Grupa studenata trkača u petak je počela maraton od Novog Sada do Brisela kako bi evropskim institucijama skrenuli pažnju na stanje u Srbiji
U belim majicama sa natpisom „Nobelovci trče počasni krug”, grupa od 21 studentkinje i studenta krenula je u novu ekspediciju – štafetni ultramaraton od Novog Sada do Brisela, gde će se održati sednica Evropskog parlamenta na kojoj će se raspravljati o situaciji u Srbiji.
Krenuli su studenti od železničke stanice u Novom Sadu, gde je 1. novembra 2024. godine u padu nadstrešnice stradalo 16 ljudi, a jedna je teško povređena.
Oni će pod sloganom „Od mog sela do Brisela” trčati zemljama Evropske unije.
Veliki broj ljudi ispratio ih je iz Novog Sada na put dug gotovo 2000 kilometara.
Jedan od trkača, Nikola Kojčin, pred polazak je rekao za Radio 021 da ultramaratonci sa sobom u Brisel nose glas svih građana, a ne samo svoja imena i da želi da se u Briselu priča o dešavanjima u Srbiji.
U planu je da 12. maja budu u Briselu gde će u Evropskom parlamentu predati pisma o situaciji u Srbiji.
Ispraćaj iz Beograda
Uz uzvike „pumpaj” okupljeni pred blokiranom zgradom Radio-televizije Srbije su u petak (25. april) ujutru ispratili grupu studenata iz Beograda koja kreće na put u Brisel.
Ispred zgrade RTS-a u Takovskoj i Aberdarevoj ulici koju studenti blokiraju više od deset dana, ovog jutra okupio se veliki broj građana i akademaca koji su došli da isprate studente trkače do Brisela.
Put od skoro 2000 kilometara
Pošto su Srbiju obišli uzduž i popreko, rešili su studenti da krenu dalje, i da Evropljanima koji su mesecima ostajali nemi na dešavanja u Srbiji, prenesu šta se u njihovoj zemlji zbiva i da se obrate institucijama Evropske unije.
Tako su prvo u aprilu biciklisti vozili do Strazbura, a trkači su odlučili da krenu korak dalje.
„Trčali smo do Kragujevca, Niša i Beograda i nekako nam je došla ideja da trčimo i do Brisela, ako bude trebalo”, rekao je ranije za „Vreme” Luka, jedan od trkača koji 25. aprila kreće na dug put.
Na duži put od biciklista odlučili su se kada su videli da biciklisti nisu stigli u vreme zasedanja Evropske komisije, pa su oni sada rešili da u Brisel stignu baš u vreme zasedanja Evropskog parlamenta i da parlamentarcima predaju pisma.
Pred njima je 1993 kilometra koje će pretrčati u štafeti.
„Biciklisti su bili u Strazburu, oni su odneli pisma tamo, mi hoćemo da odemo korak dalje i odnesemo pisma do Brisela, da pokažemo da nam tih 500-600 kilometara neće napraviti problem i da ćemo ako treba i da trčimo do tamo, da nema nikakvih prepreka koje mogu da nas spreče da stignemo bilo gde”, rekao je ranije sagovornik „Vremena”.
Njihova ruta razlikuje se malo od trase kojom su pre njih prošli biciklisti. Dok su oni prošli kroz Mađarsku i Slovačku, dalje kroz Austriju i Nemačku, do Belgije će trkači na putu ka Austriji proći kroz Hrvatsku – kroz Osijek, Viroviticu, Varaždin, Grac, Oberpulendorf, Beč, Zajtenšteten, Salcburg, Minhen, Ulm, Štutgart do Strazbura. Tu će napraviti jednodnevnu pauzu i obići evropske insitucije, a zatim će narednog dana krenuti kroz Mec, Luksemburg i Lijež do Brisela.
Trčanje u štafeti
Trčaće studenti ove distance u štafeti – podeljeni u nekoliko grupa, tako da niko tokom jednog dana neće prelaziti čitavu planiranu distancu.
„Svako će dnevno trčati bar 15 kilometara. Kada neko čuje 15 kilometara, može da kaže da je to u redu, da može to da iznese bez problema, međutim kada se to ponavlja iz dana u dan, krenu da hvataju upale i onda je baš rizično, pa ćemo gledati da korigujemo maksimalno, da svi možemo da izdržimo. Treba izdržati da trčite 16 dana po 15 kilometara”, objasnio je ranije jedan od trkača za „Vreme”.
Ovi iskusni trkači napravili su plan po kome će kada jednog dana imaju manje napornu distancu, narednog trčati duže i obrnuto.
Kako bi bili sigurni da su spremni na ono što ih čeka i da će zaista trčati oni koji ovakav poduhvat mogu da iznesu, napravili su selekciju, a jedan od kriterijuma bilo je i pitanje da li su istrčali nedavno održan Beogradski maraton ili polumaratonsku trku.
Dok studenti kreću u Brisel iz Novog Sada, u glavni grad Vojvodine su se pešice uputili srednjoškolci, kako bi prisustvovali velikom stidentskom protestu.
Sukob između Ružića i rukovodstva SPS-a traje duže vreme. SPS podseća da je Ružić između ostalog rekao „da je očigledno da bi studenti trebalo da pobede da bi Srbija pobedila“
Formirana je poslanička grupa „Poslanici uz studente – za kontrolu izbora“ koja trenutno broji 16 poslanika. DS tvrdi da se tako povećava mogućnost kontrolisanja izbora, ali koliko Srbiji zaista treba kontrolora
Jasno je da u Beogradu samo jedan čovek odlučuje da li će država na bilo koji način učestvovati u sahrani: predsednik Srbije Aleksandar Vučić, piše FAZ
Miroslav Aleksić očekuje da će parlamentarni izbori biti održani 25. oktobra i da će biti raspisani početkom naredne nedelje
Povodom 22 meseca od tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, studenti u blokadi organizuju komemorativnu šetnju u Beogradu. Učesnici će se u utorak okupiti na Savskom trgu, odakle će krenuti kroz Kneza Miloša do stanice „Beograd centar“
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
