Studenti u blokadi trebalo bi da po uzoru na kolege koji hoće da uče osnuju kamp u Malom Tašmajdanu. Razlozi za to su mnogobrojni
Kamp „studenata koji hoće da uče“ štrči u centru Beograda preko tri meseca. Između Predsedništva i Narodne skupštine ograđen je prostor, tu su mobilni toaleti, spoljne šatorske jedinice posred Bulevara kralja Aleksandra. Kamp je izuzetno bezbeden, danonoćno na njega motre policajci.
Valjalo bi da se fontana „Devojka sa krčagom“ iz 1965. pusti u rad, pa da rezidenti mogu da se brćakaju u ovim toplim danima, a i da se plahnu iz higijenskih razloga.
Menadžer Ćacilenda Miloš Pavlović čak se i prijavio tu, na javnom i formalno zaštićenom prostoru, tu mu je zvanično mesto boravka. Nadležne instance dale su saglasnost.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u više navrata se žalio da zbog blokadera- foteljaša opada broj turista u Beogradu. Zato bi u zvaničnu turističku ponudu za leto 2025. trebalo uvrstiti i Ćacilend – jedinstven kamp zatvorenog tipa u centru jedne prestonice u kome kamperi ne samo da ne plaćaju ništa, već dobijaju novac za boravak.
Ulazak bi mogao da se naplaćuje bar 10 evra, sa popustom za studente i maloletnike.
Ovaj kamp bi mogao i da se internacionalizuje. Mogli bi da se pozovu u goste neki dobri studenti Orbana Viktora, na primer, ili kolege sa kriminalnim dosijeima iz cele Evrope.
Profesorski kamp
Kad mogu dobri studenti koji hoće da uče do mile volje nesmetano da kampuju u Pionirskom parku, pa mogu valjda i njihovi profesori da negde razapnu šatore.
Oni su to učinili na raskrsnici Nemanjine i Kneza Miloša. Ovaj kamp je, za razliku od Ćacilenda, otvorenog tipa. Svako je dobrodošao.
U ponudi su kulturno-zabavni programi. Hrana i osveženje su besplatni zahvaljujući donacijama, ima gde da se posedi. Posetioci imaju prilike da porazgovaraju sa učenim ljudima, razmene mišljenja o političkoj situaciji u zemlji i svetu, filozofiji, istoriji.
Ko želi malo da se odmori od umnih napora može da igra odbojku ili mali fudbal.
Kamp je otvoren za posetioce 24 sata dnevno, ulaz je besplatan.
Amosfera je tu daleko opuštenija nego u otprilike 400 metara udaljenom Ćacilendu koje je više pogodan za ljubitelje vojne hijerarhije i borilačkih sportova.
Profesorki kamp nije predviđen za spavanje. Mogao bi, međutim, da se proširi na park Manjež i da se tu, u senci znamenitog drveća, razapnu šatori adekvatni i za dnevni boravak i za noćenje.
Tako bi se stekli uslovi i da srpski profesori pozovu u goste kolege iz celog sveta, što bi svakako podstaklo domaći turizam.
Studentski kamp u Malom Tašmajdanu
Kad već niču kampovi po centru grada koje vlast toleriše, čudi da inače napredni „studenti u blokadi“ zaostaju.
Evo predloga: da pod hitno osnuju svoj kamp u Malom Tašmajdanu.
Lokacija je idealna. Nalazi se u strogom centru grada, u blizini se nalaze brojni fakulteti, platežni gosti „Metropola“ imali bi šarolik pogled, a uviđajni, kakvi jesu, studenti-blokaderi ne bi zauzeli glavni prostor za decu, pse i druge posetioce na „velikom“ Tašmajdanu.
Svakako bi trebalo da se obezbedi veliki broj šatora i u goste pozovu oni liberalaniji studenti iz celog sveta, da iskoriste besplatan polu-pansion na prelepom mestu u glavnom gradu Srbije. Ne bi trebalo da predstavlja veći problem da se za ovaj poduhvat pronađu donatori.
Valjalo bi se i zvanično obrati gradonačelniku Šapiću da Grad Beograd obezbedi potrebnu infrastukturu, jer bi valjda bivši vrhunski vaterpolista i predsednik Opštine Novi Beograd prepoznao ovu šansu za turistički razvoj.
Ako sve krene po planu, šatore bi, po uzoru na kolege ćacije, trebalo postaviti i u Beogradskoj ulici i na Bulevaru kao spoljne jedinice.
Beograd – prestonica kampova
I tu ne bi morao da bude kraj. Zamislite samo šatorska naselja na Slaviji ili na Autokomandi, kod Fontane na Novom Beogradu! Pa to bi bila potpuna atrakcija: Beograd, grad kampova! Dođite u glavni grad Srbije i razvite svoj šator! Beograd – ekološki grad! sa najvećom pešačkom zonom u Evropi.
Bicikli i trotineti za iznajmljivanje išli bi kao ludi. Popravio bi se kvalitet vazduha u centru grada.
Gosti iz inostranstva ne bi morali da se opterećuju onim raznim zahtevima osnivača beogradskih kampova. To je suvereno pitanje unutrašnje politike Republike Srbije.
Za protivnike režima Vučić Aleksandra važi: apsurd koji sprovodi vlast valja isterati do kraja.
Od planiranih 11 odeljenja u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu, u prvom upisnom roku popunjena su samo dva, tvrde roditelji učenika koji ocenjuju da je škola ušla u ozbiljnu krizu
Aleksandar Vučić je za četiri dana oko sopstvenog političkog mitinga nebrojeno puta i u svakom pojavljivanju izgovorio reč izbori. Jedino što nije rekao jeste - kada će se oni i održati
Studenti u Kraljevu organizuju protest na Vidovdan pod sloganom „Sve se vidi na Vidovdan“. Skup je organizovan uz dolazak učesnika iz cele Srbije
Naprednjaci su reagovali na procenu organizacije Arhiv javnih skupova, koja je navela da je na mitingu 27. juna bilo 32.500 ljudi
Reka ljudi na skupu vlasti 27. juna u centru Beograda, a na kraju kolone - još jedna nepostojeća reka. To je fotografija koju su režimski funkcioneri delili
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
