Stručnjaci za ljudska prava Ujedinjenih nacija (UN) izrazili su duboku zabrinutost zbog pojačanog obračuna vlasti Srbije sa studentima, profesorima, braniocima ljudskih prava, akterima civilnog društva i građanima usred jednog od najvećih protestnih pokreta u novijoj istoriji zemlje.
„Ono čemu svedočimo u Srbiji jeste sistematski pokušaj da se utišaju kritički glasovi i demontira nezavisnost akademskih institucija“, rekli su stručnjaci, dodajući da ovo nije samo studentski protest već „test odgovornosti u oblasti ljudskih prava i otpornosti demokratije“.
Pristup pravdi, efikasni pravni lekovi i reparacija, kako se ocenjuje, predstavljaju fundamentalno pravo prema međunarodnom pravu o ljudskim pravima, smatraju stručnjaci UN.
Žrtve moraju da traže pravdu
Žrtve kršenja ljudskih prava, kako ukazuju, moraju imati mogućnost da traže pravdu, dobiju naknadu i budu zaštićene od daljih šteta i odmazde.
„Protesti, koje predvodi pokret ‘Studenti u blokadi’, izbili su krajem 2024. i od tada su se proširili širom Srbije. Ono što je počelo kao poziv na odgovornost posle tragičnog urušavanja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu – u kojem je poginulo 16 ljudi i teško povređeno više njih – preraslo je u opštenarodni zahtev za odgovornost, transparentnost, pravdu i ulaganje u obrazovanje. Pokret je dostigao vrhunac u martu 2025, kada se stotine hiljada ljudi okupilo u Beogradu u snažnom prikazu građanskog jedinstva“, naveli su stručnjaci UN-a.
Zabrinjavajući obrazac represije
Oni su primetili da je reakciju Vlade obeležio zabrinjavajući obrazac represije.
Kako navode, mirni demonstranti suočavali su se sa zastrašivanjem, fizičkim napadima, nadzorom i hapšenjima, često bez pravnog osnova, studenti i univerzitetski zvaničnici bili su „mete koordinisanih kampanja blaćenja“, pri čemu su mediji bliski vlastima objavili stotine klevetničkih tekstova i označili demonstrante kao „teroriste – termin koji su koristili i predstavnici vlasti“.
„Od kraja juna 2025, Srbija je iskusila eskalaciju policijskog postupanja prema mirnim, studentskim protestima, a izveštaji ukazuju da se, na pojedinim mestima, dnevno dešavalo više od 200 demonstracija. Vlasti su odgovorile prekomernom silom, proizvoljnim hapšenjima i produženim zadržavanjima, uključujući i srednjoškolce i studente. Izveštaji o nezakonitom nadzoru, ozbiljnim povredama i angažovanju neidentifikovanih ili policajaca u civilu izazvali su ozbiljnu zabrinutost u vezi sa transparentnošću, odgovornošću i poštovanjem ljudskih prava“, ukazuju stručnjaci UN-a.
Vlada kažnjava mlade
Umesto da sasluša glasove mladih ljudi, Vlada Srbije je, ističu, odlučila da ih kazni.
„Ovakav pristup ne samo da krši međunarodne standarde ljudskih prava, već po svojoj prirodi podriva same temelje demokratskog društva“, ocena je stručnjaka.
Ukazuju da su obrazovne institucije pod pritiskom, plate nastavnika su smanjene i/ili obustavljene, a sredstva za istraživanja drastično smanjena. Takođe, dodaju, srednjoškolci i njihovi nastavnici navodno su bili podvrgnuti administrativnoj proveri i pretnjama disciplinskim merama zbog učešća u demonstracijama ili njihove podrške.
„Kako se akademska godina završava i počinje upis, pozivamo Srbiju da obnovi svoju posvećenost ljudskim pravima i smislenom dijalogu“, poručili su stručnjaci.
Izražavaju nadu da će nova školska godina omogućiti studentima i nastavnicima da uče i predaju bez zastrašivanja.
Stručnjaci UN-a pozvali su Vladu Srbije da odmah prekine sve oblike odmazde i zastrašivanja, da obezbedi bezbednost i prava studenata, nastavnika, branilaca ljudskih prava, aktera civilnog društva i građana i da stupi u smislen dijalog sa akademskim institucijama, navodi se u apelu koji potpisuje sedmoro stručnjaka UN-a.
Odgovor Misije Srbije pri UN-u
Na saopštenje stručnjaka UN-a, stigao je odgovor Misije Srbije pri toj organizaciji.
„Srbija ostaje čvrsto posvećena zaštiti ljudskih prava, slobode izražavanja i mirnog okupljanja, uključujući nezakonita, odnosno neregistrovana okupljanja koja daleko prevazilaze zakonske granice slobode izražavanja“, saopštila je Misija Srbije pri Ujedinjenim nacijama (UN) u Ženevi.
Misija Srbije je na apel kolega iz UN-a odgovorila da, iako Srbija ostaje posvećena zaštiti ljudskih prava, nijedna demokratija ne može da toleriše nasilne proteste ili namerne pokušaje destabilizacije institucija, pod bilo kojim izgovorom.
„U poslednje vreme, Srbija se suočava sa ozbiljnim i alarmantnim događajima koji prevazilaze demokratsko političko ponašanje Posebno zabrinjavaju sve teži incidenti usmereni na izabrane zvaničnike, savetnike, policajce i političke institucije, što predstavlja narušavanje demokratskih principa“, saopštila je misija na Iksu.
U objavi se dodaje da, iako su demonstracije ispred javnih institucija legitimne, incidenti koji se pominju nisu izraz neslaganja, već sredstvo prisile.
„Srbija očekuje puno priznanje svog demokratskog okvira i složene realnosti na terenu pre nego što se donesu bilo kakvi preuranjeni zaključci“, zaključila je Misija Srbije pri UN.
Izvor: N1
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
