Autoritarne države sve bliže sarađuju u borbi protiv zapadnih demokratija, izjavio je danas u intervjuu za BBC generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg i dodao da su Rusija, Iran, Kina i Severna Koreja sve više usklađene.
Stoltenberg je ocenio da je svet sada „mnogo opasniji, nepredvidljiviji i nasilniji” nego pre 10 godina, kada je izabran na sadašnju funkciju, i ukazao da postoji „autoritarni savez“ čiji članovi jedni drugima pružaju podršku, koja je „sve više usklađena“.
„Kina podržava rusku ratnu ekonomiju, isporučujući ključne delove njenoj odbrambenoj industriji, a zauzvrat Moskva svoju budućnost stavlja pod hipoteku Pekinga. Pored toga, Rusija je dala tehnologiju Iranu i Severnoj Koreji u zamenu za municiju i vojnu opremu“, kazao je Stoltenberg.
Dodao je da je neophodno da NATO sarađuje sa zemljama koje nisu članice NATO, kao što su Japan i Južna Koreja, da bi se „suprotstavio sve jačem savezu autoritarnih sila“.
Stoltenberg je proteklih dana pokušavao da ubedi članice NATO da u narednih pet godina obezbede fond za Ukrajinu od 100 milijardi evra i kaže da je uveren da će taj sporazum biti postignut do jula, uprkos tome što su neke zemlje ove nedelje izrazile rezervu.
Stoltenberg je istakao da je uveren da će saveznici u okviru vojnog severnoatlantskog saveza do jula uspeti da usaglase dugoročni sporazum o finansiranju Ukrajine, ali je nagovestio da bi Ukrajina možda morala da prihvati „neku vrstu kompromisa“.
„Čak i ako verujemo i nadamo se da će se rat završiti u bliskoj budućnosti, moramo da podržavamo Ukrajinu dugi niz godina i da izgradimo njenu odbranu kako bi onemogućili buduću agresiju“, rekao je Stoltenberg.
Iako smatra da je vojna podrška od ključnog značaja za odbijanje ruskih snaga i prisiljavanje predsednika Rusije Vladimira Putina da odustane od svojih ciljeva, Stoltenberg je sugerisao da bi Ukrajina možda morala da napravi neke ustupke.
„Ukrajina mora biti ta koja odlučuje na kakve kompromise je spremna, a mi moramo da joj omogućimo da bude u poziciji da zaista postigne prihvatljiv rezultat za pregovaračkim stolom“, naveo je prvi čovek NATO.
Dodao je da time ne poziva Ukrajinu da već sada ponudi ustupke, jer će „pravi mir“ biti dostižan tek kada „Ukrajina prevlada“, ali je njegova poruka ipak značajna, jer je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski više puta ponovio da nikada neće pregovarati sa Putinom, bez obzira na pozive sa više strana, između ostalih i od pape, da to uradi.
Komentarišući dešavanja u ratu Izraela i Hamasa, rekao je da je „veoma važno“ da su SAD i druge članice NATO prenele „veoma jasnu poruku Tel Avivu“ da moraju da učine „mnogo više“ u zaštiti civila i humanitarnih radnika, pogotovo posle ubistva sedmoro članova Svetske centralne kuhinje.
Stoltenberg je odbio da kaže da li je zabrinut zbog mogućeg povratka Donalda Trampa u Belu kuću, rekavši samo da je siguran da će SAD uvek biti važan saveznik, ko god da je predsednik.
