Foto: Tanjug
Duško Radović je bliži savremenoj deci od Jovana Jovanovića Zmaja, kaže Zorica Hadžić autorka monografije čijom je promocijom obeležena stogodišnjica rođenja ovog pesnika
Sto godina od rođenja Duška Radovića, obeleženo je sinoć promocijom monografije o nezaboravnom piscu za decu i hroničaru našeg podneblja. u Malom pozorištu „Duško Radović“.
Autor monografije „100 godina Duška Radovića“ je Zorica Hadžić. Koncipirana kao omaž Radovićevom literarnom stvaralaštvu, pored neobjavljenih tekstova, beležaka i crteža, knjiga sadrži i njegovu privatnu i poslovnu prepisku, svedočenja bliskih prijatelja i saradnika, kao i skeniranu arhivsku i drugu građu. To je knjiga o Radoviću, ali i knjiga Dušana Radovića. Ulogu naratora koji će pripovedanjem da poveže prikupljenu građu, Zorica Hadžić je dodelila pesniku i akademiku Matiji Bećkoviću, velikom prijatelju Duška Radovića.
„Smatram da je za sadašnju decu Duško Radović bolji pesnik od Jovana Jovanovića Zmaja, da mnogo bolje korespondira sa njima od Zmaja“, kaže za „Vreme“ Zorica Hadžić, profesor Univerziteta u Novom Sadu, književni istoričar i kritičar.
Napominje da se ne radi ni o „kakvom poređenju koji je bolji pesnik od njih dvojice, jer ono što je bio Zmaj za 19. vek to je Radović za 20. vek“, već o činjenici da će „današnja deca pre uzeti Radovićevu knjigu nego Zmajevu. Uostalom, oni ne prepoznaju mnoge reči iz Zmajevih pesama, pa je razumljivo zašto im je Radović bliži. Osim toga, Radović je pesnik koji vas podstakne da se zamislite, on je sav u podtekstu o kome se razmišlja, što je takođe odlika koja privlači čitaoca.“
Jubilej, smatra Zorica Hadžić, ne znači „infuziju“ podsećanja javnosti na Duška Radovića „zato što je on živ pisac i zato što nema dana a da nas nešto, u svakodnevnom životu, ne podseti na njega. Što tiče Duška Radovića, jubilej je došao zato što mu je bio red da dođe, i to je sve“.
Za izgled monografije velikog formata na preko 500 strana zaduženi su Boris Miljković, Slavimir Stojanović Futro i Dušan Šević.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
