Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je da su od danas, 1. avgusta, snižene cene lekova koji se izdaju na recept. Usput je najavio I da će sredinom avgusta deo lekova koje su do sada u potpunosti plaćali pacijenti biti stavljen na listu lekova koje finansira država.
„Kako smo obećali, tako i ispunjavamo – u apotekama širom Srbije jeftiniji su lekovi koji se izdaju na recept. Na spisku je 769 lekova, što je 99,6 odsto svih lekova koji se izdaju uz doplatu“, rekao je Mali u programu Radio-televizije Srbije.
Pa je još naglasio da je država za tu meru izdvojila više od sto miliona evra.
Gde su jeftini lekovi tu su i besplatni vaučeri
Mali je podsetio i da u ponedeljak počinje prijavljivanje za 30.000 turističkih vaučera u vrednosti od po 10.000 dinara, na koje će pravo imati penzioneri čija primanja ne prelaze 80.000 dinara. Prijave će moći da podnesu u poslovnicama Pošte Srbije.
Isplata jednokratne pomoći
Govoreći o dinamici najavljenih isplata građanima, Mali je kazao da će 14. septembra biti isplaćena jednokratna pomoć penzionerima, primaocima socijalne pomoći, dečjeg i boračkog dodatka.
„Penzioneri će, u zavisnosti od visine penzije, dobiti od 20.000 do 35.000 dinara“, rekao je mimnistar finasija, dodajući da će primaoci novčane socijalne pomoći, dečjeg i boračkog dodatka dobiti po 25.000 dinara.
A od 22. septembra počinje i isplata jednokratne pomoći svim punoletnim građanima Srbije u iznosu od 6.000 dinara.
Srbija ekonomski šampion
A kako su mogući svi ti darovi države?
Mali je objasnio da najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je Srbija najbrže rastuća ekonomija u Evropi i izrzio uverenje da će takav rezultat omogućiti novo povećanje životnog standarda građana.
Srbija je, kaže, u drugom kvartalu ove godine ostvarila rast BDP-a od 3,6 odsto, nakon rasta od 3,2 procenta u prvom kvartalu pa, trebalo bi da proizađe iz ovih podataka, tako ekonomski uspešna država sebi može da priušti da šakom i kapom deli pare građanima.
Građani će sve da vrate i to sa visokim kamatama
“Naravno da u budžetu za to nema para”, kaže sa druge strane profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović u “Mostu” Radija Slobodna Evropa.
“Budžet se pravio na početku godine kada Vučić nije imao te namere i te želje. Ali to njemu nije nikakav problem. Vlada će se za toliko zadužiti po vrlo visokoj kamatnoj stopi, a kredit će otplaćivati svi oni koji će sada dobiti poklone”.
Na to se nadovezao Milan Ćulibrk, urednik ekonomije u “Radaru”: “Svake godine budžet Srbije ostane u minusu od oko dve milijarde evra. Ove godine minus će biti još veći zato što će biti isplaćeno 600 miliona evra koji nisu planirani u budžetu”.
Smatra da bi vlast mogla da se odrekne nekih ranije planiranih projekata “da bi se obezbedile pare za podmazivanje glasačke mašine uoči izbora”.
“Problem je što se minus u budžetu već godinama pokriva novim zaduživanjima što je naročito izraženo od 2020. kada je država nakon pandemije prvi put počela da deli takozvani helikopterski novac”, objašnjava Ćulibrk. “Zbog toga nam javni dug raste iz godine u godinu, a troškovi za kamate su sve veći. Ove godine ćemo samo za kamate platiti više od dve milijarde evra”.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
