Više od 8.000 stanova trebalo bi da se izgradi u Beogradu, vidi se iz broja izdatih građevinskih dozvola od januara do septembra.
Prosečna površina stanova iznosi 73 kvadratna metra, a za prosečnog kupca ti stanovi su preskupi.
Svaka šesta građevinska dozvola, od blizu 2.450 koliko ih je u Beogradu bilo za prvih devet meseci ove godine, izdata je u opštini Surčin.
U opštinama Stari grad i Rakovica izdato je u proseku manje od 10 dozvola mesečno.
Nedostaju kvalitetni stanovi
Odobrena gradnja za 8000 stanova, međutim, nije ni blizu dovoljna da ispuni zahteve tržišta.
“To nije dovoljno ni u kom slučaju, tržištu nedostaje veom mnogo stanova, ne samo novogradnje nego uopšte stanova za prodaju. Kada otvorite novine imate utisak da možete da birate, ali je vrlo slaba ponuda i uglavnom nisu kvalitetni stanovi”, objašnjava za RTS agentkinja za nekretnine Katarina Lazarević, što je nedovoljno gradnje u odnosu na ovaj grad.
Stambenih kredita je za trećinu manje nego u istom periodu prošle godine, a to je posledica, pre svega, visokih kamata.
“Danas je, nažalost, situacija takva da su skupe i nekretnine i novac i došlo je do svojevrsne stagnacije. To je trenutna situacija i iščekuje se da se u narednoj godini promeni”, ukazao je Dušan Uzelac sa portala „Kamatica“.
Nedostižno prosečnom građaninu
Prosečna površina stanova koji će se graditi u Beogradu iznosi 73 kvadratna metra, što ukazuje na to da investitori računaju pre svega na one koji mogu da izdvoje više novca.
“Gledaju da naprave više velikih stanova od 100, 120, a najmanji stan je oko 70 kvadrata, što je ipak preskupo za običnog kupca. Nekada, pre mnogo godina, vi ste imali garsonjere, 30 kvadrata, pa stanove od 40, 46, to više ne postoji”, ističe Lazarević.
Stabilizacija tržišta
Promet nekretnina je ove godine znatno manji, ali to je pre znak stabilizacije tržišta, nego krize u građevinarstvu jer su se za vreme korone mnogi odlučili za ulaganje u nekretnine.
Očekuje se da će kamatne stope početi da padaju u drugoj polovini naredne godine, zatim blagi pad cena najskupljih nekretnina i stabilne cene ostalih.
To što su pojedini stanovi u oglasima jeftiniji i za 30 odsto, znači samo da su oni koji su nerealno procenili vrednost svoje nekretnine sada cenu uskladili sa tržišnom.
Bliži se kraj gradnje „Marine Dorćol“
U luksuznu grdnju z platežne kupce spda i kompleks „Marina Dorćol“, koji će se graditi u beogradskoj ulici Dunavski kej, imaće 564 stana, 39 lokala, 68 poslovnih apartmana, dva depadansa predškolskih ustanova, dva pomoćna objekta u funkciji tehničke infrastrukture, kao i 1.181 parking parking mesto u podzemnim garažama.
Kako piše Nova ekonomija, na parcelama koje su u obuhvatu buduće gradnje trenutno se nalaze objekti koji pripadaju nekadašnjoj Termoelektrani „Snaga i svetlost“ (konkretno Portalni kran sa pristupnim vodenim rukavcem i Pumpna stanica i Fltersko postrojenje). Ti objekti se zadržavaju, ali se predviđa njihova sanacija, adaptacija i prenamena.
Iz objavljenih lokacijskih uslova, vidi se da je u planu izgradnja kompleksa ukupne bruto razvijene građevinske površine 195.853,35 kvadrata, od čega čega će nadzemno biti oko 139.624 kvadrata.
Projekat „Marina Dorćol“ biće realizovan u sedam faza. Investitor (firma Sebre Marina Dorćol) je beogradskom Sekretarijatu za zaštitu životne sredine podneo Zahtev za odlučivanje o potrebi izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta, vidi se na sajtu Grada Beograda.
U obuhvatu projekta je 18 katastarstkih parcela u opštini Stari grad. Parcele obuvaćene projektom na severo-zapadu se graniče sa ulicom Dubrovačkom, na severo-istoku sa rekom Dunav, na jugo-zapadu sa Ulicom Dunavski kej i na jugo-istoku sa parcelom na kojoj su postojeći ostaci objekta nekadašnje Termoelektrane „Snaga i Svetlost“.
Idejnim rešenjem je planirano da se na tom prostoru formira otvoreni gradski blok sa „slobodnostojećim kulama“ koje će biti pozicionirane tako da „stvaraju privatnosti stanarima“, budući da je obala privezišta predviđena za javno korišćenje.
Na krovnim terasama, fasadama, balkonima i prizemnim stanovima, kao bujne oaze projektovani su zeleni parkovi, bašte i žardinjere u parteru i na krovovima kula i postamenata.
Kako se vidi iz priložene dokumentacije, u jednoj od faza izgradnje predviđeno izvođenje radova na građevinskoj parceli koja je zapravo vodena površina i u toj fazi je predviđena izgradnja pontonskog privezišta za čamce „Marina Dorćol“, kao i dela konstrukcije obale privezišta za čamce uz postojeću funkcionalnu celinu pumpne stanice (zgrada rečnog i jezerskog saobraćaja) i filterskog postrojenja (zgrade poslovnih usluga).
U poslednjoj, sedmoj fazi, u planu je sanacija, konzervacija, restauracija i osvetljenje postojećeg objekta Portalnog krana termoelektrane „Snaga i svetlost“.
Zemljište prodato na javnom nadmetanju
Postojeći objekat koji je služio kao kran nekadašnje Termoelektrane „Snaga i Svetlost“, sanira se, konzervira, а objekat portalnog krana će nakon sanacije, konzervacije i restauracije biti adekvatno osvetljen kao deo kulturnog dobra, vidi se iz dokumentacije.
Zemljište na lokaciji „Marina Dorćol“ prodato je za 3,861 milijardu dinara na javnom nadmetanju u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, saopšteno je sredinom septembra 2019. godine.
Kako je tada navedeno, na licitaciji je učestvovao jedan investitor, koji je za lokaciju od četiri hektara dao ponudu po početnoj procenjenoj tržišnoj vrednosti zemljišta.
Z.S/Nova ekonomija/RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
