Šta to Vučić i Kurti nisu hteli da prihvate?

Dogovor nije bio moguć jer su preduslovi jedne strane bili neprihvatljivi za drugu, reči su kojima je šef evropske diplomatije Žozep Borelj obrazložio zašto su celodnevni sastanic evropskih lidera sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem završeni bez konkretnih rezultata.

Tema višesatnih, odvojenih sastanaka bio je plan za formiranje Zajednice srpskih opština, ali po statutu koji je kreirala Evropska unija.

Vučić je novinarima rekao da Beograd „ne može da prihvati nezavisnost Kosova i njegovo članstvo u UN“ ne iznoseći više detalja šta je tačno pisalo u novom planu EU.

„Papir se odnosi isključivo na formiranje Zajednice srpskih opština. Ja ne mogu da govorim o detaljima jer nije dogovoreno da govorim o detaljima. Vidite, veoma smo se korektno držali i nigde nije procurio ni jedan detalj, niti bilo šta iz papira jer je takav dogovor“, rekao je Vučić

Kosovska vlada je saopštila da je uprkos širokogrudoj ponudi premijera Kurtija, predsednik Srbije Vučić odbio da potpiše sporazum sa Kosovom.

Ustupak Srbije

Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije kaže da je uprkos još jednoj neuspešnoj turi pregovora, Srbija još jednom napravila ustupak.

„Srbija je do sada institirala na tome da se kao osnova za fomiranje ZSO uzima Briselski sporazum i Nacrt iz 2013, odnosno 2015. godine. Međutim, sada se ispostavilo da je EU napravila predlog ZSO i da oko toga nije bilo saglasnosti ni jedne ni druge strane“, ističe Zečević.

On kaže da je vrlo verovatno da se u planu za formiranje ZSO nalazilo „još nešto“ zbog čega nije „pao“ Vučićev potpis.

„Predsednik Srbije govori da on ne može da pređe preko svojih crvenih linija, a to je članstvo Kosova u UN i teritorijalni integritet, tako da mislim da je za sada ova runda završena, premda je predsednik Srbije rekao da je predlog ZSO dobra polazna tačka za razgovor“, dodaje Zečević.

Politički analitičar Ljeraj Hodža kaže da postoje spekulacije o tome šta je tačno stavljeno pred Vučića i Kurtija, smatra

„Spekuliše se da se radi o nekim modelima koji su već sprovedeni u različitim zemljama u Evropi, kao neka kompilacija modela samoupravljanja manjina. Međutim, to što je ključno jeste da je i pre Banjske, odnosno 14. septembra dijalog bio neuspešan. Dakle, nije ni tada bilo nikakvih pomaka, a propali su i jučerašnji sastanci uprkos tome što je novi dokument predstavljen obema stranama“, kaže on.

Hodža smatra da je do sada bilo dosta propusta, kao i da su EU i SAD pokušavale da dokažu da su dogovori važeći iako nisu potpisani, te da sada preostaje samo dobra ponuda.

Zečević pak, smatra da Kurti nema mnogo motivacije da prihvati ZSO jer onako kako se stvari trenutno odvijaju, njemu sve to ide u prilog.

Hodža, s druge strane, konstatuje da je ZSO ispala veći problem nego što je trebalo da bude. Kako kaže, postoje rešenja da se ova kriza prevaziđe, a bitno je i da nijedna strana nije digla ruke od onoga što im je 21. oktobra predstavljeno od strane „velike petorke“, kao i na jučerašnjim sastancima u Briselu.

Potpuno druga atmosfera

Bivši diplomata Zoran Milivojević rekao je da se stiče utisak posle jučerašnjih sastanaka u Briselu da je novo to što se sada insistira na Zajednici srpskih opština, jer bez ZSO nema suštinske deeskalacije i nema suštinskog dijaloga.

„Zajednica srpskih opština obezbeđuje da se stanje na severu Kosova i Metohije deeskalira u suštinskom smislu. Da se stvore uslovi za nove izbore, da se garantuje Srbima normalan život i da se suzbiju sve one stvari koje su dovele do eskalacije“, kaže Milivojević gostujući u Dnevniku RTS-a.

Prema njegovim rečima, smetnja deeskalaciji i smetnja nastavku dijaloga je stav Prištine protiv Zajednice srpskih opština, i to je sad potpuno jasno: „To se vidi, i zbog toga imamo potpuno jednu drugu atmosferu zato što je centralni pritisak sad na Prištini.“

Borelj je rekao da je Evropska unija ponudila dvema stranama ozbiljan uravnotežen predlog Evropske unije o ZSO, ali nije precizirao šta piše.

„Tu sad imamo dve stvari, dakle imamo taj neki njihov predlog. I imamo drugu stvar što Priština uopšte neće da razgovara o ZSO“, kaže Milivojević i dodaje da je ZSO ispregovarana, potpisana, prihvaćena 2013. i Srbija smatra da to treba primeniti.

Komentarišući Lajčakovu izjavu da više neće biti razgovora i pregovora po principu uzmi ili ostavi, Milivojević kaže da je to novi momenat koji pokazuje da je interes Evropske unije da se ipak vratimo dijalogu i da se ipak ovde situacija koliko je moguće sanira.

B.G./Euronews Srbija/RTS

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com