Šta može i šta radi opozicija

Prošlo je tri meseca od tragedije u Novom Sadu kada se obrušila nadstrešnica i ubila 15 ljudi, dok je dvoje teško povređeno. Od tada su na ulicama protesti studenata i građana, a akcije 15 minuta tišine su svakodnevica. Blokirani su i fakulteti.

Pitanje koje se postavlja je šta dalje? I, gde je i šta radi opozicija, koja među studentima nije dobrodošla?

U novom broju nedeljnika „Vreme“, koji je od četvrtka na kioscima, pišemo da je netrpeljivost prema opozicionim partijama i dalje prisutna, kao i prema stranačkoj politici kao takvoj – na svaki pomen te partikularnosti kreće sukob.

Na pitanje šta opozicija uopšte da radi ako ih studenti neće odgovara politikolog Dejan Bursać u intervjuu za „Vreme“.

„Studenti ih neće u studentskom protestu. To ne znači da im je zabranjeno da deluju. Dobar je primer ono što je opozicija radila u Novom Sadu prvih nedelja ovog protesta. Vodili su svoju bitku, unutar i ispred institucija. Prvi protest u Novom Sadu, a najveći do ovoga poslednjeg, organizovala je opozicija. Došlo je između 25.000 i 30.000 ljudi, što je u tom momentu bio najveći politički skup u istoriji Novog Sada“, objašnjava Bursać.

On dodaje da opozicija možda neće ići u studentski protest, ali, pita se: „Šta vas sprečava da gurate nešto protiv ministra policije koji se pokazao nedostojnim u ovoj krizi ili načelnika bezbednosnih službi, pa i ministarke obrazovanja? Ili pak lokalnih čelnika u brojnim gradovima?“

Predlog rešenja za izlazak iz krize?

Na pitanje kako mislida će se završiti politička kriza, potpredsednik Narodnog pokreta Srbija Borislav Novaković u intervjuu za „Vreme“ kaže da je njihov predlog formiranje prelazne vlade u čijem uspostavljanju bi učestvovala stručna tela univeziteta u blokadi, opozicija i aktuelna vlast.

„Ta vlada bi morala da za maksimalno 12 meseci, na koliko bi bila oročena, ispuni tri cilja: potpuno i hitno ispunjavanje svih zahteva studenata u blokadi, akciju protiv korupcije i organizovanog kriminala – što bi podrazumevalo i smenu Vrhovnog javnog tužioca – i da pripremi i sprovede demokratske i poštene izbore“, objašnjava Novaković.

Dodaje da su spremni i da razgovaraju i o drugačijim rešenjima, ali da niko nije izašao još uvek ni sa čim.

Đorđe Trikoš, strateg za političke komunikacije, za „Vreme“ zaključuje da tragedija u Novom Sadu mora da bude razrešena politički, jer je neophodno utvrditi odgovornost, ali studenti izmeštaju fokus sa regularne politike. „Drugim rečima, ta revolucija ima političke posledice, ali je njen primarni motiv moralno pročišćenje.”

Novi broj nedeljnika „Vreme“ stiže na kioske u četvrtak (6. februar). Ovde se možete pretplatiti na štampano ili digitalno izdanje.