Šta čeka Srbiju: Godina implozije sistema i vlasti?

Studentski protesti su velika enigma za Srpsku naprednu stranku i Aleksandra Vučića, u 2025. godini oni će dobijati na snazi i trebalo bi očekivati imploziju sistema i vlasti, neki su od navoda sagovornika „Vremena“ upitanih o tome kakve političke tendencije očekuju u narednoj godini.

Naši sagovornici se slažu da bi ponuda opoziciji da u 2025. godini, pod postojećim uslovima, budu održani izbori bio samo novi pokušaj da vlast malverzacijama učvrsti svoje pozicije.

Oni smatraju da zbog situacije nastale usled tragedije u Novom Sadu vlast u narednoj godini neće aktueliozovati pitanje projekta „Jadar“ i iskopavanje litijuma, jer bi to samo dodatno iritiralo građane.

Studentski protesti

Politikolog i naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać kaže za „Vreme“ da bi po pitanju studenstkih protesta čak mogao da citira predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kaže da je moguće da „u novijoj istoriji nismo imali tako nešto“.

„Opozicija ima slabiji uticaj na proteste i čini se da su stvar u potpunosti preuzeli mladi i studenti, zbog čega to i jeste tolika enigma za SNS i Aleksandra Vučića, jer preko puta sebe nema tradicionalnog političkog protivnika koga može da obeshrabri i natera da odustane kombinacijom pritisaka, iznurivanja i sejanja unutrašnjih podela“, smatra Bursać.

Dodaje da se zbog toga se kod Vučića vidi „konfuzija u pristupu i komunikaciji“, jer jednog dana najavljuje da će poslati „Kobre“ da pobacaju studente, a drugog dana poziva na mir, dijalog i zajednički rad za Srbiju.

„Vučić ima strategiju da se obraća isključivo svojim glasačima i da ih drži kao malo vode na dlanu. Tako je i ponuda jeftinih stanova usmerena na njegove glasače, a ne na studente. Dokle god postoji studentska pobuna, to će biti problem za Vučića, jer će vremenom ta pobuna posredstvom ličnih kontakata sve više ulaziti u njegovo biračko telo“, smatra Bursać.

Politički analitičar Dragomir Anđelković saglasan je da su studenti društvena snaga koja slabi režim, ali ističe da bi iz te snage morao da nastane celoviti građanski pokret „za normalnu Srbiju, sa samo jednim ciljem, a to je održavanje poštenih izbora i deinstalacija kartel sistema“.

Dodaje da je na opoziciji da počne da radi na stvaranju takvog pokreta, „da se povuče iz parlamenta i proglasi Vučićevu vlast uzurpatorskom, i nelegalnom, formira slobodni parlament i obrati se međunarodnoj zajednici i pozove na pasivan otpor i građansku neposlušnost“.

„Ako se tako bude radilo, do kraja naredne godine Vučićev režim će biti urušen“, smatra Anđelković.

On procenjuje da će prvi meseci naredne godine biti slični onima na kraju 2024. godine.

„Protesti će dobijati na snazi, na šta će režim reagovati malo agresivno, a malo zbunjeno, ali uporno bez spremnosti da se povuče. Imaćemo ozbiljna natezanja političkog konopca i ne bi trebalo očekivati da će se Vučić tek tako urušiti. On svakodnevno slabi, ali za sada nema snage koja u potpunosti može da ga sruši“, kaže Anđelković za „Vreme“.

Politički analitičar Ognjen Gogić ističe da studente ni po koju cenu ne treba potcenjivati, „jer je to generacija za koju su svi mislili da je apatična, ali se pokazalo da ne trpi nikakve autoritete i koja je svesna da nema budućnost u ovakvoj Srbiji“.

„Studenti su i sami naglasili da su im diplome bezvredne ako se sistem ne promeni, pa su situaciju u kojoj se nalazimo videli kao egzistencijalno pitanje. Zato ne vidim da će studentski protesti u narednoj godini jenjavati, već će se dalje samo širiti“, smatra Gogić.

On ukazuje da je protest trend među studentima i da je „postalo kul biti deo toga“, kao i studenti vide da su protesti veći od svakog od njih pojedinačno.

„Zbog toga očekujem da će stvarati muke vlastima. Sve što je vlast uradila, mere i komentari, bilo je pogrešno i samo je dalje osnaživalo studente. Protest će se širiti, ali je pitanje da li će dobiti političku artikulaciju, odnosno da li će njihovi zahtevi biti preneti na politički teren i da li će dobiti izraz kroz neku političku stranku, a na kraju krajeva i kroz izbore i ulazak u parlament“, kaže Gogić za „Vreme“.

On ističe i da opozicija ne može da artikuliše studentske zahteve i zastupa mlade, zbog čega se ne bi se iznenadio ukoliko se studentski pokret uobliči u političku formu.

Dodaje da je za razliku od masovnih zločina u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i Duboni i Malom Orašju, „za koje nije bilo moguće direktno optužiti vlast“, u slučaju pada nadstrešnice odgovornost veoma jasna.

„Mi ćemo se za nekoliko godina, u retrospektivi, sećati tog događaja kao prekretnice. Očekujem imploziju sistema i vlasti. Vidi se da neko mora da podnese i političku i krivičnu odgovornost, a vlast istovremeno šalje poruku da šta god da učinite za nju, ona vas na kraju neće zaštititi od posledica. To unosi nemir među kadrove vlasti. Vučić je to najjezgrovitije objasnio kada je rekao da ‘niko više ništa neće da potpiše’“, ukazuje Gogić.

Projekat „Jadar“

Po pitanju projekta „Jadar“ Gogić smatra da je u tom slučaju isto kao i sa ostalom gradnjom nakon novosadske tragedije, jer ni u slučaju rudnika litijuma niko neće ništa želeti da potpiše, a i otvaranje rudnika podrazumeva građevinske radove.

Ukazuje da je pitanje litijuma trenutno u drugom planu, „odnosno da se verovatno u pozadini radi na njemu“, i da bi to pitanje veoma lako moglo da bude dodato na spisak studentskih zahteva tokom naredne godine.

Dragomir Anđelković kaže da Vučić „očigledno ima obaveze da nastavi sa tim projektom, jer se takvi dilovi ne prave tek tako“.

„Verovatno je korumpirana vlast u Srbiji već dobila razne koristi od tog projekta i ne sme tek tako da se povlači. Vučić će u narednoj godini na neki način spuštati loptu, jer shvata da tim pitanjem izaziva revolt čak i među politički neaktivnim građanima, pa čak i onima koji su za njega, ali ipak od tog projekta neće smeti da odustane“, smatra Anđelković.

On ističe da je to „vrsta balasta oko Vučićevog vrata“ i da je to je jedno od pitanja na kojem bi opozicija trebalo da insistira.

„Kada je samo litijum u pitanju, mislim da one snage koje jednog dana budu preuzele vlast u Srbiji ne bi trebalo da odbacuju litijum, ali tek kada Nemačka ili neka druga razvijena zemlja počne da eksploatiše litijum, i kada vidimo kako izgleda kada se to radi u urbanim ili gusto naseljenim zonama“, kaže Anđelković.

Prema njegovom mišljenju rudnik litijuma do daljnjeg treba odbaciti i protiv njega se energično treba boriti, „ali ne treba delovati netolerantno, da bi oni koji budu došli posle Vučića ipak mogli da prave dogovore sa nekim značajnim centrima moći“.

„Vučić ne može da padne dok ga ne otpiše onaj ko ga drži, a to je Zapad“, ističe Anđelković.

Govoreći o projektu „Jadar“ Dejan Bursać kaže da će u narednoj godini SNS gledati da ugasi požare i da ne povlači neke ishitrene poteze koji bi mogli da iziritiraju javnost.

„Pitanje litijuma će zavisiti od toga kako se bude kretao protest. Ukoliko se protestni pokret održi, ne verujem da će Vučić rizikovati s otvaranjem još jednog fronta, jer vidimo da se SNS teško bori i na jednom frontu. Tu ima mnogo pukotina, gomila ministara se povukla i niko se ne oglašava, jer svi verovatno kalkulišu, a Vučić i premijer Miloš Vučević daju izjave koje nisu baš taktične, pa raspale veći bes i protest od očekivanog“, kaže Bursać.

Kosovo

Uz napomenu da se u istraživanjima javnog mnjenja Kosovo „već godinama dosta nisko nalazi“, Bursać ocenjuje da to pitanje „već dugo nije na agendi“.

„Kosovo izbije u prvi plan kada se nešto desi, to je jak emotivni okidač za veliki broj građana, ali dugoročno ne mobiliše podršku, pogotovo što u društvu više nema jake političke snage koja sa patriotsko-nacionalne pozicije može da napada režim“, kaže Bursać.

On ukazuje da je to je delom posledica i toga što je režim vrlo svesno godinama radio na tome da podeli stranke desnice, koje su tako na poslednjim izborima imale četiri liste od kojih je samo jedna prešla cenzus.

„Dok su ljudi zadovoljni lako će da prenebregnu razne probleme i afere, i to se vidi u proteklih desetak godina, jer SNS ima jednu solidnu socioekonomsku situaciju, svakako mnogo bolju od one pre. Imamo za naše uslove relativno visoku zaposlenost, rast plata i investicija, pa su ljudi bili voljni da im svašta oćute. To je bio slučaj i sa Demokratskom strankom kojoj su ljudi bili voljni svašta da prećute, dok nije udarila svetska ekonomska kriza, a ljudi počeli da gube poslove i gube kupovnu moć“, podseća Bursać.

Ognjen Gogić smatra da to kako će kosovski problem biti rešavan u 2025. godini mnogo zavisi od rezultata predstojećih izbora i formiranja nove vlade na Kosovu.

Dodaje da, iako se očekuje da će Aljbin Kurti zadržati vlast, ostaje pitanje da li će sam formirati vlast ili će mu za to biti potrebni koalicioni partneri.

„Važan faktor je i to kako će se nova Trampova administracija i novi ambasador SAD na Kosovu odnositi prema Kurtijevoj vladi, odnosno da li će zbog dolaska Trampa Kurti sam promeniti ponašanje. Ako Kurti ne promeni ponašanje važno je da li će to Trampova administracija tolerisati“, kaže Gogić.

On upozorava da je nedavni popis na Kosovu pokazao da u nekim od srpskih opština ima više Albanaca nego Srba, što je rezultat toga što je popis vrlo loše organizovan, a i zbog toga što je bilo i promena prebivališta, „što niko ne može da zabrani“.

„Kurti će podrivati srpske opštine ne samo na severu, nego i na jugu, tvrdeći da to više nisu srpske opštine, zbog čega onda nema razloga da one posle budu deo Zajednice srpskih opština. Srbija će zbog toga morati da nađe način da ojača vlast Srba u tim opštinama do oktobra 2025. godine, kada su lokalni izbori na Kosovu“, kaže Gogić.

Dragomir Anđelković ističe da Srbija po pitanju Kosova mora da se postavi u duhu Ustava.

„Ako se borimo za promenu Vučićeve samovlade i njegovog nedemokratskog sistema, to ne možemo da radimo gazeći Ustav. Sve ono što je Vučić prihvatio, a protivno je Ustavu – Srbija mora da odbaci, što opet ne znači da treba zatvarati vrata. Vučić je prihvatio francusko-nemački plan koji je neustavan, ali je na opoziciji da kaže kako bi taj plan mogao da se koriguje da bude u duhu Ustava“, smatra Anđelković.

On ističe da to ne znači da će kosovska kriza biti rešena, ali da „možemo da se dogovorimo o modelu kako da je rešavamo u narednom periodu, a da ne dolazi do tenzija i sukoba“.

Šta ako vlast ponudi izbore u 2025. godini?

S obzirom na celokupnu situaciji nismo mogli da ne pitamo naše sagovornike šta bi učinili da su opozicionari, a da im vlast ponudi održavanje izbora u 2025. godini.

„Iako sam pristalica toga da se uz dobru i dugoročnu strategiju SNS može pobediti i na izborima, mislim da u trenutnoj situaciji to nije slučaj, jer ne bilo vremena za dugoročnu strategiju. Mislim da je svima jasno da SNS pribegava raspisivanju izbora onda kada treba da se izvuče iz problema, u kriznim situacijama. Onda SNS raspiše izbore, pobedi, dobije legitimitet i gura kao da se ništa nije desilo“, kaže Dejan Bursać.

Iako se slaže s tim da Vučić organizuje samo da bi konsolidovao svoje redove, Ognjen Gogić kaže da se izbori ne mogu odbijati i da bi ih trebalo prihvatiti.

„Ukoliko Vučić ponudi izbore znalo bi se da je to trojanski konj, ali da sam opozicioni lider prihvatio bih izbore, a uz pretnju bojkotom pokušao bih da ojačam sopstvene pozicije i uradim što više po pitanju poboljšanja izbornih uslova“, kaže Gogić.

On dodaje da će zvučati „kao da je otkrio toplu vodu“ ako kaže da je najveći problem objedinjavanje opozicije, ali ističe da je osnovni problem opozicije to što ima vremena za međusobne obračune.

„To pokazuje da opozicija ne smatra da je režim toliko loš, jer da to smatraju ne bi trošili vreme na međusobne obračune, već bi se ujedinili protiv režima. Dokle god imaju snage da se bave međusobnim razmiricama nemaju nikakve šanse da ugroze vlast. Sećam se izjave jednog generala, da u situaciji kada je zemlja okupirana – nema građanskog rata. Tako je i u ovom slučaju – ako postoji nedemokratski režim nema prostora da opozicija bude podeljena“, ističe Gogić.

Da je opozicioni političar i da mu se ponude izbori Dragomir Anđelković kaže da bi tražio postavljanje kamera na svim izbornim mestima, „kao što je urađeno u Bugarskoj, gde je time lopovluk na izborima iskorenjen“.

„Kamere naravno ne snimaju kako ko glasa, ali snimaju broj ljudi koji su izašli na izborna mesta i snimaju otvaranje biračkih kutija. Nećemo imati fer izbore dok se po tom modelu ne postave kamere. Drugi uslov bi bio predizborna kontrola medijske sfere, jer nije dovoljno da se otvori samo javni servis pošto režim ima ogroman broj drugih medija“, kaže Anđelković.

Dodaje da bi zato, po modelima iz Finske ili Singapura, trebalo uspostaviti medijsku izbornu kampanju u kojoj bi svaka partija koja učestvuje u izborima, i parlamentarna i vanparlamentarna, na svakom mediju imala određeni broj minuta.

„Moramo da resetujemo izborni sistem, da organizujemo izbore kao da ih do sada nismo imali. Potrebna je i kontrola budžetskih sredstava šest meseci pred izbore. Sve to je nemoguće bez prethodnog uspostavljanja ekspertske, koncentracione ili prelazne vlade koja bi imala tehnički mandat da sprovede izbore“, zaključuje Anđelković.