Foto: Tanjug
Manjine nestaju brže od većinskog naroda uglavnom zbog starosti i iseljavanja, pa se očekuje da će ovogodišnji popis stanovništva pokazati da je multikulturalni karakter Vojvodine smanjen
Srbija je jedna od zemalja koja najbrže gubi svoje stanovništvo na svetu, a prognoze kažu da će do 2050. godine u našoj zemlji biti 20 odsto manje ljudi nego danas.
S obzirom da nacionalne manjine „nestaju“ brže od većinskog naroda, očekuje se da će ovogodišnji popis stanovništva u Srbiji pokazati da se multikulturalni karakter Vojvodine, u kojoj živi 28 manjina, smanjuje.
Dva su osnovna razloga za to: starost i iseljavanje.
Manjinsko stanovništvo u Vojvodini, sem Roma, obično je starije od srpskog. Srbi su prosečno stari 42,2 godine, Slovaci su stariji od njih za 2,1 godinu, Rumuni za 2,4, Mađari za 2,8, Rusini za 2,9, Crnogorci za 4,3, a Hrvati čak 8,8 godina.
Romska populacija odskače sa stopom rađanja, relativno i Bošnjaci, s tim da su kod Roma stope smrtnosti više u odnosu na druge nacije. Zapravo ne zna se ni koliki je njihov broj, zato što, kako se smatra, oko 50 odsto Roma nije ni popisano.
Pripadnici manjina u Vojvodini lakše dolazi do EU pasoša pa tako lakše i odlazi, ali ne treba zanemariti ni Srbe iz Hrvatske sa EU pasošem kojih ima dosta u Vojvodini. Slovaka je na prošlom popisu u Vojvodini bilo oko 50.000 a sada se očekuje da će ih biti duplo manje , zato što su se iselili.
Istina, trend smanjivanja pripadnika manjina postojao je i ranije. Na primer, Mađara je u Srbiji prema poslednjem popisu bilo 13 odsto, a deset godina pre toga – 16,9 odsto.
Na izjašnjavanje o nacionalnom poreklu utiče i politička situacija. Naime, zna se da je na popisu 2011. godine najveći broj neizjašnjenih bio na području lokalnih samouprava gde je najveći broj hrvatskog stanovništva, na priumer u szubotici, Somboru i u Šidu.
Demografi ukazuju na primer iz Hrvatske i severne Makedonije gde su rezultati popisa iznenadili.
Međutim, postoje indicije da migracije ne moraju biti trajnog karaktera, odnosno da će mogućnost da se popisuju i ljudi koji trenutno nisu u zemlji ali imaju prebivalište i imovinu na teritoriji Srbije, donekle ublažiti nepovoljni rezultat.
S.Ć./Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koje je angažovano, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne da trajno zaštite tramvajsku liniju broj dva kao kulturno dobro Beograda, umesto što je ukidaju
Kako je Mladen Nenadić prešao put od „politički kontrolisanog tužioca“ do glavne mete Aleksandra Vučića i njegovih tabloida
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
