Foto: Tanjug
Manjine nestaju brže od većinskog naroda uglavnom zbog starosti i iseljavanja, pa se očekuje da će ovogodišnji popis stanovništva pokazati da je multikulturalni karakter Vojvodine smanjen
Srbija je jedna od zemalja koja najbrže gubi svoje stanovništvo na svetu, a prognoze kažu da će do 2050. godine u našoj zemlji biti 20 odsto manje ljudi nego danas.
S obzirom da nacionalne manjine „nestaju“ brže od većinskog naroda, očekuje se da će ovogodišnji popis stanovništva u Srbiji pokazati da se multikulturalni karakter Vojvodine, u kojoj živi 28 manjina, smanjuje.
Dva su osnovna razloga za to: starost i iseljavanje.
Manjinsko stanovništvo u Vojvodini, sem Roma, obično je starije od srpskog. Srbi su prosečno stari 42,2 godine, Slovaci su stariji od njih za 2,1 godinu, Rumuni za 2,4, Mađari za 2,8, Rusini za 2,9, Crnogorci za 4,3, a Hrvati čak 8,8 godina.
Romska populacija odskače sa stopom rađanja, relativno i Bošnjaci, s tim da su kod Roma stope smrtnosti više u odnosu na druge nacije. Zapravo ne zna se ni koliki je njihov broj, zato što, kako se smatra, oko 50 odsto Roma nije ni popisano.
Pripadnici manjina u Vojvodini lakše dolazi do EU pasoša pa tako lakše i odlazi, ali ne treba zanemariti ni Srbe iz Hrvatske sa EU pasošem kojih ima dosta u Vojvodini. Slovaka je na prošlom popisu u Vojvodini bilo oko 50.000 a sada se očekuje da će ih biti duplo manje , zato što su se iselili.
Istina, trend smanjivanja pripadnika manjina postojao je i ranije. Na primer, Mađara je u Srbiji prema poslednjem popisu bilo 13 odsto, a deset godina pre toga – 16,9 odsto.
Na izjašnjavanje o nacionalnom poreklu utiče i politička situacija. Naime, zna se da je na popisu 2011. godine najveći broj neizjašnjenih bio na području lokalnih samouprava gde je najveći broj hrvatskog stanovništva, na priumer u szubotici, Somboru i u Šidu.
Demografi ukazuju na primer iz Hrvatske i severne Makedonije gde su rezultati popisa iznenadili.
Međutim, postoje indicije da migracije ne moraju biti trajnog karaktera, odnosno da će mogućnost da se popisuju i ljudi koji trenutno nisu u zemlji ali imaju prebivalište i imovinu na teritoriji Srbije, donekle ublažiti nepovoljni rezultat.
S.Ć./Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Uglješa Đuričković sa opozicione liste „Promena u koju verujemo“ kaže da je opozicija imala uvid u birački spisak i da je otkrila „načine na koje su lokalni izbori u Zaječaru pokradeni“
Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Miloš Jocić je pozvan u svojstvu svedoka, ali je i pored toga zadržan više od 16 sati
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na samitu Ukrajina – Jugoistočna Evropa u Odesi istakao sve snažniju potrebu za intenziviranjem dijaloga i brzom postizanju mira
Kupovina glasova, pritisci, propagandna mašinerija – sve to SNS nije bilo dovoljno za ubedljivu pobedu u Zaječaru i Kosjeriću. Da li lokalni izbori najavljuju kraj političke sile koju je Vučić godinama gradio?
Maturantu iz Kosjerića je određeno zadržavanje do 48 sati
Na primeru izbora u Zaječaru i Kosjeriću se vidi da istina nije data, nego je zadata. Istina je zadatak koji građanin ispunjava. Ona se uvek osvaja
Ispada da opozicija nije pobedila ni u jednom od ova dva mesta. Ali, pre nego što upadnemo u bezdan defetizma, treba primetiti da je sve prošlo najbolje što može u ovom trenutku. I da od sad pa nadalje, može da bude samo bolje
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Izbori u Kosjeriću i Zaječaru
Kako je naprednjački brod počeo da tone Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
