Protest pod nazivom „Sretnimo se ponovo“ održao se u Kragujevcu i Orašcu. Studenti su podsetili na teror i represiju režima koji prate sve studentske proteste u proteklih godinu dana. Ponovljen je zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora, kao i za vladavinom prava u našoj zemlji
U Orašcu je završen drugi deo današnjeg saborovanja studenata „Sretnimo se ponovo na Sretenje“.
Studenti su ranije danas u prvom delu ovog skupa u Kragujevcu podsetili na prošlogodišnji protest, koji je takođe održan u ovom gradu.
„Čvrsto stojimo na zemlji gde su se naši preci borili za ustavnost, slobodu, jednakost“, poručila je na skupu studentkinja kragujevačkog univerziteta građanima okupljenim na Lepeničkom bulevaru.
Studenti su postavili stolice sa imenima nastradalih u novosadskoj tragediji. Na svakoj od njih je bela ruža.
Okupljenima se obratila Jelena Kleut koja je rekla da pobunjeni osećaju silu samovolje na svojoj koži, da građani zaslužuju pravdu, te da traže državu zasovanu na pravu.
„Dragi pobunjeni građanke i građani, prošle godine sreli smo se na Sretenje sa porukom da zakon mora jednako da važi za sve, da odgovorni za ubistvo 16 ljudi na novosadskoj železničkoj stanici moraju da odgovaraju. Danas, godinu dana kasnije, sa jednakom upornošću poručujemo – građani traže državu zasnovanu na pravu“, rekla je.
Kleut je dodala da „danas slavimo prošlost pogleda uperenog ka budućnosti“.
„I Sretenjski ustav gledao je u budućnost, a danas, naši studenti su vesnici te neke drugačije, bolje budućnosti. U toj budućnosti, moć onih koji su na vlasti ograničena je Ustavom i zakonima koji jednako važe za sve. I snažnim institucijama koje štite građane i njihova prava“, poručila je.
Posle održanih govora, studenti su objavili da je skup u Orašcu završen.
„Mislili su da će nas zabranama i zidovima odvojiti, nisu shvatili da se ideja slobode ne može se poroboti. Sretenje je za vernike dan kada se sreću sa Bogom, ali za svakog građanina Srbije, bez obzira da li se i kom Bogu moli dan kada se sreće narod sa svojom slobodom“, poručio je nekadašnji košarkaški reprezetativac Srbije Vladimir Štimac okupljenima.
Podsetio je da je Sretenjski ustav u 19. veku ukidao ropstvo i podsetio da se u Orašcu danas brani duh tog ustava.
Istakao je da je studentski pokret ujedinio sve građane, bez obzira ko su i odakle su, u zajedničkoj borbi za slobodu.
„Nemojte nikada da zaboravite tu snagu, bez obzira šta vam drugi govore“, poručio je Štimac.
„Ne zanosite se da nema Crnog Đorđe, puna ih je Srbija, sve crnji do crnjega“, poručio je Štimac na kraju.
Bivša sekretarka Medicinskog fakulteta Marija Radovanović obratila se okupljenima sa bine i ponovila koja su bila prva četiri zahteva studentske borbe.
„Sada, 15 meseci kasnije, posle laži tipa ispunili smo vam sve zahteve, licemernih kao laž rekonstruisali smo sve osim nadstrešnice, Univerzitet se guši SPIRI sistemom, rektora vređaju, našu decu nazivaju teroristima, profesorku Jelenu Kleut su otpustili, profesor Senad Ganić i Emir Ugljanin, samo su neki od tridesetak nastavnika DUNP, koji su zbog režima ostali bez posla, profesorima Škiljeviću i Bajčetiću sa Medicinskog fakulteta pokušali su da oduzmu profesorsko zvanje i samo zbog pobune studenata to nisu uspeli“, rekla je ona.
Dodala je da se kao sekretar branila autonomiju, skretala pažnju javnosti i prijavila Ministarstvu prosvete.
„Prijavu mejlom su odmah obrisali, a prijavu predatu u papiru lično je ministar osvete Dejan Vuk Stanković naredio da se po njoj ne postupa“, rekla je ona, dok su okupljeni uzvikivali „ostavka, pa robija“.
Zbog svega toga je, kaže, ostala bez posla, ali to je nije slomilo.
„Čast mi je što sam jedna od mnogih zaposlenih na univerzitetu koji su se ovom režimu suprotstavili i koji su zbog toga progonjeni, to nosim kao orden“, rekla je ona.
„Ruke su im krvave i značke su im krvave. Sve u Srbiji se događa zbog jedne hulje“, zaključila je Radovanović.
Njen govor ispraćen je uzvicima „lopovi, lopovi“. „Ostavke, pa robija“, skandiraju okupljeni u Orašcu.
Advokat Stanko Fuštar sa bine je poručio da „danas nemamo dahija, ali imamo straha“.
„Nemamo ropstva na papiru, ali trpimo tamnovanje na svakom koraku“, rekao je on, obraćajući se voždu Karađorđu.
Dodao je da je „Srbija umorna od laži, bahatosti i nepravde, dok se pošteni i nevini guraju u kazamate“.
Grupa trkača koja podržava studente stigla je u Orašac. Oni su po snegu trčali od Kragujevca do Orašca.
Naši trkači stigli u Orašac, i po vetru, i po kiši, i po snegu. Bravo❤️ pic.twitter.com/ekFBNmgUcc
— MFUBlokadi (@Blokada_Mfub) February 15, 2026
Uprkos lošim uslovima, građani okupljaju u Orašcu. U 17.00 planirano je obraćanje okupljenima i početak skupa u ovom mestu.
Uprkos jako lošim vremenskim uslovima, građani i građanke pristižu ispred bine u Orašcu, gde će se od 17h početi program skupa „Sretnimo se ponovo“. pic.twitter.com/3xZ6baS6DW
— Mašina (@MasinaRS) February 15, 2026
Na ulazu u Orašac nalazi se veliki broj vozila koje pristžu u ovo mesto.
Orašac krcat.. pic.twitter.com/swNZjDacmm
— Žaklina Tatalović (@zaklina_prva) February 15, 2026
Kolona automobila pristiže iz Kragujevca u Orašac. Građani se, javlja N1, već uveliko okupljaju kod spomenika Voždu Karađorđu iako je jako hladno i veje sneg.
Građani se, kako javlja reporterka N1, već uveliko okupljaju kod spomenika Voždu Karađorđu iako je jako hladno i veje sneg.
Kolona automobila na izlasku Kragujevca, na čijem su čelu bajkeri, krenula je put Orašca.
Nepregledna kolona vozila u naselju Šumski raj krenula iz Kragujevca za Orašac pic.twitter.com/yXPKjQN6XA
— Glas Šumadije (@Glas_Sumadije) February 15, 2026
Veliki broj građana okupio se pred put u Oršac gde će se danas održati centralni skup povodom studentskog protesta „Sretnimo se ponovo“.
Dolazak učesnika na trg ispred Osnovne škole „Prvi srpski ustanak“ u Orašcu očekuje se do 17 časova, dok je početak centralnog skupa planiran za 18 časova. Završetak protesta predviđen je za 20 časova.
Hor u Kragujevcu izveo „Ovo je Srbija“, „Vostani Serbije“…
Dešavanja uživo pratite u Blogu 👉https://t.co/Scfb6L7acp pic.twitter.com/PiPBd2mU4a
— TV N1 Beograd (@n1srbija) February 15, 2026
Posle 13 sati, krenula je auto kolona do Orašca. Vožnja ka Orašcu je predviđena od 14 do 17 sati. Okupljanje u Orašcu je ispred Osnove škole „Prvi srpski ustanak”. Kraj skupa najavljen je za 20 sati. Tokom skupa, sakupljaće se prilozi za decu obolelu od raka.
„Sretnimo se u Kragujevcu, pobedimo u Orašcu. Vidimo se”, poručili su studenti na svojim profilima i društvenim mrežama.
Kragujevačka policija će sve snimati na studentskom protestu za Sretenje 15. februara.
„U skladu sa članom 52.Zakona o policiji, Policijska uprava preduzeće sve zakonske mere da javni skupovi proteknu bezbedno, uključujući foto i video-snimanje na mestima gde se prijavljeni i neprijavljeni skupovi budu održavali“, saopštila je policija.
Vučić je izjavio da će predsednički izbori najranije biti održani krajem decembra ove godine, a najkasnije početkom februara 2027. godine, nakon parlamentarnih izbora koje očekuje u oktobru ili novembru
Crna Gora uvodi vize za Ruse, Turke i Kineze. Može se očekivati da ulaskom Crne Gore u EU interesovanje za crnogorsko državljanstvo značajno porasti posebno kod ljudi iz Srbije
Dugo su se opozicija i građani pitali – gde je gradonačelnik Beograda, a posle sastanka Sindkata Centar GSP sa predsednikom Aleksandrom Vučićem nametnulo se pitanje – ko u stvari donosi odluke u/o Beogradu
Predsednik Vučić je na RTS-u objavio da su od noćas, američke carine od 35 odsto, zahvaljujući pregovorima smanjene na nula odsto
Ni jedan od šest ponuđača prijavljenih na tender za rekonstrukciju Kalenić pijace u Beogradu nije zadovoljio uslove. Posao je vredan više od 20 miliona evra
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
