Foto: Miloš Milivojević/Tanjug
Srbija sa Italijom deli treće mesto na listi evropskih zemalja po pitanju kriminalnih trendova od 2021. do 2023. godine, objavila je Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC)
Ispred Srbije i Italije, što se kriminalnih trendova tiče, u Evropi su samo Rusija i Ukrajina. Crna Gora je na petom mestu, Bosna i Hercegovina na sedmom, Albanija je na 15, a Hrvatska na 16. mestu. Od evropskih zemalja najmanje kriminala registrovano je u Finskoj, Luksamburgu, Monaku i Lihtenštajnu.
U izveštaju je istaknuto da su kriminalna „tržišta“ sa najvećim porastom u Evropi krijumčarenje ljudi, trgovina sintetičkim drogama, trgovina oružjem i trgovina kokainom. Krijumčarenje ljudi se proširilo u centralnoj i istočnoj Evropi kao rezultat sukoba i nestabilnosti u Avganistanu i na Bliskom istoku, a poraslo je i u severnoj Evropi.
Rat u Ukrajini je izazvao najveću migraciju izbeglica u Evropi od Drugog svetskog rata, sa oko 7,8 miliona registrovanih ukrajinskih izbeglica od novembra 2022. godine. Haos humanitarnih operacija u prvih nekoliko meseci sukoba učinio je da Ukrajinci potencijalno postanu žrtve trgovaca ljudima i krijumčara, iako su dokazi o široko rasprostranjenom krijumčarenju Ukrajinaca veoma ograničeni.
Regrutacija u Rusiji i Ukrajini stvorila je talas migracija bez presedana u pogranične zemlje, uključujući Moldaviju, Rumuniju, Poljsku i Mađarsku. Krijumčari drugih roba, kao što su alkohol i duvan, iskoristili su potražnju za krijumčarenjem ljudi i prešli su na krijumčarenje regruta, a ljudi bez ranijeg kriminalnog iskustva počeli su da stvaraju sofisticirane šeme šverca ljudi.
U centralnoj i istočnoj Evropi zabeležen je najveći porast trgovine sintetičkim drogama na kontinentu. Rast tržišta takvih droga podstaknut je potražnjom sa prve linije ukrajinskog fronta, navodi se u izveštaju.
J.H./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Aleksandra Subotić, dugogišnja direktorka United Media u sklopu koje rade televizije N1 i Nova, nedeljnik „Radar“ i dnevni list „Danas“, dobila je otkaz, potvrđeno je Raskrinkavanju iz više izvora
U Srbiji se vodi odlučujuća bitka za nezavisnost sudstva i tužilaštva, tj. za vladavinu prava. Uprkos tome samo se mali broj ljudi odazvao pozivu na protest „Marš za pravosuđe“. Zašto?
Protest protiv „Mrdićevih zakona“ ispred Generalštaba počeo je nešto posle 14 časova. Organizatori su isticali važnost masovnosti skupa jer samo uz podršku građana može da se spreči urušavanje srpskog pravosuđa. Nije se, međutim, odazvao veći broj ljudi
Aleksandar Vučić kaže da pristaje na ulazak u Evropsku uniju bez prava veta. Šta se krije iza ove nove ideje o načinu proširenja EU i zašto je to, kada je reč o predsedniku Srbije, prazna priča
Penzionisani general Vojske Srbije Milosav Simović odao je strogo poverljivu državnu tajnu i zbog toga mu je izrečena kazna kućnog pritvora, potvrđeno je za „Vreme” iz Višeg javnog tužilaštva u Negotinu
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Dominaciju kriminala ne može da sakrije ni sama Srpska napredna stranka, opterećena ozbiljnim turbulencijama zbog javno obznanjenih veza najviših funkcionera sa organizovanim kriminalom. Naprednjačke sukobe pomno prate "ekskluzivni" napisi režimskih medija, koji često nisu ni svesni – u strasti unutarstranačkih obračuna – da zapravo nude bezbroj dokaza o tome da su se ovde odavno izbrisale granice između države, njenih institucija i organizovanog kriminala
“Ne vidim kako poslovi čije odvijanje obezbeđuju službe, poput ‘Jovanjice’, imaju ikakve veze sa tzv. ‘državnim razlogom’, ne vidim za njih nikakvog opravdanja i veze sa nacionalnim interesom, makar i pogrešno shvaćenim. Niti za njih postoji zakonsko pokriće i odluka državnog organa, makar formalno. Dokumentacije nema, čak ni ‘na belo’ (u žargonu službi, to su dokumenti bez zaglavlja i potpisa), već se jednostavno radi i ćuti. Pojedinci se bogate koristeći službe kao svoj privatan resurs, daju komad plena stranci i tačka”
