Foto: Miloš Milivojević/Tanjug
Srbija sa Italijom deli treće mesto na listi evropskih zemalja po pitanju kriminalnih trendova od 2021. do 2023. godine, objavila je Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC)
Ispred Srbije i Italije, što se kriminalnih trendova tiče, u Evropi su samo Rusija i Ukrajina. Crna Gora je na petom mestu, Bosna i Hercegovina na sedmom, Albanija je na 15, a Hrvatska na 16. mestu. Od evropskih zemalja najmanje kriminala registrovano je u Finskoj, Luksamburgu, Monaku i Lihtenštajnu.
U izveštaju je istaknuto da su kriminalna „tržišta“ sa najvećim porastom u Evropi krijumčarenje ljudi, trgovina sintetičkim drogama, trgovina oružjem i trgovina kokainom. Krijumčarenje ljudi se proširilo u centralnoj i istočnoj Evropi kao rezultat sukoba i nestabilnosti u Avganistanu i na Bliskom istoku, a poraslo je i u severnoj Evropi.
Rat u Ukrajini je izazvao najveću migraciju izbeglica u Evropi od Drugog svetskog rata, sa oko 7,8 miliona registrovanih ukrajinskih izbeglica od novembra 2022. godine. Haos humanitarnih operacija u prvih nekoliko meseci sukoba učinio je da Ukrajinci potencijalno postanu žrtve trgovaca ljudima i krijumčara, iako su dokazi o široko rasprostranjenom krijumčarenju Ukrajinaca veoma ograničeni.
Regrutacija u Rusiji i Ukrajini stvorila je talas migracija bez presedana u pogranične zemlje, uključujući Moldaviju, Rumuniju, Poljsku i Mađarsku. Krijumčari drugih roba, kao što su alkohol i duvan, iskoristili su potražnju za krijumčarenjem ljudi i prešli su na krijumčarenje regruta, a ljudi bez ranijeg kriminalnog iskustva počeli su da stvaraju sofisticirane šeme šverca ljudi.
U centralnoj i istočnoj Evropi zabeležen je najveći porast trgovine sintetičkim drogama na kontinentu. Rast tržišta takvih droga podstaknut je potražnjom sa prve linije ukrajinskog fronta, navodi se u izveštaju.
J.H./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koja je angažovana, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne da trajno zaštite tramvajsku liniju broj dva kao kulturno dobro Beograda, umesto što je ukidaju
Kako je Mladen Nenadić prešao put od „politički kontrolisanog tužioca“ do glavne mete Aleksandra Vučića i njegovih tabloida
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Dominaciju kriminala ne može da sakrije ni sama Srpska napredna stranka, opterećena ozbiljnim turbulencijama zbog javno obznanjenih veza najviših funkcionera sa organizovanim kriminalom. Naprednjačke sukobe pomno prate "ekskluzivni" napisi režimskih medija, koji često nisu ni svesni – u strasti unutarstranačkih obračuna – da zapravo nude bezbroj dokaza o tome da su se ovde odavno izbrisale granice između države, njenih institucija i organizovanog kriminala
“Ne vidim kako poslovi čije odvijanje obezbeđuju službe, poput ‘Jovanjice’, imaju ikakve veze sa tzv. ‘državnim razlogom’, ne vidim za njih nikakvog opravdanja i veze sa nacionalnim interesom, makar i pogrešno shvaćenim. Niti za njih postoji zakonsko pokriće i odluka državnog organa, makar formalno. Dokumentacije nema, čak ni ‘na belo’ (u žargonu službi, to su dokumenti bez zaglavlja i potpisa), već se jednostavno radi i ćuti. Pojedinci se bogate koristeći službe kao svoj privatan resurs, daju komad plena stranci i tačka”
