Država deli deset miliona evra subvencija pčelarima. Plaća se po košnici. I to je sve nakaradno, smatra Stanko Rajić iz Beogradskog udruženja pčelara, jer ne pospešuje pčelarstvo
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisalo je javni poziv za podsticaje po košnici pčela za ovu godinu. Subvencija je hiljadu dinara po košnici.
Premalo, kaže Stanko Rajić, predsednik Beogradskog udruženja pčelara, za „Vreme“.
„To nije dovoljno ako se misli nešto postići. Praksa je pokazala da se time nije pomoglo pčelarima uopšte, naprotiv, čak je i napravilo zbrku“, kaže on.
„Da bi ste mogli da podnesete zahtev za subvencije, morate dva puta godišnje da prijavite kod nadležnog veterinara gde vam se nalazi pčelinjak, da on sprovede nadzor. Stručni veterinar bi trebalo da dođe i prebroji košnice“, kaže Rajić.
Dodaje, košnice bi trebalo da se obeleže pločicama sa bar-kodom. „Unazad se nekoliko godina pojavilo mnogo prijavljenih košnica koje faktički ne postoje. Da su veterinari radili to kako treba, da su oni obeležavali košnice, verovatno da toga ne bi bilo“, tvrdi on.
A opet, kaže, mali pčelari se raduju subvencijama bez obzira da li posluju uspešno ili ne. Država to populistički nagrađuje.
„Mi smo jako zakomplikovali jedno zanimanje, koje bi moglo da bude jako lepo i odgovorno. Nažalost, velika većina onih koji drže pčele se obraduju kad dobiju subvencije“, zaključuje Rajić.
Rezultati ne prate obećanja
Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede, izjavio je da će Ministarstvo „nastaviti da pruža podršku“ razvoju pčelarstva, unapređenju kvaliteta meda i zaštiti domaćih proizvođača.
No, kakva je podrška pružena do sada?
„Kada se analizira protekli period sa ovakvim načinom subvencionisanja, rezultati pokazuju da je loše“, kaže Rajić.
Pribojava se da će i ova runda subvencija – skoro deset miliona evra – biti bačeni umesto da se bolje ulože.
„Recimo da tim novcem svakog poljoprivrednika podstaknu da na pet procenata obradive parcele poseje medonosnu travu i pusti je da cveta“, navodi on. Tako bi, dodaje, pčele imale više hrane.
Dalje, Rajić predlaže da se novac iskoristi za nadoknadu pčelarima u slučaju trovanja celih pčelinjaka, recimo nesavesnom upotrebom pesticida.
„Danas pčelar sam mora da pokrene sudski postupak. Treba mu hiljadu papira, da plaća laboratorije, šalje mejlove i pisma ministarstvima, komisijama, policiji i da čeka nekoliko godina da bi eventualno sud doneo rešenje u njegovu korist“, dodaje ovaj pčelar.
Očekivana nestašica bagremovog meda
U Srbiji se proizvodi med koji se ne može prodati, jer je proizvodnja veća od potrošnje po glavi stanovnika, zbog čega se med izvozi.
„Ja sam siguran da ima još zaliha meda iz prošle i pretprošle godine, koji nisu plasirani zato što je otkupna cena meda jako niska, zbog stranog tržišta, i u Srbiju se uvoze medovi koji su izuzetno jeftini. Kažu i da su sumnjivog kvaliteta, neću da procenjujem, nisam te struke, ali se po tako niskoj ceni nikom ne isplati da proizvodi med“, objašnjava Rajić.
No, zbog klimatskih promena i štete koju su pretrpeli kako pčelinjaci, tako i bilje, ove godine će biti nestašice bagremovog meda, koji se na našim prostorima najlakše prodaje, jer je njegova potražnja na zavidnom nivou.
„Bagrem je bio oštećen zadnjim niskim temperaturama i počeo je da cveta jako slabo i to samo u vrhovima drveća. Cvet je bio dosta oštećen i po informaciji sa terena, nisam još nigde čuo nekoga da se bavio nekim prinosom“, ističe on.
Rajić je siguran da će ponuda bagremovog meda biti jako slaba, ali kako navodi, verovatno je ljudima ostalo zaliha od prošle i pretprošle godine.
„Mada je i to pod znakom pitanja, zato što je i tada bilo dosta loše stanje što se tiče bagremove paše. Bagremovog meda neće biti, ali biće nekih drugih vrsta meda, pa će se naši pčelari, odnosno potrošači morati navići i na to. Ili će kupovati u marketu ko zna šta“, zaključuje on.
Novinarska udruženja osudila otkaz novinarki Mariji Šehić i optužila rukovodstvo „Juronjuza" za urušavanje profesionalnih standarda, prikrivanje informacija i ignorisanje zahteva sindikata
Iako opozicija tvrdi da je glasala osoba koja nije bila u biračkom spisku, OIK Kosjerić nije video razlog za poništavanje izbora
U javnom apelu 25 članova Srpske akademije nauka i umetnosti optužuje predsednika Srbije za urušavanje institucija, medija, pravosuđa i osnovnih stubova društva
Balansiranje između Istoka i Zapada dobilo je novu dimenziju tokom neočekivane posete Aleksandra Vučića Ukrajini. Nemački list FAZ ocenjuje da je predsednik Srbije uspeo da retorički zadovolji sve strane — ali pitanje je koliko još dugo ta politička gimnastika može da traje bez pucanja
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da se u Srbiji izbori neće održati pre kraja 2026. ili početka 2027. godine, dok studenti okupljeni oko blokada univerziteta poručuju da je vreme za vanredne izbore sada. Ukazuju na drastičan pad podrške SNS-u na lokalnim izborima u Zaječaru i Kosjeriću
Ne brani Vučić državu, već sebe od države. Sa bubnjem na leđima i gitarom u rukama ovaj čovek-orkestar izvodi dve-tri iste pesme bez sluha, uz falširanje i ispadnje iz ritma. Takvi su mu i vlast i politika. U najkraćem – opasni po okolinu
Hapšenja profesora, kažnjavanje ljudi, otkazi novinarkama… Režim Aleksandra Vučića se sveti i tek će da se sveti. To je dekadentna faza režima, ona pred kraj
Na primeru izbora u Zaječaru i Kosjeriću se vidi da istina nije data, nego je zadata. Istina je zadatak koji građanin ispunjava. Ona se uvek osvaja
Izbori u Kosjeriću i Zaječaru
Kako je naprednjački brod počeo da tone Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
