Foto: Wikipedia
Patrijarh Porfirije je upozorio da se u šest članova nacrta Zakona o kulturnom nasleđu pominje AP Vojvodina, a ni u jednom AP Kosovo i Metohija, pa bi se moglo nedobronamerno zaključiti da je južna srpska pokrajina "isključena iz sistema državne brige". Ministarstvo kulture je odmah usvojilo te primedbe
U četvrtak uveče, Srbija je dobila prvi Zakon o kulturnom nasleđu. To u prevodu znači da do sada nismo imali pravno uređen i organizovan sistem kojim se kulturno nasleđe, koje je jedan od nacionalnih identiteta, štiti i čuva.
Do sada je kulturno nasleđe uređivano Zakonom o kulturnim dobrima iz 1994. godine, koji se bavio samo opštim pitanjima zaštite.
Predstavljajući poslanicima Skupštine novi Zakon, ministarka kulture Maja Gojković je navela da je ovo naš prvi pravni akt kojim se definiše kulturno nasleđe, istakla da su po ovom Zakonu prirodne retkosti i naučno, kulturno i istorijsko nasleđe dobra od opšteg interesa, da se to odnosi i na materijalno i nematerijalno nasleđe, kao i da se pravila ovog Zakona odnose i na teritoriju AP Kosovo i Metohiju.
Vredno je podsetiti se na proces kako se došlo do verzije Zakona koji je izglasan pre dva dana, zato što implicira našu političku stvarnost.
Ministarstvo kulture i informisanja organizovalo je tokom maja javne rasprave o Nacrtu Zakona o kulturnom nasleđu.
Srpska pravoslavna crkva je dopisom Ministarstvu kulture od 31. maja ocenila da Nacrt Zakona nije u skladu sa Zakonom o crkvama i verskim zajednicama, i navela da je patrijarh SPC Porfirije ukazao na izvesne „manjkavosti“ Nacrta koje bi trebalo ispraviti zato što „ne bi doprinele zajedničkoj dvodecenijskoj intenzivnoj borbi SPC i države da svoje kulturno nasleđe na prostoru Kosova i Metohije sačuvaju u svom okrilju.“
Patrijarh Porfirije je upozorio da se u šest članova Nacrta pominje AP Vojvodina, a ni u jednom – AP Kosovo i Metohija, pa bi se, ocenio je, moglo nedobronamerno zaključiti da je južna srpska pokrajina „isključena iz sistema državne brige, što svakako nije slučaj.“
Patrijarh Porfirije je posebno ukazao na član 102 Nacrta, kojim je SPC od vlasnika pretvorena u korisnika kulturnog nasleđa na teritoriji KiM, čime bi joj bila „uskraćena osnovna vlasnička prava koja su svetinja u svim demokratski uređenim društvima i državama“.
Ministarstvo kulture je odmah usvojilo primedbe SPC i patrijarha Porfirija, i sačinilo Predlog Zakona o kulturnom nasleđu, te ga polovinom novembra predalo Skupštini Srbije na razmatranje i usvajanje.
Međutim, kako je ukazala Stranka slobode i pravde, ispostavilo se da u Predlogu zakona o kulturnom nasleđu ipak nema Kosova i Metohije. Tim povodom, Narodna stranka je zatražila da se sporni Predlog povuče iz skupštinske procedure.
Ministarstvo kulture i informisanja je povuklo Predlog zakona, uz objašnjenje svoje Press službe da je u Skupštinu Srbije greškom poslat tekst prvobitnog Nacrta, onog sačinjenog još pre javne rasprave, da je ova nenamerna greška ispravljena i da će procedura biti ponovljena. Napomenuto je takođe da je članom 4 Predloga zakona o kulturnom nasleđu obuhvaćeno kulturno nasleđe Republike Srbije uključujući i AP Kosovo i Metohiju.
U Zakonu o kulturnom nasleđu koji je izglasan pre dva dana, bio je pomenuti član 4.
Na sajtu Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije piše da se na Kosovu nalazi oko 1300 crkava, manastira i drugih objekata lokaliteta i prostornih celina koje čine kulturno nasleđe srpskog naroda, da je u prethodnoj deceniji uništeno 150 objekata Srpske pravoslavne crkve, kao i da se pojedini predmeti „uveliko krčme na svetskom ilegalnom tržištu antikviteta.“
Predsednik Aleksandar Vučić je, na sednici Skupštine Srbije o Kosovu 27. maja 2019. godine, izjavio da Srbija nema vlast na Kosovu, osim u zdravstvu i školstvu, te da je potrebno prestati sa obmanjivanjem javnosti.
Istovremeno, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije neprekidno vodi računa o srpskom kulturnom nasleđu na teritoriji KiM, pa i o manastirima Visoki Dečani, Gračanica, Pećka patrijaršija i o crkvi Bogorodici Ljeviškoj.
Sad još preostaje samo da se vidi da li će Zakon o kulturnom nasleđu biti merodavan i delotvoran i na terenu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Ima isto ime i prezime kao kontroverzni biznismen s Kosova i zato se njegova firma našla na listi američkih sankcija. Zvonko Veselinović, penzioner iz Šapca kaže da nema nikakve veze s imenjakom
Iako je sto puta „pobedio“ izmišljenu obojenu revoluciju, Aleksandar Vučić još ne sme na izbore. I tako je ušao u tamni vilajet
Dok Srbija u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom znatno zaostaje za Albanijom i Crnom Gorom, Aleksandar Vučić pred svoj put za Brisel predlaže da svi zajedno uđu u EU. Vidimo se tamo, poručuje mu Milojko Spajić
Studenti Pravnog fakulteta protestom „365 dana traženja pravde“ obeležili godišnjicu početka blokade na tom fakultetu
Službena beleška tužiteljke Prvog osnovnog javnog tužilaštva otkriva da joj je 5. novembra onemogućeno da izvrši uviđaj na prostoru Ćacilenda, iako je postojala prijava o teškom krivičnom delu. Dokument baca novo svetlo na postupanje policije tokom protesta
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
