Foto: Pixels
Svake četvrte sekunde u svetu jedna osoba izvrši samoubistvo, dok svake sekunde neko pokuša da se ubije, rezultati su istraživanja Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Kada je reč o Srbiji, koja je na 13. mestu po broju samoubistava u svetu. Proteklih godina broj muškaraca u Srbiji preminulih od samoubistava tri do četiri puta je veći u odnosu na žene
Proteklih godina broj muškaraca u Srbiji preminulih od samoubistava tri do četiri puta je veći u odnosu na žene, saopštila je Inicijativa „Ne posmatraj. Reaguj“ povodom Međunarodnog dana muškaraca, koji se danas obeležava.
Svake četvrte sekunde u svetu jedna osoba izvrši samoubistvo, dok svake sekunde neko pokuša da se ubije, rezultati su istraživanja Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Kada je reč o Srbiji, koja je na 13. mestu po broju samoubistava u svetu, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se godišnje ubije više od 1.300 ljudi.
Svi su žrtve patrijarhata
Veća je verovatnoća da će muškarci pribeći alkoholu da bi se izborili sa životnim izazovima, kao i da će umreti od posledica zloupotrebe alkohola ili psihoaktivnih supstanci, navodi se u saopštenju.
Kako se navodi, zaboravlja se da patrijarhat, osim žena, ugrožava i muškarce, jer od njih traži da budu „jaki“, da ne pokazuju emocije i strah, da se neprekidno takmiče i da dominiraju, što stvara pritisak na njih.
Naša kultura je neprijateljski raspoložena prema muškarcima koji pokazuju svoje emocije i izlaze iz „muške kutije“, posebno ako se te emocije percipiraju kao „meke“ ili „slabe“, poručili su iz Inicijative.
Femicid praćen samoubistvom
Do novembra 2022. godine dogodilo se 25 femicida, od kojih je osam praćeno samoubistavom ubice i šest pokušajem samoubistva.
U 2021. dogodilo se 26 femicida, od čega je pet praćeno samoubistavom ubice, dok je u 2020. godine od ukupno 29 femicida, 10 pratilo samoubistavo ubice. Tim slučajevima se kao društvo skoro pa i ne bavimo, naglasili su iz Inicijative.
Z.S/FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kako je moguće da je „Informer" znao do detalja šta je Zdravko Ponoš rekao u policiji čim je saslušanje završeno? Kako su tačno znali kada će policija upasti u zgradu Rektorata u martu ove godine? Zašto se krivična dela curenja informacija iz istražnih postupaka ne gone po službenoj dužnosti
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović pozvao je političke lidere i poslanike svih političkih stranaka da pokažu državničku odgovornost i okupe se oko pitanja koja određuju evropsku budućnost Crne Gore
Očekivana taktika je počela da se sprovodi. Formalni predsednik SNS-a Miloš Vučević izjavio je da u stranci žele da Aleksandar Vučić bude nosilac njihove liste i kandidat za premijera
Dokle god nema Saveta REM-a režimski, propagandni mediji mogu do mile volje da krše zakon, šire rasnu, versku i nacionalnu mržnju i svakodnevno targetiraju nepodobne građane. Sagovornici „Vremena“ saglasni su da nekonstituisanje Saveta ovog tela ide na ruku samo aktuelnom režimu
Miloš Medenica, kriminalac u bekstvu, u epizodama iznosi šta sve „zna“ o kriminalnim poslovima vlasti u Beogradu i Podgorici. I postao je stvarno „uticajan“. To je naslovne tema novog broja „Vremena“
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Kada žrtva ne dobije priliku da napravi izbor da li će živeti ili ne, to nije tragedija, u tome nema ničeg šekspirovskog – to je prosto zločin. Ako se već prave paralele sa velikim književnim delima, što neki čine kada samoubistvo počini neko ko je prethodno ubio ženu, moramo biti precizni: Romeo nije ubio Juliju, ni obrnuto
Ovakvo izveštavanje o suicidu, kakvo imamo u Srbiji, dovodi u direktnu opasnost one koji su u riziku od samoubistva. „Verterov efekat“ je naziv za pojavu povećanog broja samoubistava kada se mnogo i pogrešno izveštava o jednom konkretnom slučaju
Sve ono što je nekada bilo nezamislivo danas je postalo normalno, ne samo u tabloidima, nego i u onim medijima koji se deklarišu kao profesionalni
