„Vlada Aljbina Kurtija arbitrarno tumači i selektivno primenjuje zakone, birajući one koji odgovaraju njihovom političkom programu. Pod izgovorom vladavine prava, na Severu Kosova uvode policijski teror, dok pod izgovorom integracije Srba u kosovski pravni sistem, čine život na Severu nepodnošljivim”, kaže direktor NVO Casa Miodrag Marinković za KoSSev.
Novi napad na Srbina u Gornjem Korminjanu
U prilog ovoj tezi ide i vest o najnovijem incidentu u Kosovskom Pomoravlju.
Nepoznate osobe nanele su telesne povrede Nenadu Jovanoviću u fizičkom napadu u njegovoj kući u selu Gornje Korminjane u Kosovskom Pomoravlju, nepun sat nakon ponoći, ispalivši nekoliko metaka iz vatrenog oružja prilikom povlačenja, preneli su RTS-u žitelji Korminjana.
Istu vest potvrdio je i portparol policije u Regionu Gnjilane Ismet Hašani, navodeći da su nepoznate osobe najpre izvršile fizički napad a potom pucale u kuću, ne precizirajući ime i prezime žrtve.
„Dana 13.08.2024 oko 00.48, Policijska stanica Ranilug dobila je informaciju od kosovskog podnosioca žalbe iz sela Gornje Korminjane, opština Ranilug, da su ga dve osumnjičene osobe za sada nepoznate, prvo fizički napale jakim predmetom, nanevši mu lake telesne povrede u ruku, a zatim na izlasku pucali iz vatrenog oružja“, saopšteno je iz policije.
Dodaju da je na lice mesta izašla je istražna jedinica Policijske stanice Ranilug, regionalna istražna jedinica Gnjilane, regionalni forenzičari i druge relevantne jedinice.
Sporazum o finansiranju kuća
U razgovoru za KoSSev, Marinković komentariše i novu aktivnost vlade u Prištini – izgradnju novih kuća. Juče je između kosovskog ministra lokalne samouprave Eljberta Krasnićija i predstavnika udruženja „Siročad Balkana“ potpisan sporazum o finansiranju više od 200 kuća u četiri severne opštine.
Haljit Kastrati, predsednik udruženja koje se bavi dobrotvornim radom za pomoć ugroženima u svim albanskim zemljama, izjavio je da su kuće namenjene nevećinskim zajednicama na Severu, uključujući Albance, Bošnjake, Aškalije, Rome i Egipćane, dok Srbi nisu spomenuti.
Miodrag Marinković, izvršni direktor NVO „CASA“, postavlja pitanje zašto sporazum nije potpisalo Ministarstvo za povratak, ukazujući na nedostatak transparentnosti i nejasne ciljeve programa.
Neophodni dijalog i saradnja
Marinković dalje napominje da povratnički proces treba da uključuje dijalog i saradnju sa „primajućom zajednicom“, u ovom slučaju srpskom zajednicom na Severu Kosova.
Ističe da su za povratak raseljenih Srba razvijene procedure koje uključuju saradnju sa međunarodnim organizacijama kako bi se osigurao održivi povratak. Sada se postavlja pitanje dvostrukih standarda: da li za povratak Srba važi jedna procedura, a za povratak Albanaca druga?
Takođe, on ukazuje dalje na to da postoje ustanovljene procedure za povratak raseljenih lica, koje, između ostalog, predviđaju i saradnju sa međunarodnim organizacijama, upravo zato da bi se osigurao održivi povratak, ali i još važnije, kako ističe Marinković:
„Dijalog i konsultacije sa ‘primajuċom zajednicom’, dakle srpskom zajednicom na Severu Kosova“.
Upravo je za projekte povratka raseljenih Srba tokom 25 godina, razvijana praksa od „idi i vidi“ za potencijalne povratnike, preko „individualnog povratka“, uz rad sa „primajućom zajednicom“, odnosno albanskom – u retkim sredinama i prilikama kada se na održivom povratku radilo.
Dvostruki standardi i diskriminacija
Na moguće dvostruke standarde sada ukazuje i Marinković:
„Ako ti koraci nisu predviđeni, onda se postavlja pitanja da li to Vlada u Prištini smatra da za povratak Srba važi jedna procedura a za povratak Albanaca druga i šta je onda opravdanje za takvu diskriminaciju“?
U pitanju je, kako kaže, verovatno dodela stambenih jedinica socijalno ugroženim porodicama.
„I to je nešto što možemo razumeti, siromašnih ljudi je svuda po Kosovu i treba im se pomoċi. Međutim, zašto onda taj program ne obuhvati i socijalno ugrožene porodice iz srpske zajednice na severu, kojih takođe ima jako puno?“ – primećuje, aludirajući na etničku diskriminaciju.
Izvor:KoSSev