Foto: Medija centar
Prekršajni sud u Beogradu je obustavio zbog zastarelosti postupak protiv tužiteljke Nataše Krivokapić, nekadašnje šefice Višeg javnog tužilaštva u Beogradu
Smrti bivšeg generalnog sekretara Predsedništva Srbije za mandata Borisa Tadića, kasnije visokog funkcionera SNS-a i advokata Vladimira Cvijana čije je telo pronađeno 5. januara 2018. godine u Dunavu, dva kilometra od Pančevačkog mosta u Beogradu i ni posle pet godina nije rešena.
Sada je Prekršajni sud u Beogradu obustavio zbog zastarelosti postupak protiv tužiteljke Nataše Krivokapić, nekadašnje šefice Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. U njenoj nadležnosti bio je predmet koji je formiran nakon što je pronađeno telo advokata Vladimira Cvijana, piše Nova.
Advokat Ivan Ninić, koji je protiv tužiteljke Krivokapić podneo prijavu nakon što je više puta zahtevao da mu se dostave informacije i uvid u predmet, izjavio je za taj list da je „odluka o zastari najbolji dokaz toga kako se ljudi u pravosuđu štite među sobom“.
Ninić je prijavu protiv Nataše Krivokapić podneo jula 2021. godine navodeći da u svojstvu rukovodioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, nije omogućila uvid u informacije koje se tiču predmeta „Cvijan“.
On je u svom zahtevu tada zatražio da mu se dostave informacije o tome da li je predmet „Cvijan“ u prethodnom periodu „nosio neke druge oznake i brojeve“, zatim da li je sa njim bio združen još neki predmet, i koje sve isprave čine pomenuti predmet.
U razgovoru za „Vreme“, Ninić je 2021. govorio zašto je odlučio da se zauzme za slučaj Vladimira Cvijana.
„To što sam upoznao Vladimira Cvijana, naš srdačan razgovor i veoma čudan susret na njegovu inicijativu 2014, pa onda to što su me dvojica napala i premlatila metalnim štanglama 2015. godine i na kraju činjenica da sam pripadnik advokatske profesije koja je posrnula u slučaju Cvijana – sve te komponente podstakle su me da postavim niz pitanja nadležnim institucijama. Imao sam dilemu da li je to korektno prema njegovoj porodici, jer ako se porodica ne oglašava, a ja nisam u statusu punomoćnika porodice, u čijem interesu i u čije ime ja mogu da pitam bilo šta? Imao sam moralnu dilemu da li je ljudski, da li je etički da istupam na ovaj način. Ali sam shvatio da ako ja ne istupim, neće, najverovatnije, niko“, rekao je Ninić.
Telo Vladimira Cvijana pronađeno je 5. januara 2018. godine, a javnost je za njeegovu smrt saznala tek tri godine kasnije, što je čudno imajući u vidu da je bio poznatom advokatu, te čoveku koji je imao kontakte sa nekim od najmoćnijih ljudi u državi.
Rođen je u Beogradu, 1976. godine, a diplomirao i magistrirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Bio je otac i muž. Govorio je engleski i ruski jezik.
Bio je konsultant za poslove stručne analize iz oblasti prava za potrebe kabineta predsednika Borisa Tadića i sekretar Pravnog saveta predsednika Srbije. Kada je Tadić 2008. godine ponovo izabran za predsednika Srbije, postao je njegov savetnik, a obavljao je i dužnost generalnog sekretara Predsedništva Srbije.
Sa Tadićem se rastao 2010. godine uz mnogo kritike na račun DS-a i buke u medijima. Razlog je navodno bio neslaganje oko reizbora sudija. Međutim, ubrzo je prešao u Srpsku naprednu stranku, a na njihovoj listi će ući u Skupštinu Srbije kao poslanik, postavši i predsednik Odbora za ustavna pitanja, imajući i ministarske ambicije. Njegov transfer u SNS predstavljen je kao veliko pojačanje za naprednjake.
U SNS očigledno nije bio ušao sa namerom da, poput većine članova ove partije, bude poslušnik. Odlučio je da 2013. godine krene u trku za predsednika Srpske napredne stranke, ali će se sve završiti njegovim odlaskom iz partije. Tada je došao u direktan sukob sa Aleksandrom Vučićem.
Cvijan je odlučio da istupi iz SNS, a u pismu predsedništvu stranke naveo je da se u SNS učlanio sa verom da „nikada više neće jedan čovek vladati Srbijom“, ali da je umesto toga naišao na stranku koja u većini gradova ima po više razjedinjenih odbora, navodeći da su smenjeni svi oni koji su se usprotivili volji jednog čoveka.
B.G./Nova/021/Vreme
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Inicijativa za opstanak poljoprivrednika organizovala je kuvanje gulaša za studente u blokadi novosadskih fakulteta
Kada se dogodilo masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ „cela Hrvatska je bila uz nas“ i „mi moramo biti uz Hrvatsku, porodicu ubijenog dečaka, porodice povređenih i njihove učiteljice“, navedno je u pozivu
„Ja sam rodonačlenik ovog projekta“, bio je poslovično skroman predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Srpske vlasti rešile su da na blokade i štrajkove u srednjim školama reaguju brzinskim zimskim raspustom. Ali, to neće umanjiti bunt đaka i nastavnika
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Šta pokazuje slučaj Vladimira Cvijana, bivšeg člana Predsedništva SNS-a za čiju smrt javnost nije znala pune tri godine? Zašto visoki naprednjački kadar deluje vrlo čudno u očima građana, stranih diplomata i sopstvenog članstva? Da li kampanja borbe protiv kriminala može da isklizne iz ruku Aleksandra Vučića
"To što sam upoznao Vladimira Cvijana, naš srdačan razgovor i veoma čudan susret na njegovu inicijativu 2014, pa onda to što su me dvojica napala i premlatila metalnim štanglama 2015. godine i na kraju činjenica da sam pripadnik advokatske profesije koja je posrnula u slučaju Cvijana – sve te komponente podstakle su me da postavim niz pitanja nadležnim institucijama. Imao sam dilemu da li je to korektno prema njegovoj porodici, jer ako se porodica ne oglašava, a ja nisam u statusu punomoćnika porodice, u čijem interesu i u čije ime ja mogu da pitam bilo šta? Imao sam moralnu dilemu da li je ljudski, da li je etički da istupam na ovaj način. Ali sam shvatio da ako ja ne istupim, neće, najverovatnije, niko"
