U svom godišnjem izveštaju, objavljenom u petak, Reporteri bez granica kažu da je sloboda medija pala je na najniži nivo u poslednje 23 godine, otkako ta organizacija prati stanje u svetu, prenosi Dojče vele.
U 90 od 180 zemalja situacija za medijske radnike ocenjena je kao „teška“ ili „veoma teška“. Pored krhke bezbednosne situacije i sve izraženijeg autoritarizma, velike probleme medijima širom sveta zadaje pre svega ekonomski pritisak.
Samo sedam država je dobilo najvišu ocenu – i sve su u Evropi.
Rang lista se odnosi na 2024. Ipak, „treba je posmatrati kao tačan odraz situacije u trenutku objavljivanja, jer se podaci ažuriraju kada dođe do drastične promene u stanju slobode medija“, navodi RSF.
Kako se rangiraju zemlje?
Rang-lista slobode medija Reportera bez granica ocenjuje situaciju u nekoj zemlji ili teritoriji prema pet kategorija: politika, pravo, ekonomija, sociokultura i bezbednost.
Države mogu da dobiju maksimalno 100 bodova, a po broju bodova su klasifikovane u grupe od 0 do 40 bodova u kojima je stanje slobode medija veoma teško, pa onda od 40 do 55 bodova u kojima je situacija za medije i novinare označena kao teška, zatim od 55 do 70 gde stanje problematično. Ako država ima između 70 i 85 bodova onda je tamo stanje zadovoljavajuće, i na kraju su države u kojima situacija dobra imaju 85 i više bodova.
Najbolji i najgori na listi
Prva mesta na rang-listi slobode medija tradicionalno zauzimaju skandinavske zemlje. Norveška je već devetu godinu zaredom na 1. mestu (92,31 bodova). Ove godine na 2. mestu našla Estonija (89,46 bodova), što je čini najbolje rangiranom zemljom članicom EU.
Najbolje plasirane zemlje van Evrope su Novi Zeland na 16. mestu i Trinidad i Tobago na 19. mestu.
Sjedinjene Države se nalaze na 57. mestu sa 65,49 bodova – isto koliko ima i Gambija koja je pak smeštena na 58. mesto. Prošle godine SAD su bile na 55. mestu sa 66,59 bodova.
Najgore plasirana članica EU je Grčka: nalazi se na 89 mestu sa 55,37 bodova. Stanje u toj zemlji EU je problematično, kao i u Italiji, Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj i Hrvatskoj.
Na dnu lestvice nema mnogo promena – izuzetak je Kina sa 14,8 bodova koja je pala za šest mesta i sada se nalazi 178. mestu. Pretposlednje mesto na listi slobode medija zauzima Severna Koreja (179).
Na samom dnu liste ostaje Eritreja (180 mesto) sa 11,32 boda. Parlament se u toj zemlji poslednji put sastao 2001. Četvoro novinara uhapšenih pre više od 20 godina i dalje je u pritvoru bez optužnice, među njima i švedski državljanin Davit Isak. On je jedan od najduže zatočenih novinara na svetu.
Nemačka „pala“ na 11. mesto – stanje zadovoljavajuće
Nemačka je pala za jednu poziciju i ove godine se nalazi na 11. mestu (83,85 bodova) – što je, međutim, posledica poboljšanja situacije u drugim državama, a ne pogoršanja unutar Nemačke koje prošle godine čak imala minimalno goru ocenu nego sada (83,84 bodova). Ali, treba reći da je Nemačka bila na 11. mestu i 2020. godine – ali je tada imala znatno više bodova 87,84 i spadala je u grupu zemalja u kojima je situacija – dobra.
„Iako je pravni okvir u celini povoljan za novinarstvo, reforme bezbednosnih zakona dale su obaveštajnim službama šira ovlašćenja koja potkopavaju osnovna prava novinara. Pored toga, pristup informacijama je fragmentiran, medijski pluralizam je ugrožen, a nasilje nad novinarima u porastu.
Novinari su sve češće meta pretnji, uznemiravanja i fizičkih napada – u najvećem broju slučajeva od strane desničarskih ekstremista, ali i pripadnika krajnje levice i policije. Tokom 2024. pojavio se novi trend: više napada na novinare izvršili su demonstranti tokom protesta protiv rata u Gazi. Iako se fizičko nasilje uglavnom procesuira, sajber-uznemiravanje uglavnom ostaje nekažnjeno. Novinari koji izveštavaju s protesta povremeno bivaju i uhapšeni“ , navodi RSF.
Crna Gora se „popela“ na 37. mesto – stanje zadovoljavajuće
Crna Gora je najbolje plasirana zemlja Zapadnog Balkana (37. mesto), i dobila je 72, 83 boda. Međutim, prošle godine je sa više bodova (73,21) bila na 40. mestu.
Evo šta RSF piše na svom sajtu: „Ustav i zakoni Crne Gore garantuju slobodu govora i izražavanja, ali je sloboda medija i dalje ugrožena političkim uplitanjem, nerasvetljenim napadima na novinare i ekonomskim pritiscima“.
Hrvatska pala na 60. mesto – stanje problematično
Hrvatska je na 60. mestu sa 64,2 boda i doživela je veliki pad na listi u odnosu na prošlu godinu kada je bila na 48. mestu sa 68,79 bodova.
„Iako je medijska scena raznovrsna i dinamična, vlada nije uspela da zaštiti novinare od strateških tužbi protiv javnog učešća (SLAPP tužbi) i napada organizovanog kriminala, a istovremeno je vršila pritisak na medije“, piše RSF.
BiH pala na 86 mesto – stanje problematično
Bosna i Hercegovina je dobila 56,33 boda i nalazi se na 86. mestu. To je pad u odnosu na prošlu godinu kada je bila na 81. mestu sa 58,85. bodova.
„Sloboda medija i kvalitet novinarstva znatno variraju širom zemlje. Novinarstvo od javnog interesa u Republici Srpskoj, entitetu sa srpskom većinom, suočava se s izazovima usled ponovne kriminalizacije klevete i rastućeg uticaja ruske propagande“, navodi RSF.
Srbija se „popela“ na 96. mesto – stanje teško
Srbija je dobila 53,55 bodova našla se ove godine na 96. mestu. I ovde rangiranje treba posmatrati sa skepsom jer se Srbija popela za dva mesta u odnosu na prošlu godinu, ali je tada imala više bodova 54,48.
„Iako u Srbiji postoji kvalitetno novinarstvo, koje je nagrađivano za istraživanja o kriminalu i korupciji, ono se nalazi između bujice lažnih vesti i propagande. Uprkos solidnom pravnom okviru, novinari su izloženi političkim pritiscima, a zločini počinjeni nad njima ostaju nekažnjeni“, navodi RSF.
Kosovo je palo na 99 mesto – stanje teško
Kosovo je najgore ranigarno među zemljama Zapadnog Balkana sa 52,73 boda nalazi se na 99. mestu. To je veliko pogoršanje u odnosu na prethodnu rang listu kada je Kosovo bilo na 75 mestu sa 60,19 bodova.
RSF: „Iako je medijsko tržište na Kosovu raznoliko, njegov razvoj je ograničen njegovom malom veličinom i etničkim podelama. Sloboda medija ugrožena je politički obojenom regulativom, tužbama za zastrašivanje, nedovoljnim pristupom javnim informacijama i ozbiljnim rizicima po bezbednost novinara“.
Ko su Reporteri bez granica?
Reporteri bez granica (RSF) su međunarodna neprofitna organizacija, sa, kako navode „mandatom u duhu člana 19. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i ključnih deklaracija i povelja koje se odnose na novinarsku etiku, posebno Minhenske deklaracije o dužnostima i pravima novinara“.
Osnovana je 1985. u Monpeljeu u Francuskoj od strane četvoro novinara. Kao organizacija od javnog interesa u Francuskoj priznatia od 1995. a ima i konsultativni status pri UN i Savetu Evrope. RSF se finansira iz više izvora od kojih je najveći francuska država sa 54 odsto, a slede različite fondacije sa 22 odsto, te donacije firmi 11 odsto.
