Skupština Republike Srpske u Banjaluci (NSRS) donela je zaključak kojim poziva sve sudije Ustavnog suda BiH koji dolaze iz reda srpskog naroda, da podnesu ostavke. Razlog za ovakvu odluku je navodno „antidejtonsko“ i „antiustavno“ delovanja ovog suda. Skupština Srpske je zadužila srpske predstavnike u bosanskohercegovačkim institucijama da što pre pripreme Zakon o Ustavnom sudu BiH, što za cilj ima kreiranje „sastava bez stranih sudija“.
Prema Ustavu BiH, od devet članova srpski entitet bira dvoje sudija u Ustavni sud u Sarajevu u kome trenutno sedi samo jedan Srbin, Zlatko Knežević, jer je drugom srpskom članu Miodragu Simoviću istekao mandat prošlog novembra. Skupština u Banjaluci nakon toga nikada se nije sastala da izabere novog člana Ustavnog suda iz RS.
Tokom rasprave na sednici NSRS predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković rekao je da Ustavni sud BiH može da donosi odluke i bez sprskih članova, ali da bi tako izgubio „legalitet i legitimitet“. Na sednici se moglo čuti i da je sud „faktor destabilizacije“ i „političko oružje u razvlašćivanju RS-a“.
Metod Radovana Karadžića
Član Predsedništva BiH Denis Bećirović poručio da ova odluka Skupštine RS predstavlja „nesagledivo opasan pokušaj kopiranja antiustavnih metoda koje je 1992. godine primenio pravosnažno osuđeni ratni zločinac Radovan Karadžić“. Dodao je da je nedopustivo da se bilo koji član Ustavnog suda odazove na ovakve pozive „nenadležnih entitetskih organa“.
Ovo nije prvi put da vlasti u entitetu optužuju ovaj sud za ovakvo delovanje, a sve zbog stava ovog suda prema državnoj imovini Bosne i Hercegovine.
Raspolaganje državnom imovinom u BiH zabranio je još 2005. godine svojom odlukom visoki predstavnik međunarodne zajednice Pedi Ešdaun, dok se ne donese odgovarajući zakon na federalnom nivou. Na osnovu te odluke, Ustavni sud BiH više puta do sada stavio je van snage zakone kojima je Republika Srpska želela da prisvoji nepokretnu imovinu.
Republika Srpska od 2005. do danas u više navrata pokušavala je da implementira Zakon o nepokretnoj imovini koji ima za cilj da prenese bosansku državnu imovinu na Republiku Srpsku.
Intervencija Visokog predstavnika
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit i Ustavni sud poništili su ili suspendovali zakone RS o nepokretnoj imovini, šumama i poljoprivrednom zemljištu u februaru ove godine jer se to pitanje može rešavati samo na državnom nivou. Zbog različitih sukobljenih interesa bošnjačke, hrvatske i srpske strane u BiH, na državnom nivou pitanje ko raspolaže imovinom koja je pripadala državi Bosni i Hercegovini u procesu raspodele u bivšoj Jugoslaviji nije rešeno ni danas.
Da će doći do novih blokada institucija na državnom nivou, Milorad Dodik je najavio još prošle nedelje, a na komemoraciji u održanoj stradalima u hrvatskom logoru Jasenovac u selu Gradina, ponovo je pozvao na ujedinjenje Srbije i Republike Srpske rečima: „Nas (Srbe) niko neće sprečiti da se ujedinimo jer je to naše pravo i naša historija. Prošli vek je bio vek srpskog stradanja, a ovaj vek će biti vek srpskog ujedinjenja“:
S.P./RSE/N1.ba
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com