Semafor pa ukrug

Postavljanje semafora na kružnom toku kod Brankovog mosta, sa novobeogradske strane, zbunilo je čak i najiskusnije vozače.

Nakon što su postavljeni u sredu (30. oktobar), gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić objasnio je da će raditi u špicevima, radnim danima od 7 do 10 i od 14.30 do 18.30 časova.

U ostalom periodu biće trepćuće žuto, kada bi se trebalo pridržavati pravila koja inače važe u kružnom toku.

Ne može bez semafora

Kako za „Vreme“ objašnjava profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji Milan Vujanić, to što se događa na kružnom toku kod Ušća je najnormalnija priča kružnog toka koji je opterećen ogromnom količinom vozila i ne može se drugačije regulisati nego semaforima.

Semafori, kako kaže Vujanić, u odnosu na opterećenje koje ulazi u raskrsnicu podešavaju koliko koji pravac da puste.

„Na običnim raskrsnicama, kad se pojave problemi, mi stavimo semafor, kad je veći problem stavimo kružni tok, a kad je još veći problem stavimo i jedno i drugo“, kaže Vujanić.

Struka demantuje Šapića

Sa druge strane, Nikola Čelar, šef katedre za planiranje i regulisanje saobraćaja Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rekao je za N1 da je primenjen koncept suprotan od onoga što je stav struke.

On je rekao da se kružne raskrsnice nikada ne primenjuju u rešavanju problema zagušenja, odnosno povećanju kapaciteta, takozvane protočnosti.

Objasnio je da kapacitet kružnih tokova direktno zavisi od „vrednosti protoka vozila“, što znači – ukoliko je protok veći, kapacitet je manji.

„Semaforisana kružna raskrsnica nema veći kapacitet od klasične semaforisane raskrsnice i predstavlja iznuđeno rešenje“, rekao je profesor Čelar.