Foto: Milovan Milenković
Upravo zbog ograde i guranja ljudi nazad iz Mađarske, apsurdno mi imamo veliki problem s krijumčarenjem, jer ono jača, kaže direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović
U svakom trenutku u Srbiji se nalazi oko 5.000 migranata, najviše iz Sirij, koji, pre ili kasnije, uz pomoć krijumčara napuste našu zemlju, kaže izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.
„Zbog ograde koja postoji i guranja tih ljudi nazad iz Mađarske, Srbija ima veliki problem, jer se tako krijumčarenje samo osnažuje“, rekao je Đurović za RTS.
Ističe da su sukobi između onih koji krijumčare ljude i da su to grupe krijumčara koje zarađuju ogroman novac na prebacivanju ljudi preko naše granice ka zemljama EU.
„Što su neuspešniji ti pokušaji, apsurdno, ti ljudi više zarađuju. Ilustrativno, na primeru Mađarske i Srbije. Ljudi pokušavaju svakodnevno da se domognu Mađarske. Vlasti Mađarske ih hvataju i onda preko ograde guraju nazad u Srbiju. To se događa čak u stotinama. Kada ti ljudi dođu nazad, nema dovoljno kapaciteta na severu zemlje da prihvatimo sve te ljude“, ukazuje Đurović.
Objašnjava da su krijumčarski lanci vrlo složeni, vrlo organizovane grupe koje imaju različite nivoe svog rada i slojeve ljudi koji su uključeni u njima. I među migrantima ima onih koji regrutuju za te krijumčarske grupe.
„Ja bih rekao da je nekoliko stotina njih aktivno na području naše granice sa severom. A ono što mi vidimo u javnosti, vidimo samo pucnje i te incidente koji ljudima koji nisu na terenu, deluju čudno i bez objašnjenja. Ima sve svoje objašnjenje. Upravo zbog ograde i guranja ljudi nazad iz Mađarske, apsurdno mi imamo veliki problem s krijumčarenjem, jer ono jača“, istakao je Đurović.
Navodi da se često duž granice oblasti na severu nalaze nekoliko hiljada ljudi i da oni onda završavaju u šumama, ali da se tu pronalaze i krijumčari koji im nude pomoć.
Pomoć je, objašnjava, u vidu alternativnog smeštaja, hrane i, ona najbitnija, da krijumčari ponovo pokušaju da ih prebace nazad.
Navodi da se često duž granice oblasti na severu nalaze nekoliko hiljada ljudi i da oni onda završavaju u šumama, ali da se tu pronalaze i krijumčari koji im nude pomoć.
Pomoć je, objašnjava, u vidu alternativnog smeštaja, hrane i, ona najbitnija, da krijumčari ponovo pokušaju da ih prebace nazad.
„Naravno, sve to košta i ljudi svakodnevno odvajaju novac krijumčarima. Za razliku od krijumčarenja droge ili oružja, gde jednom ta roba negde završi, možete krijumčariti iste ljude, možete krijumčariti više puta, koliko god je potrebno. Tako da na kraju, zaključak sa terena, ti ljudi uspevaju. Ne postoji gotovo niko da je ostao zaglavljen u Srbiji i da nije uspeo preći granicu. Samo je cena visoka“, naglašava izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
B.G./RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Akademija umetnosti Univerziteta u Novom Sadu nije dobila ni dinara na konkursima za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti kulture u AP Vojvodini za 2025. godinu
U sumrak trešte zvučnici iz Ćacilenda. Poneka pesma je teški treš, ali sve udaraju na patriotski nerv. Jedno reportersko posmatranje i slušanje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić požalio se na RTS-u da gde god da odem „sole nam pamet o Banjskoj zbog jednog poginulog policajca“
Nova hapšenja u procesu borbe protiv korupcije
Da li je ministarka Tatjana Macura završila fakultet i koji, pitanje je koje se ovih dana pojavilo u javnosti
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Švercovanje migranata preko belorusko-poljske granice cveta uprkos dvadesetčetvoročasovnim graničnim patrolama i novom zidu. BIRN-ovo istraživanje otkriva kako lanac krijumčara i njihovih saradnika operiše kako bi preko Rusije, Belorusije i Poljske uveo migrante u Nemačku i druge zemlje Zapadne Evrope
