Rodna osetljivost: Da li su važniji nauka i struka, ili zakon

Zakon o rodnoj ravnopravnosti nalaže da se udžbenici, nastavni materijal, svedočanstva, diplome, zvanja i zanimanja pišu „jezikom koji je u skladu sa gramatičkim rodom“. Međutim, Nacionalni prosvetni savet (NPS) i srbističke katedre sa svih šest  državnih univerziteta u Srbiji ne misle tako.

Za razliku od Zakona o rodnoj ravnopravnosti, stručnjaci su saglasni sa mišljenjem Matice srpske i Odbora za standardizaciju srpskog jezika koji smatraju da u udžbenicima ne treba insistirati na novim standardima. Radi se o udžbenicima koji su tek predloženi, što znači da nisu usvojeni.

Podsetimo: Odbor za standardizaciju srpskog jezika, dakle struka, zaključio je da primena odredbi koje se tiču jezika u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti predstavljaju nasilje nad srpskim jezikom i njegovom književnojezičkom normom.

Međutim, Predlog standarda kvaliteta udžbenika insistira na rodno osetljivim jeziku. Ali, istovremeno nalaže i da tekstovi u udžbenicima budu jasno formulisani, prilagođeni uzrastu i razvojnom nivou učenika, da jezik bude funkcionalan i da doprinosi lakšem razumevanju sadržaja. Samim tim, nejasno je zašto se u njemu insistira na rodno osetljivom jeziku.

„Svi pojmovi koji su u ovom pravilniku upotrebljeni u muškom gramatičkom rodu obuhvataju muški i ženski rod lica na koji se odnose” primećeno je u stručnoj oceni Matice srpske i Odbora za standardizaciju srpskog jezika u dopisu NPS-u. „Ukoliko se, sasvim opravdano, ovom formulacijom želela izbeći komplikovana rečenična struktura nastala upotrebom paralelnih formi za označavanje osoba muškog i ženskog pola, nejasno je zašto ne bi slična uvodna formulacija, koja se iz ugla jezičke nauke smatra jedino ispravnom, mogla biti obavezan deo svakog udžbenika i nastavnog sredstva, nego se insistira na upotrebi rodno osetljivog jezika.“

Nelogičnosti ima još.

Prema Zakonu o rodnoj ravnopravnosti (član 73, stav 2) primena rodno osetljivog jezika u udžbenicima odložena do 2024. godine. Međutim, ovo odlaganje primene rodno osetljivog jezika ne odnosi se i na utvrđivanje standarda kvaliteta udžbenika, koje je u toku. A da bi udžbenici bili napisani rodno osetljivim jezikom, to prvo mora da se utvrdi standardima kvaliteta udžbenika.

Šta je važnije: nauka i struka, ili zakon? Na ovo pitanje „Politici“ je iz Kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti stigao sledeći odgovor: „Primenu i uvođenje rodno senzitivnog jezika ne mogu sprečiti nikakvi pokušaji da se pod izgovorom pravnih nejasnoća u stvari ženi ne prizna uloga koju ima u društvu. Rodno senzitivan jezik je već zaživeo, jer mlađe generacije bez problema prihvataju i izgovaraju razna do juče tipično ‘muška’ zanimanja u ženskom rodu – vojnikinja, kadetkinja, psihološkinja, naučnica, republikanka, inženjerka… Uostalom, srpski jezik, na čijoj zaštiti mnogi insistiraju, odvajkada poznaje rod, broj i padež, te ni u ovom slučaju, ne vidimo razlog za odstupanja − nemaju dilemu u instituciji posvećenoj zaštiti ravnopravnosti,“

O ovoj temi nije bilo reči na Nacionalnom danu rodne ravnopravnosti koji je ove godine u Srbiji prvi put obeležen pe dva dana. Izabran je 11. jun, dan kada je pre 182 godine knez Mihailo ukazom dozvolio devojkama da se obrazuju. Ne treba podsećati da udžbenici imaju bitnu ulogu u obrazovanju.

S.Ć./Politika

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com