Tabloidi naklonjeni vlastima Aleksandra Vučića ponovo su „imali uvid“ u rezultate novog istraživanja agencije Ipsos za oktobar. Prema objavljenom, lista Srpske napredne stranke ima 49,1 odsto podrške, dok Studentska lista ima poverenje svega 9,2 odsto građana.
Cenzus bi, tobože, prešle Socijalistička partija Srbije (4,7), Demokratska stranka (4,4); Mi Snaga naroda (3,4) i Novi DSS (3,1).
Međutim, Ipsos ponovo nije objavio rezultate. Do objave ovog teksta od ove agencije nismo uspeli da dobijemo potvrdu autentičnosti istraživanja.
Ono, ako jeste autentično, stoji u suprotnosti sa istraživanjima Nove srpske političke misli, agencije Sprint insajt i Crte koja sva, na ovaj ili onaj način, beleže da je (još nepostojeća) Studentska lista osetno ispred (takođe još nepostojeće) liste vladajuće stranke.
Politikolog Dejan Bursać za „Vreme“ kaže da je posredi „metodološka manipulacija“. To je, dodaje, jasno od juna, pošto su tabloidi objavili prvo navodno istraživanje Ipsosa na kojem su se studenti našli kao faktor.
„Izlistane su bile različite opcije, a onda se pod opcijom ’ostalo ili neko drugi’, a što je 20. ili 30. poziciji, nudilo da ljudi eventualno sami upišu studentsku listu. Taj nalaz se prezentovao kao validan“, podseća Bursać.
To sve, dodaje politikolog, da se pokaže navodna nadmoć SNS-a nad studentskim pokretom.
Zašto onda ne raspiše izbore?
Izbori pak nisu još na vidiku. Osim ovlašnih najava predsednika Vučića da će se odigrati naredne godine – a tu se špekuliše o raznim datumima, od aprila do samog kraja godine – nejasno je kada će izbori. Pa ni ko će i u koliko kolona sa njima učestvovati.
Zato se, kaže Bursać, nameće pitanje koje možda zbunjuje i glasače Naprednjaka. Ako su, naime, na maltene 50 odsto, zašto ne raspišu izbore i ne reše krizu?
„Dakle, brojke u realnosti sigurno ne izgledaju baš tako“, naglašava sagovornik „Vremena“.
Druga realnost
Istraživanje koje je Crta sprovela u septembru pokazuje da bi 44 odsto građana glasalo za studentsku listu, dok bi Vučiću podršku dalo 32 odsto građana. U tom istraživanju ponuđene su samo te dve opcije, iako je jasno da će na izborima biti i drugih.
Gotovo dve trećine građana vide raspisivanje prevremenih izbora kao način da se izađe iz krize. I skoro svaki treći glasač partija na vlasti smatra da bi trebalo raspisati izbore, pokazuje ovo istraživanje.
„Videli smo više istraživanja po kojima Vučić nema prednost“, priča Bursać. „Vrlo je važno pitanje da li mislite da zemlja ide u dobrom pravcu. Svi ovi parametri su po nizu istraživanja mnogo loši po Vučića.“
Kome građani da veruju?
Na pitanje, kojem istraživanju onda građani da veruju, Bursać kaže da je to kao u samoposluzi – građani veruju u skladu sa sopstvenim političkim ubeđenjem.
„Građani koji su za promenu, koji su protiv režima, pretpostavljam da veruju nezavisnim istraživanjima. Oni koji su glasači SNS-a siguran sam da veruju istraživanjima koji se njima plasiraju preko medija koje konzumiraju“, ukazuje Bursać.
Takvi onda imaju problem sa kognitivnom disonancom, kaže Bursać. „Plasira im se informacija da SNS sigurno pobeđuje , a politička realnost kaže da SNS beži od izbora. Takvim pristupom stvarate problem sa sopstvenim glasačima.“
SNS je do sada četiri puta išla na vanredne parlamentarne izbore, podseća Bursać i zaključuje: „To je stranka koja ima ogromnu izbornu mašineriju na raspolaganju – aktiviste, novac, medije, naklonost institucija. Oni izbore u ovoj krizi ne raspisuju zato što nisu sigurni da mogu da dobiju. Dakle, znaju da brojevi nisu u njihovu korist.“
