Foto: Tanjug
Između dva popisa stanovništva, za više od šest odsto povećan je broj onih sa višim i visokim obrazovanjem, a četiri odsto je više i onih koji su završili srednju školu
Završeni su rezultati popisa stanovništva organizovanog u Srbiji krajem prošle godine, koji se odnose na obrazovanje i na pismenost.
Obrazovanje: Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najviše Srba završilo je srednju školu – 53,1 odsto. Samo osnovnu školu završilo je 17,8 odsto, višu ili visoku školu 22,4 odsto, a 6,3 odsto nije završilo ni osnovnu školu.
Najviše stanovnika sa višim i visokim obrazovanjem zabeležen je u beogradskim opštinama Vračar (61,8 odsto), Novi Beograd (50,4), Savski venac (53,7) i Stari grad (59,0), a najmanje ih je u opštinama Malo Crniće (5,6), Žabari (6,1) i Gadžin Han (6,6 odsto).
U periodu između dva popisa značajno je povećan udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem – sa 16,24 odsto koliko ih je bilo 2011. godine, popeo se na 22,44 odsto, a četiri odsto je više i onih koji su završili srednju školu.
Procenat starijih od 15 godina bez školske spreme i sa nepotpunim osnovim obrazovanjem smanjen je više nego duplo: sa 13,68, na 6,3 odsto.
Pismenost: Od ukupno 6.014.873 stanovnika Srbije starijih od deset godina, pismeno je 5.976.917 (99,37 %), a nepismeno 37.956 (0,63 %). Više od polovine nepismenih ima 65 i više godina.
Posmatrano po opštinama, najveći udeo nepismenih je u opštinama Bujanovac (3,6 odsto), Petrovac na Mlavi i Nova Crnja (2,7), Bojnik (2,6) i Plandište (2,3 odsto).
Više je žena sa visokim obrazovanjem., kao i onih koje su nepismene.
Kompjuterska pismenost: Od 5.691.551 stanovnika starijih od 15 godina, kompjuterski je pismeno 45,73%, rad na računaru delimično poznaje 29,62%, dok je 24,19% kompjuterski nepismeno.
Кompjuterski pismena lica su ona koja umeju da obavljaju tri osnovne aktivnosti na računaru (kompjuteru, tabletu, mobilnom telefonu), i to: obradu teksta i kreiranje tabela, pretraživanje informacija na internetu i elektronsku komunikaciju.
S.Ć./FoNet/Euronews
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
