Foto: AP
Za razliku od prethodnih „pravih“ bankrota, kada Rusija jednostavno nije mogla ili želela da isplati dugove, ovoga puta je situacija potpuno drugačija. Pitanje otplate ruskih dugova je postalo još jedno polje u ekonomskom ratu Zapada sa Rusijom
Američke sankcije prema Rusiji dovele su i do formalnog bankrota Rusije. Uprkos blokadi sredstava ruske centralne banke koja je počela neposredno posle napada na Ukrajinu, sve do kraja maja SAD su iz tih sankcija izuzimale otplatu ruskih dugova. Međutim, krajem maja i isplate dugova su uključene u sankcije američkog ministarstva finansija, tako da Rusija više ne može da prebaci novac poveriocima. Nijedna banka niti finansijska institucija ne želi da se nađe na udaru američkih sankcija ako bi transferisala novac poveriocima.
Do objave formalnog bankrota, 27. juna, došlo je pošto ni posle isteka od 30 dana grejs perioda poverioci nisu primili 100 miliona dolara kamate, koja je dospela na naplatu. Prvi put je Rusija bankrotirala prema stranim poveriocima 1918. godine, kada je Lenjin odbio da vraća carske dugove (procenjuje se da je tada dug bio oko hiljadu milijardi dolara u današnjoj vrednosti). Rusija je bankrotirala i 1998. godine, ali samo prema poveriocima koji su uzimale „domaće“ hartije od vrednosti u rubljama, dok su obaveze za hartije izdate po međunarodnim propisima isplaćivane, tako da Rusija prema inostranstvu tada nije formalno bankrotirala.
Ali, za razliku od prethodnih „pravih“ bankrota, kada Rusija jednostavno nije mogla ili želela da isplati dugove, ovoga puta je situacija potpuno drugačija. Rusija ima sredstva i želi da isplati dugove poveriocima, ali je to sprečeno zbog blokade američke vlade. Ruska strana je oštro reagovala i izjavila da, što se njih tiče, do bankrota nije ni došlo, pošto su izdali naloge za plaćanje obaveza u rubljama (pošto ne mogu u dolarima) i preduzeli sve što je u njihovoj moći da se dugovi vrate.
Objava bankrota u ovom trenutku za Rusiju ima samo simboličan značaj. Usled ogromnih priliva deviza od prodaje energenata po izuzetno visokim cenama, kao i zbog visokih deviznih rezervi, Rusiji nema nikakvih potreba za zaduživanjem na međunarodnim finansijskim tržištima. Kurs rublje prema dolaru je čak skočio, posle početnog sunovrata zbog uvođenja sankcija, tako da je sada i snažniji nego pre rata. Uostalom, čak i da želi, Rusija ne može u ovom trenutku da se zaduži upravo zbog sankcija američke vlade koje blokiraju poslovanje banaka sa tom državom, pa ih ni sa te strane bankrot ne pogađa.
Poverioci ne mogu svoja potraživanja naplaćivati pred sudovima, pošto se Rusija nije odrekla suverenog imuniteta. Doduše, ne može se isključiti da zbog opšte histerije oko rata u Ukrajini ne dođe ni do takvih akcija, ali to bi povlačilo verovatno i prekide diplomatskih odnosa i slično sa državama koje bi se odlučile na takav korak.
U ovom trenutku, štetu imaju jedino zapadni poverioci kojima Rusija duguje 40 milijardi dolara i koji ne mogu da prime uplate. Ruske dužničke hartije su se još na početku rata prodavale samo za 20 odsto nominalne vrednosti, što znači da je tržište već tada ukalkulisalo rizik. Kreditni rejting države će možda trpeti posledice formalne objave bankrota, ali pitanje je da li će taj čin imati pravih i dubokih efekata. Utisak je da je Rusija na duži rok rešila da se okane zapadnih institucija i pristupa međunarodnom finansijskom sistemu.
Pitanje otplate ruskih dugova je tako postalo još jedno polje u ekonomskom ratu Zapada sa Rusijom.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
