Predsednik Bugarske Rumen Radev pozvao je EU da veoma ozbiljno shvati aktivnosti Beograda u okviru takozvane „doktrine srpskog sveta“, upozorivši da bi ona mogla predstavljati pretnju za stabilnost Zapadnog Balkana.
„Zapadni Balkan je kritično bezbednosno žarište koje zahteva punu pažnju Evropske unije“, rekao je Radev 1. novembra, odgovarajući na novinarsko pitanje o opasnostima koje predstavlja projekat „srpskog sveta“ i o tome kako ova inicijativa Beograda utiče na bezbednost u regionu, piše portal EUalive, aprenosi portal 021.
„Smatram da je krajnje vreme da sve evropske institucije ovaj problem shvate mnogo ozbiljnije. To je i za nas izuzetno osetljivo pitanje“, dodao je Radev.
„Srpski svet“ deluje kao verzija manjeg obima projekta „Velike Srbije“
Njegovu izjavu široko su preneli albanski i kosovski mediji.
Navedeno je da je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula upozorio na opasnost projekta „srpski svet“, čiji je cilj obnova dela bivše Jugoslavije sa Srbijom u centru, uz ponovno sticanje kontrole nad Kosovom i vraćanje u orbitu Beograda sada nezavisnih država poput Crne Gore, Severne Makedonije, delova Bosne i Hercegovine i drugih.
„Srpski svet“ deluje kao verzija manjeg obima projekta „Velike Srbije“ Slobodana Miloševića, ali i kao pandan konceptu „ruskog sveta“ koji promoviše Vladimir Putin, koji je jednom rekao da Rusija nema granica. Oba projekta zasnivaju se, između ostalog, na uticaju Pravoslavne crkve.
Početkom juna 2024. predsednik Srbije Aleksandar Vučić predsedavao je u Beogradu takozvanoj Svesrpskoj skupštini, koja je okupila predstavnike Srba sa čitavog prostora bivše Jugoslavije. Na tom strateškom sastanku usvojena je takozvana Svesrpska deklaracija, kojom je na papiru predstavljen plan za sprovođenje koncepta „srpskog sveta“.
U tom srpskom dokumentu Kosovo se opisuje kao sastavni deo Srbije, dok je Republika Srpska – entitet sa srpskom većinom u Bosni i Hercegovini – definisana kao „nacionalni interes Srbije“.
Do marta 2025, manje od godinu dana nakon tog događaja, usledile su posledice. Hrvatska, Albanija i Kosovo najavili su stvaranje vojnog saveza, dok su Srbija i Mađarska, s druge strane, potpisale sopstveni vojni pakt. Vučić je obećao da će izgraditi „najjaču i tehnološki najnapredniju vojsku u istoriji zemlje“, što je izazvalo zabrinutost suseda i zapadnih posmatrača zbog sve izraženijih ambicija Beograda na Balkanu.
Vučić je otvoreno tvrdio i da je Bugarskoj upućen poziv da se pridruži vojnom bloku koji okružuje njegovu zemlju, ali su te spekulacije vlasti u Sofiji brzo odbacile.
„Leteće tenkovi“
Godinama unazad Beograd intenzivno naoružava svoju vojsku savremenim oružanim sistemima, uključujući francuske borbene avione i ruske borbene helikoptere, koje je predsednik Vučić opisao kao „leteće tenkove“. Neposredno nakon ruske invazije na Ukrajinu, Beograd je nabavio i kineske sisteme protivvazdušne odbrane. Izveštaji takođe ukazuju na to da je Srbija kupila hiljade iranskih dronova „šahed“, koje Rusija često koristi u napadima na ukrajinske gradove.
Pod Vučićevim vođstvom, Beograd je oživeo duh Slobodana Miloševića kroz autoritarno učvršćivanje vlasti, nacionalističku retoriku i regionalne provokacije koje prizivaju eru jugoslovenskih ratova devedesetih, etničkih sukoba i izolacije.
Vučić je bio Miloševićev ministar propagande i, prema svemu sudeći, dobro razume ciljeve „Velike Srbije“ svog nekadašnjeg mentora, kao i njene posledice, zaključuje portal EUalive.
Izvor:021.rs
