„Okupili smo se jer je situacija u firmi kao i u državi. Ništa nije bolje", rekao je jedan od pobunjenih radnika za „Vreme". Radnici GSP-a su zajedno sa građanima i studentima šetali od tog pogona na Dorćolu do Skupštine Beograda gde su predali svoja četiri zahteva
Radnici Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP) okupili su se ispred direkcije GSP-a na Dorćolu, a zatim su sa građanima, studentima i aktivistima stigli do Skupštine grada Beograda gde su predali svoje zahteve.
Pre toga, vozači Gradskog saobraćajnog preduzeća, iz pogona Dorćol, okupili su se ispred pogona zahtevajući od gradonačelnika Beograda, predsednika Skupštine grada i v.d. Direktora Sektora za javni prevoz ispunjenje četiri zahteva.
Okupljene rednike GSP-a su podržali i studenti u blokadi koji su im se priključili u povorci.
Uz uzvike: „Generalni štrajk” i „Studenti uz radnike” kolona je išla centralnim gradskim ulicama.
„Nadam se promenama. Ovo je počelo sve od studenata i dok ima ove energije, da iskoristimo sve ovo što se dešava. Okupili smo se jer je situacija u firmi kao i u državi. Ništa nije bolje“, rekao je jedan od pobunjenih radnika za „Vreme“.
Dodao je da su se radnici odlučili za protest kada je potvrđena informacija da je trolejbuski pogon ovog preduzeća planiran za ukidanje.
„Danas protestujemo mi, sutra drugi deo firme, i tako će deo po deo GSP-a štrajkovati. Oni imaju plan da ukinu trolejbuse, a ovaj protest je poruka njima da to ne čine“, istakao je jedan od radnika na ovom protestu.
„Danas smo ovde došli da podržimo radnike GSP-a, jer je međusobna splidarnost jedino što nas može spasiti u ovo vreme”, navodi za „Vreme“ studentkinja Filološkog fakulteta u Beogradu.
Među onima koji su sa radnicima GSP-a su i aktivisti organizacije „Vratimo trolu 28″.
„Izašli smo da podržimo zahteve GSP-a. Oni su se sami okupili, bez sindikata i napravili su faktički plenum. Podržavamo ih i imamo zajednički cilj”, rekao je za Vreme davor Stupar iz ove organizacije.
Prvi zahtev je, kako su naveli, obustava svih aktivnosti grada Beograda u vezi sa ukidanjem trolejbuskog podsistema, odustanak od realizacije javno-privatnog partnerstva i stavljanje van snage Odluke o usvajanju samoinicijativnog predloga projekta javno-privatnog partnerstva koju je donela Skupština grada na sednici održanoj 25. decembra 2024. godine, a kojom je usvojen predlog privatnog prevoznika „Strela“ iz Obrenovca da se gradski trolejbusi zamene privatnim elektroautobusima.
Drugim zahtevom se traži garancija grada Beograda i njegovih čelnika da će trolejbuski depo „Dorćol“ ostati na korišćenje GSP-u i da trećem licu neće biti ustupljen na korišćenje ili obavljanje delatosti.
Treći zahtev je da Grad Beograd odobri hitno raspisivanje tendera za kupovinu novih 100 savremenih trolejbusa za potrebe GSP „Beograd“, kako bi se trolejbuski vozni park gradskog prevoza u potpunosti obnovio.
Poslednji, četvrti zahtev, odnosi se na preispitivanje opravdanosti i zakonitosti postojećih ugovora kojim su GSP „Beograd“ oduzete gradske linije i linije sa poteza „100“, „300“, „400“ i „700“ i ustupljene privatnim prevoznicima u poslednjih godinu dana.
„Za trole – za moderan javni prevoz“
Sindikati podsećaju da je deset sindikata, udruženja građana i stručnih organizacija u januaru pokrenulo akciju „Za trole – za moderan javni prevoz“, kojom se traži hitna obustava javno-privatnog partnerstva, kupovina novih savremenih trolejbusa, ali i da trolejbusi ostanu u okviru javnog gradskog prevoznika i da se ne ustupaju privatnim prevoznicima koji nemaju nikakvo iskustvo sa elektrovozilima za razliku od GSP-a.
Takođe je traženo i da Grad Beograd u potpunosti uključi stručnjake sa Saobraćajnog fakulteta i sve zainteresovane strane u odluke koje se tiču daljeg razvoja trolejbuskog podsistema i širenje mreže, što je u skladu sa već donetom strategijom Grada Beograda.
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić krajem decembra je najavio ukidanje trolejbusa, jer, kako je naveo, „koče razvoj grada“. Kao zamenu za ova vozila grad Beograd će preći na električna vozila.
Trolejbusi Beogradom saobraćaju od 1947. godine.
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Skupština Srbije usvojila je izmene pet pravosudnih zakona koje su ponovo upućene u proceduru nakon što su prvobitna rešenja iz januara razmotrena i usaglašena sa preporukama Venecijanska komisija. Poslanici su istovremeno izglasali i više zakona iz oblasti zdravstva, stambene politike, energetike i međunarodnih finansijskih sporazuma
Nakon što je Visoki krivični sud Hrvatske potvrdio presudu Branimiru Glavašu za ratne zločine nad osječkim Srbima, predsednik Zoran Milanović doneo je odluku o oduzimanju svih ranije vraćenih odlikovanja i generalskog čina. Branimir Glavaš nakon ove odluke Milanovića objavio: „Sada ću u svečanim prilikama nositi tatina odličja kojim ga je odlikovao poglavnik NDH, dr Ante Pavelić"
Koje sve neprijatne teme vlast zatrpava histeričnom aktuelizacijom priče o koriščenju zvučnog oružja na protestu u Srbiji marta prošle godine i kud sve ovo vodi, pitaju se Božo Prelević, predsednik Bodrožić i Filip Švarm u novoj epizodi podkasta "Ova situacija"
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
