Protesti i televizija: Demonstracije dižu gledanost

Protesti u Srbiji su magnet za televizijsku publiku, posebno kad postanu nasilni ili ima reakcije policije, kažu podaci o gledanosti kablovskih televizija koje uživo prenose proteste.

Cinik bi rekao da ovim demonstracijama nedostaje masa na ulici, ali da zato navijača ili znatiželjnika pred televizorima ima koliko hoćeš.

Ali, kako kažu naši sagovornici, čelnici beogradskih televizija N1 i Euronews, to da li je na ulicama manje ili više ljudi nikad nije u direktnoj vezi sa brojem gledalaca pred malim ekranima.

Nasilje znači višu gledanost

U nedelju, 24. decembra, u 19:30, dok je trajala „opsada“ Skupštine Grada, čak 34,3 odsto onih koji su kablovsku televiziju gledali preko SBB-a imalo je uključen N1 koji je prenosio proteste.

To je tri do četiri puta veći šer (udeo u ukupnom broju ljudi koji gledaju televiziju u jednom momentu), nego što taj informativni kanal obično ima u to vreme.

„N1 uvek ima veliku gledanost za vreme direktnih prenosa događaja od značaja za društvo“, kaže programski direktor televizije Igor Božić. Dodaje da je isto bilo nakon masovnih ubistava u maju, kao i da je tokom ove postizborne krize N1 najgledaniji kanal na SBB-ovoj mreži.

Ali, vrhunac gledanosti je uvek u vreme protesta. „S obzirom da je u pitanju prajm tajm, jasno je da je najveći broj gledalaca ‘zakucan’ za naš program zbog dešavanja na ulicama“, dodaje Božić za „Vreme“.

Gledaoci sa Telekomovom mrežom proteste mogu da prate na Euronewsu, koji nedeljom popodne gleda tek 0,3 do 0,4 odsto ljudi. Ali, prošle nedelje, tokom nasilnih protesta, šer je skočio na čak 6,3 – to je dvadesetak puta više nego obično.

„Informativni kanali uvek porastu kad se dešava nešto vanredno, a posebno ako to ima veze sa bezbednošću gledalaca“, kaže glavni urednik te televizije Bojan Brkić za „Vreme“.

Kako dodaje, pomaže to kad imate reportere na licu mesta, a i to kad vas publika ne posmatra kao „ostrašćene“ pa vas gledaju i pristalice vlasti i pristalice opozicije.

No, kako saznaje „Vreme“, u tu nedelju je visok šer – oko četiri odsto u proseku celog dana – zabeležila i TV Informer, televizija čija se gledanost inače meri promilima na Telekomovoj mreži. I oni su prenosili proteste, samo na svoj, prorežimski, način.

Zanimljivo, gledanost i N1 i Euronewsa je u ponedeljak predveče – i tad su bili protesti, samo sasvim mirni – bila daleko niža. Viša nego inače, ali ni blizu onoj od nedelje.

Ne gledaju proteste samo protivnici vlasti

Kada bi se zbrojali svi televizijski gledaoci, i oni koji pasionirano prate izveštaje i snimke sa društvenih mreža, radilo bi se verovatno o stotinama hiljada ljudi koji su vrlo zainteresovani za proteste.

Na ulicama se, pak, danima okuplja jedva preko hiljadu ljudi, prema brojanju Arhiva javnih skupova. I taj broj je vrhunac doživeo u nedelju, kada je pred Republičkom izbornom komisijom bilo oko 7500 ljudi, ali se većina razišla kad se jurišalo na Skupštinu Grada.

„Ne znam da li je realno dovoditi u vezu broj ljudi na protestima sa onim ispred ekrana“, kaže Igor Božić. „Mnogo je faktora zbog kojih se ljudi odluče da izađu i demonstriraju.“

Televizijski program je, kaže, prozor da se sagleda šira slika. „Možda nisu svi koji gledaju N1 pristalice opozicije, ali žele da budu relno informisani. Kako god predsednik i njegovi saradnici predstavljali naš program.“

I Bojan Brkić misli da ne treba očekivati korelaciju između broja učesnika skupa i brojnosti publike koja događaj gleda na televiziji, sluša ili čita u medijima.

„Jedno je interesovati se za neki događaj, a drugo uključiti se. Ljude zanima, ali ne učestvuju iz raznih razloga, od prozaičnih poput obaveza, posla, nedostatka vremena, prevoza, pa do suštinskih – da ne podržavaju to što se dešava.“

Brkić procenjuje da su u nedelju skoku gledanosti doprineli i oni koji su želeli da protest ne uspe i koji ga osuđuju. „Prethodni veoma veliki skok gledanosti imali smo na dan početka ruske invazije na Ukrajinu. Svi su gledali i navijali, niko nije otišao da ratuje.“