Počeo je štrajk prosvetnih radnika. Odvija se po „zonskom“ modelu. Najpre podrazumeva skraćenje časova u školama u Beogradu i Požarevcu, a onda svake sledeće nedelje u drugim školskim upravama
Članovi reprezentativnih sindikata prosvetnih radnika stupili su danas, 4. novembra, u zakonski štrajk, koji će se u školama na području školskih uprava Beograd i Požarevac sprovoditi skraćenjem časova na 30 minuta. Ovaj vid protesta trajaće do 8. novembra.
Posle školskih uprava Beograd i Požarevac, nastava će biti skraćena u školama s područja Novog Sada, Zrenjanina, Sombora i Valjeva od 13. do 15. novembra, budući da je 11. i 12. novembra jesenji raspust za učenike, a 11. novembar je za zaposlene neradni dan zbog državnog praznika Dan primirja u Prvom svetskom ratu.
Od 18. do 22. novembra časovi će biti skraćeni u školama na području Kragujevca, Čačka, Kraljeva i Užica, a od 25. do 29. novembra u školskim upravama Niš, Kruševac, Jagodina, Leskovac i Zaječar.
Model štrajka dao rezultate u Hrvatskoj
Takav model „zonskog“, odnosno „cirkularnog“ štrajka preuzet je iz drugih zemalja, a posebno je dao rezultat u Hrvatskoj. Time se štedi energija štrajčaka i istovremeno plate, jer ako dođe do odbijanja od dnevnica, prosvetarima neće biti zakinuta velika količina novca.
Po ranijoj odluci reprezentativnih sindikata, zaposleni nisu dužni da unose podatke u informacioni sistem „Zdravitas“.
Uputstvo sindikata o postupanju tokom štrajka predviđa i da se radno vreme zaposlenih koji nisu u neposrednoj nastavi skraćuje za trećinu, a predškolske ustanove, koje su članice nekog od reprezentativnih sindikata, primaće decu od 9 časova.
Veliki pritisci na prosvetne radnike
Uprkos velikim pritiscima koji su se, između ostalog, ogledali u tome da su direktori pravili spiskove zaposlenih, a autobuski prevoznici iz unutrašnjosti otkazivali prevoz prosvetnih radnika na protest u Beogradu 1. novembra veliki, broj prosvetnih radnika je učestvovao u potpunoj obustavi rada.
Sindikati nisu izneli svoje podatke, a Ministarstvo prosvete saopštiloje da je 49,58 odsto škola radilo redovno, 32,79 odsto je bilo u izmenjenom režimu, dok je u 17,63 odsto škola nastava bila obustavljena u potpunosti.
Glavni zahtev prosvetnih radnika je da Vlada ispuni ono na šta se obavezala u protokolu koji je pre godinu dana potpisala sa sindikatima – da početna plata nastavnika sa sedmim stepenom stručne spreme bude izjednačena sa prosečnom republičkom zaradom od 1. januara 2025.
Vlada, s druge strane, nudi povišicu od 11 odsto za sve zaposlene u obrazovanju i predškolskim ustanovama, kao i isplatu jednokratne pomoći od 15.000 dinara koju bi početkom januara dobili svi sektori, sem visokog obrazovanja.
Takođe je ponuđeno povećanje naknade za razedno starešinstvo za jedan procenat, što su sva četiri sindikata odbila.
Izvor: Danas
Veliki protest studenata i građana održan je danas i u Nišu, solidarno sa protestom na Slaviji koji je počeo u isto vreme. Studenti kažu da je ovo najmasovniji protest u Nišu do sada i poručili da će ih biti sve više
Nakon što je sa prijateljima u Predsedništvu okitio jelku, predsednik Srbije je izjavio da je održan „izuzetno veliki skup“, da su „ti ljudi opoziciono orjentisani“ i da je „uvek spreman da čuje šta misle“. Nekoliko sati pre toga, za opoziciju je rekao da su magarci
Magarci, zgubidani i dokoni ljudi koji pričaju gluposti – tim rečima se predsednik Srbije obratio članovima opozicije. „Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, prelaznu vladu nećete imati“, rekao je Vučić
„Sumanuto je da se uđe u parlament i da se održi sednica kao da je sve u redu, a ništa nije u redu. Ako se blokira, dajte sve da blokiramo. To je pitanje doslednosti i efikasnosti“, kaže lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
