Program zaštite vazduha: Godinu dana na čekanju

Program zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030. godine izrađen je krajem prošle godine, ali još uvek nije usvojen.

Istina, skorije izjave ministarke energetike Zorane Mihajlović o energetskoj tranziciji ukazuju na veće interesovanje predstavnika države za uticaj zagađenja na zdravlje građana, ali konkretne aktivnosti – nema.

Program zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030. godine je dokument koji prvi put na sveobuhvatan način mapira uticaj aerozagađenja.

Rezultati su porazni.

Na primer, u Srbiji zagađujuće materije dovode godišnje do oko 11.000 prevremenih smrti, do skoro 14.000 hospitalizacija zbog respiratornih i kardiovaskularnih tegoba, a smrti do kojih dolazi u roku od nekoliko dana usled izlaganja zagađenom vazduhu, godišnje je 461.

Zagađen vazduh prouzrokuje višednevna pogoršanja astme kod dece. Godišnje se registruje preko 22.000 novih slučajeva bronhitisa među decom uzrasta od šest do 12 godine.

Više od tri miliona građana Srbije živelo je 2019. godine u područjima u kojima je vazduh prezagađen.

Dokumentom je ponuđen niz scenarija koji bi mogli da dovedu do smanjenja aerozagađenja i na koji način bi svaki od njih ublažio negativne posledice lošeg kvaliteta vazduha.

U studiji se konstatuje da  „su koristi po zdravlje u svim scenarijima veći od ukupnih troškova mera predloženih u scenarijima i podeljenih po godinama, što znači da je realizacija troškova za sprovođenje scenarija ekonomski pouzdana i opravdana.“

S.Ć./ Danas

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com