Foto: AP
U Srbiji zagađujuće materije dovode godišnje do oko 11.000 prevremenih smrti. Program zaštite vazduha koji nudi niz rešenja ovog problema izrađen je prošle godine, ali nikako da bude usvojen
Program zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030. godine izrađen je krajem prošle godine, ali još uvek nije usvojen.
Istina, skorije izjave ministarke energetike Zorane Mihajlović o energetskoj tranziciji ukazuju na veće interesovanje predstavnika države za uticaj zagađenja na zdravlje građana, ali konkretne aktivnosti – nema.
Program zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030. godine je dokument koji prvi put na sveobuhvatan način mapira uticaj aerozagađenja.
Rezultati su porazni.
Na primer, u Srbiji zagađujuće materije dovode godišnje do oko 11.000 prevremenih smrti, do skoro 14.000 hospitalizacija zbog respiratornih i kardiovaskularnih tegoba, a smrti do kojih dolazi u roku od nekoliko dana usled izlaganja zagađenom vazduhu, godišnje je 461.
Zagađen vazduh prouzrokuje višednevna pogoršanja astme kod dece. Godišnje se registruje preko 22.000 novih slučajeva bronhitisa među decom uzrasta od šest do 12 godine.
Više od tri miliona građana Srbije živelo je 2019. godine u područjima u kojima je vazduh prezagađen.
Dokumentom je ponuđen niz scenarija koji bi mogli da dovedu do smanjenja aerozagađenja i na koji način bi svaki od njih ublažio negativne posledice lošeg kvaliteta vazduha.
U studiji se konstatuje da „su koristi po zdravlje u svim scenarijima veći od ukupnih troškova mera predloženih u scenarijima i podeljenih po godinama, što znači da je realizacija troškova za sprovođenje scenarija ekonomski pouzdana i opravdana.“
S.Ć./ Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
EU šalje četiri „Black Hawka“ i kopnene vatrogasne timove iz Nemačke i Rumunije. Istovremeno, ruski „Iljušin“ nastavlja da učestvuje u gašenju požara u Deliblatskoj peščari
Izjava Branka Ružića o požaru u Deliblatskoj peščari izazvala je oštru reakciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je funkcionera SPS-a optužio da su mu „pare i biznis planovi“ uvek bili na prvom mestu
Vehabija Mevlid Jašarević je pre petnaest godina napao američku ambasadu u Sarajevu. Sada bi trebalo da izađe na slobodu i verovatno se vrati u Srbiju gde je rođen
Kako nevidljive mreže uticaja i zavisnosti iz temelja menjaju Stari kontinent? Zašto će Evropa, u potrazi za novim osloncima, morati da računa i na region Balkana? I gde je u svemu tome Srbija?
Zbog velikih požara i najavljenih ekstremnih temperatura, Srbija je aktivirala Mehanizam civilne zaštite EU i prihvatila pomoć u vidu četiri helikoptera, kao i timova iz Nemačke i Rumunije. Pomoć ponudila i Crna Gora
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
