Do rasta produktivnosti dolazi zbog povećanja kapitala, a ne zbog tehnološkog progresa, što nameće zaključak da privredni rast u Srbiji pokreće kvantitet, a ne kvalitet
Privredni rast u Srbiji generiše tradicionalna privreda, a model sadašnjeg privrednog rasta Srbije je neodrživ, pokazala je analiza „Privredni rast Srbije: determinante i budući izgledi“, autora Pavla Petrovića, Danka Brčerevića i Slobodana Minića.
Za razliku od zemalja centralne i istočne Evrope koje su ušle u klub država sa visokim nivoom dohotka, Srbija je i dalje srednje razvijena, privreda zemlje je i dalje dominantno tradicionalna, a ti sektori zapošljavaju više od polovine radne snage i njihovo učešće u privredi se ne smanjuje.
Poredeći Srbiju sa zemljama centralne i istočne Evrope (CIE), autori ukazuju da privreda Srbije od 2019. kontinuirano raste brže od država CIE, ali da produktivnost rada raste sporije nego u tim zemljama.
Po oceni autora, to govori da do rasta produktivnosti dolazi zbog povećanja kapitala, a ne zbog tehnološkog progresa, što nameće zaključak da privredni rast u Srbiji pokreće kvantitet, a ne kvalitet.
„Radna snaga postaje sve skuplja“
Autori ukazuju da se model ekstenzivnog privrednog rasta iscrpljuje, jer je on moguć samo dok ima dostupne i jeftine radne snage. Problem je, međutim, što dostupne radne snage ima sve manje.
Nezaposlenost je prepolovljena u odnosu na 2016. godinu, a za neka deficitarna zanimanja ona se već uvozi. Autori ističu i da u Srbiji „radna snaga postaje sve skuplja“ i da su „plate u evrima više nego udvostručene“ u odnosu na 2016. godinu.
Po njihovom mišljenju, trenutni pokretači ekonomskog rasta Srbije su država i strane direktne investicije.
„Ubrzanje privrednog rasta je posledica snažnog rasta investicija. Taj investicioni ciklus pokrenula je država, uz jednako snažan priliv stranih investicija”, navode u analizi autori.
Državne investicije već „dotakle plafon“
Učešće državnih i investicija javnih preduzeća u strukturi investicionog rasta je oko 60 odsto, dok su 30 odsto strane direktne investicije. Preostalo su domaće privatne investicije čiji udeo u ukupnom rastu investicija blago pada.
Autori analize navode i da su državne investicije već „dotakle plafon“, odnosno gornju granicu, dok su strane investicije i dalje visoke, ali idu dominantno u tradicionalnu industriju.
„Ovakve strane direktne investicije od Srbije neće napraviti razvijenu zemlju, a pitanje je i da li će ovakve moći da ostanu velike. One ne idu u napredne grane, nema širenja znanja i tehnologija na domaću ekonomiju”, konstatovano je u analizi.
Potencijalna spoljnotrgovinska kriza
Dodatni problem je i potencijalna spoljnotrgovinska kriza.
„Srbija ima veliki i trenutno rastući trgovinski deficit. U 2024. i narednim godinama tekući deficit platnog bilansa biće više od pet odsto BDP. On je do sada finansiran snažnim prilivom stranih direktnih investicija. Problem je što one izvlače sve više novca iz Srbije, rastu odlivi od dividendi i uskoro će se izjednačiti sa prilivima od stranih investicija”, kažu autori, zaključujući da će se javiti problem pokrivanja deficita.
Autori su istakli da su domaće privatne investicije nedovoljne i da pritom odlaze u tradicionalne industrijske sektore poput trgovine, poljoprivrede, građevinarstva.
Zaključuju zato da je sadašnji model privrednog rasta – neodrživ, pa domaći privatni i inovativni sektor mora da preuzme ulogu motora rasta, a u sadašnjem okruženju tako nešto je teško zamislivo.
Izvor: FoNet
Učenici Pete gimnazije i građani Beograda dočekali su studente koji danima pešače iz Novog Pazara. „Ovo što rade Novopazarci ne može se opisati rečima — hrabrost, integritet, ljubav“, kaže Nikolina Žikić, jedna od okupljenih ispred škole. Studenti nakon održanih 16 minuta tišine nastavili pešačenje ka Novom Sadu
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) objavila je ažuriranu SDN listu na kojoj više nisu navedeni predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, članovi njegove porodice i brojne povezane kompanije. Pored njih, sa liste su izbrisani i značajni funkcioneri entiteta.
Studenti iz svih krajeva Srbije su krenuli ili kreću ka Novom Sadu na komemorativni skup 1. novembra. Na putu nailaze na ovacije i zagrljaje. Ipak, režim Aleksandra Vučića se potrudio da ne ide sve baš tako glatko
BIA je prisluškivala novosadske prostorije Pokreta slobodnih građana, prateći navodno neku misterioznu osobu „na merama“. Tako sada glasi zvanično obrazloženje. Sve, međutim, upućuje na ozbiljno krivično delo Orlićevih podređenih za koje će neko morati da odgovara
Studenti iz Novog Pazara, koji su 16. oktobra krenuli pešice na put do Novog Sada, stigli su večeras u Beograd. Dočekani su vatrometom, solju, hlebom i zagrljajima
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
