Stanislav Stupavski i njegova supruga Zuzana dočekuju nas u svom domu. Uz vruće kiflice sa sirom koje je Zuzana upravo izvadila iz rerne Stanislav mi pokazuje brojne knjige koje je napisao ili su u pripremi a bave se istorijom Šida, njegovim zanimljivim stanovnicima kao i životom Slovaka u različitim sremskim selima. Stanislav je decenijama radio u lokalnim medijima a on i njegova supruga su veoma prisutni u svim kulturnim, sportskim i crkvenim aktivnostima ovdašnjih Slovaka.
Posebno me je zanimala knjiga Moji obični – neobični sugrađani i događaji u kojoj Stupavski pripoveda istoriju Šida u proteklih 100 godina kroz njegove zanimljive žitelje, a u kojoj pominje i Karola Hovana, jedinog Slovaka koji ima svoju krsnu slavu.
„Karol je jedini Slovak koji ima krsnu slavu koja se prenosi sa kolena na koleno. Stekao ju je njegov deda Palko, prilikom služenja vojnog roka. Njegov najbolji drug, jedan Šumadinac, pozvao ga je na krsnu slavu. Otac je opremio Palka, pripremio poklone i dao mu uputstva kako da se na slavi ponaša. Palko je poslušao oca i sve je išlo kao podmazano dok drugov otac nije pitao ‘A kad je sinko, tvoja krsna slava?’ Palka je bilo sramota da kaže da Slovaci nemaju krsnu slavu, pa je kao iz rukava istresao – Sveti Sava. Drug i njegov otac su se samo pogledali ali nisu ništa komentarisali. Kada je došao kući Palko je ocu ispričao kako je bilo i šta se dogodilo. Onda je Palkov otac rekao: ‘E kad je tako onda je red da za Svetog Savu pozoveš druga na slavu.’ Kako je rečeno tako je i učinjeno i od tada je Karolov deda redovno slavio Svetog Savu kao svoju krsnu i tu tradiciju preneo je i na potomke koji je slave i danas!“
I ostale priče u ovoj zanimljivoj istoriji Šida nisu manje životne. Među njihovim akterima su i Andrija Golub Zolt, slikar i fudbaler, danas u penziji; Andrija Hlpka, dimnjačar i golubar; Andrija Vlček, trgovac; Andrija Kolar Prle, kovač, fudbaler i amaterski glumac; Branko Stević, uzgajivač pasa; Vladimir Sljuka, vozač i golubar; dr Zdravko Kovinić, stomatolog i stravstveni lovac; Duško Lazić, glumac, poznat kao „džentlmen“; Duško Hubrik, čuveni ribolovac; Đura Vukmanović – Veverica, golman FK Fruškogorac; Emil Kreko, slikar i prodavac na benzinskoj pumpi; Eugen Sabol, profesor i vođa tamburaškog orkestra; Zuzana Stupavski, autorova supruga, dugogodišnja radio-spikerka i počasna predsednica Crkvenog zbora Slovačke evangeličke crkve u Šidu; Jan Zahorec Sulja, lokalni boem i šaljivdžija; Jan Lacko koji je punih 56 godina bio slovački protestantski sveštenik u Šidu (od 1897. do 1953); Jan Peška, vatrogasac, fudbaler i najbolji kombajner Jugoslavije sedamdesetih godina; Jan Tancik, moler i slikar; Janko Šuster, slikar i tvorac najvećih sneška belića u Šidu a možda i u celoj Vojvodini… Kada sam video Jankove fotografije u pripremi za knjigu, rekao sam Zuzani da ga pozove i najavi nas…
Slovački fudbalski klub „Jednota“ u čijem restoranu uvek jedemo pohovane škembiće i papke – postoji od 1971. Monografija povodom pola veka postojanja, zbog pandemije izlazi tek ove godine. Pogledao sam pripremu – u knjizi su svi rezultati utakmica u proteklih 50 godina, imena fudbalera, imena članova uprave, fotografije timova… Zanimljivo i dragoceno.
Robert Čoban