Promene u Junajted grupi mnogima liče na pripremu „konačnog obračuna“ vlasti u Srbiji sa preostalim kritičkim medijima. Kako bi to moglo da izgleda i da li građani mogu da učine nešto
U utorak (24. februar) su čelni ljudi N1 imali poseban sastanak. Prvi put je s njima u novoj ulozi pričao čovek koji je skoro mitska pojava srpske medijske scene – Brent Sadler (75), ranije poznati reporter CNN-a, a od pre par dana „glavni izvršni urednik“ vesti u Adria News Network (ANN).
ANN je nova konstrukcija moćna medijska korporacija Junajted grupe, pod koju su sada smešteni njihovi mediji iz bivše Jugoslavije. Sadler je tako urednički nadređen svima – od N1 u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu i Ljubljani, preko televizije Nova, sve do beogradskih listova Danas i Radar i sistema podgoričkih Vijesti.
„Poruka je da za sada nema nikakvih promena“, izveštava jedan izvor DW o sastanku sa Sadlerom. „Mi zaista radimo kao i do sada.“
Ali, od čelnih ljudi pomenutih medija i opšte javnosti čuje se pitanje koliko još će trajati to „kao do sada“. Jedni kažu – najkasnije do izbora koji bi za vlasti Aleksandra Vučića trebalo da budu najozbiljniji test. Drugi kažu da ne mogu ni da pretpostave.
DW je pričao sa više izvora, novinara i urednika o novim previranjima na medijskoj sceni Srbije i regiona. Da li su vlasti u Beogradu rešile da pritegnu medije do kraja i da onima koji ih kritikuju, kako kaže jedan sagovornik, „ne ostave ni zrno pirinča“?
Do formiranja ANN i pojave Sadlera – čoveka koji inače živi u Beogradu, sa svojom suprugom, ranijom koleginicom sa CNN-a – došlo je nakon predigre od punih godinu dana.
Investicioni fond BC Partners, većinski vlasnik Junajted grupe, najpre je iz uprave potisnuo manjinskog vlasnika Dragana Šolaka. Potom je češko-arapskom konzorcijumu prodao kablovsku mrežu SBB, a srpskom državnom Telekomu sva prava na sportske prenose.
Vlasnici Junajted grupe su iz dilova izašli teži za oko 1,5 milijardi evra, a njihovi mediji u Beogradu od tada ocenjuju da su na vetrometini. Posebno pošto je isplivao snimak telefonskog razgovora tada svežeg prvog čoveka Junajted grupe Stena Milera i direktora srpskog Telekoma Vladimira Lučića u kojem kuju zajedničke planove.
U međuvremenu, Telekom finansira veliki broj televizija bliskih vlastima i najveći je oglašivač u tabloidima. Istim novcem finansiran je sistem Tanjuga na čijem čelu je (bila) Manja Grčić, novoizabrana generalna direktorka RTS-a.
U kritičkoj javnosti stoga se iščekuje neka vrsta finalnog udarca – pacifikacija televizija N1 i Nove S, kao najvećih i najimućnijih medija među onima koji se uopšte usuđuju na kritiku.
„Razočaraću te, ali baš nikakvu novost nemam“, kaže novinaru DW jedna od novinarki s tih televizija. Zaposleni rade kao i do sada. „Inače, nema neke posebne panike, niko ne hita da traži drugi posao. Ali jesmo na tihoj vatri.“
Vodeći urednici televizija i novina Junajted grupe javno govore da su spremni na saradnju sa novim uredničkim odborom i bordom direktora, premda se iz njihovih izjava vidi nepoverljivost.
„Čuli smo od nove uprave da garantuje uređivačku nezavisnost i to je najmanje što očekujemo svi koji radimo na TV Novoj“, kaže Slobodan Georgiev, direktor vesti na toj televiziji.
Osim toga, dodaje za DW, očekuje da nova uprava pokaže sposobnost da ih zaštiti od „neprestanih napada iz vrha vlasti u Srbiji, koji posledično dovode do kampanja na televizijama pod kontrolom vlasti i na društvenim mrežama“.
Više sagovornika DW iz ovih medija teško može da poveruje da se baš ništa neće menjati. Cela operacija je, kažu, trajala predugo i koštala previše da bi sve ostalo isto.
Slično misli i Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, koji ima i bogato iskustvo u radu na medijskim zakonima.
„Bilo bi naivno misliti da će se potegnuti toliki mehanizmi moći iz naše vlasti i iz jedne velike medijske kompanije, a da se onda ništa ne promeni. Čini mi se da se sprema konačni obračun u kojem bi vlast potpuno suzbila mogućnost nezavisnog novinarstva“, kaže on za DW.
To se sve, dodaje, dešava bez formalnih zabrana i „pseudolegitimno“. Privatni vlasnik, uostalom, ima pravo da uredi svoje medije kako hoće.
Drugde, ljudi bliski vlasti kupili su ili osnovali info-portale u svim sredinama gde se ove godine održavaju lokalni izbori. Najavljuju se dva nova nedeljna lista koja bi isto mogla bita bliska vlastima. Već su okončane čistke na Juronjuzu koji je, pod okriljem Telekoma.
Šlag na toj torti kontrole medija moglo bi biti nekakvo upodobljavanje N1, Nove S i ostalih. „Posebno jer vlastima, zbog masovnih protesta, okolnosti u Srbiji ne idu na ruku. Ne žele da, u susret narednim parlamentarnim izborima, kad god da budu, postoje mediji koji će i dalje biti kritički“, dodaje Veljanovski.
Niko od sagovornika DW ne očekuje gromopucatelno zatvaranje kritičkih televizija, niti da one preko noći počnu da liče na televizije Informer i Pink. Pre lagani stisak i promene u koracima.
„Ne verujem da će biti ekstremnih stvari“, kaže jedna novinarka. „Očekujemo da možda postave nekog da uređuje program, kao neku vrstu spone između ovog sad uredničkog odbora i nas.“
Kako god bilo, situacija po slobodu medija u Srbiji deluje sumorno, ocenjuje Dragana Bjelica iz Udruženja novinara Srbije. „Prostor se sužava, a mediji bi trebalo da služe otvaranju prostora – za kritiku, za probleme građana. Kome će se javiti ljudi kojima je vlast ili neki moćnik učine nešto nažao?“
Bjelica nabraja nekoliko medija koji još ostaju, a časno su se nosili poslednjih godina i decenija.
No, za razliku od medija Junajted grupe koji su (za sada) solidno finansirani, ti manji su osuđeni na preživljavanje. Tržište oglasa je dirigovano, budžetsko sufinansiranje izvrnuto ruglu, donatorski programi iz inostranstva sve su ređi…
„Vrlo je teško preživeti“, kaže Bjelica za DW. „Ovo što mi radimo je profesija koja treba društvu. Ako se svede na lični entuzijazam i pojedinačnu odbranu profesije, onda je društvo u kanalu.“
Kad su okolnosti rđave, kaže profesor Veljanovski, ostaje jedino da se osloni na sopstvene snage – to jest na publiku.
„Ali naše su snage jako skučene“, kaže. „Neverovatno je to da na proteste dođe 20.000 ili 300.000 građana, a da list Danas nikad nije mogao da proda više od 15.000 primeraka.“
Srbija nema široku i moćnu srednju klasu, dodaje Veljanovski, ali bi građani morali da se sete da mediji i novinari postoje radi društva. „Deo društva je demokratski orijentisan, proevropski, hoće kiseonik slobode… e on bi morao da ima potrebu za nezavisnim medijima i da nađe način da ih finansijski podrži.“
Inače će, kažu naši sagovornici, sve ostati u rukama vlasti i korporacija. Ili u haosu društvenih mreža.
Izvor: Dojče vele (DW)
Univerziteti moraju ostati mesta kritičkog razmišljanja i otvorene debate, slobodna od bilo kakvih oblika zastrašivanja, navela je evropska komesarka za proširenje Marta Kos
Zbog toga što Srbija ne ispunjava svoje obaveze u sklopu evropskih integracija, Evropska unija je blizu odluke da zamrzne predviđenu pomoć od 1,5 milijardi evra. To bi bila prva konkretna mera Brisela zbog politike Aleksandra Vučića koja gazi po standardima EU
Portugalska investiciona grupa Alpak kapital pregovara oko kupovine N1 i drugih medija Junajted grupe, kažu izvori „Vremena“. Alpak kapital, čiji je čelnik blizak Viktoru Orbanu, drži Juronjuz i koristi ga kao „franšizu za autokrate“
Mnogi kažu da „znaju za jadac“ komentarišući Vučićeve izjave da će izbore možda raspisati ovog leta. Pojedini nisu ubeđeni da samo ispaljuje probne balone
Izbori na Medicinskom fakultetu u Beogradu odigrali su se uz „sektašku superiornost“ studenata u blokadi, izjavila je predsednika Skupštine Ana Brnabić u „Hit tvitu“. U nekoj drugoj zemlji ovo bi bila neverovatna vest
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
