Promene u Junajted grupi mnogima liče na pripremu „konačnog obračuna“ vlasti u Srbiji sa preostalim kritičkim medijima. Kako bi to moglo da izgleda i da li građani mogu da učine nešto
U utorak (24. februar) su čelni ljudi N1 imali poseban sastanak. Prvi put je s njima u novoj ulozi pričao čovek koji je skoro mitska pojava srpske medijske scene – Brent Sadler (75), ranije poznati reporter CNN-a, a od pre par dana „glavni izvršni urednik“ vesti u Adria News Network(ANN).
ANN je nova konstrukcija moćna medijska korporacija Junajted grupe, pod koju su sada smešteni njihovi mediji iz bivše Jugoslavije. Sadler je tako urednički nadređen svima – od N1 u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu i Ljubljani, preko televizije Nova, sve do beogradskih listova Danas i Radar i sistema podgoričkih Vijesti.
„Poruka je da za sada nema nikakvih promena“, izveštava jedan izvor DW o sastanku sa Sadlerom. „Mi zaista radimo kao i do sada.“
Ali, od čelnih ljudi pomenutih medija i opšte javnosti čuje se pitanje koliko još će trajati to „kao do sada“. Jedni kažu – najkasnije do izbora koji bi za vlasti Aleksandra Vučića trebalo da budu najozbiljniji test. Drugi kažu da ne mogu ni da pretpostave.
DW je pričao sa više izvora, novinara i urednika o novim previranjima na medijskoj sceni Srbije i regiona. Da li su vlasti u Beogradu rešile da pritegnu medije do kraja i da onima koji ih kritikuju, kako kaže jedan sagovornik, „ne ostave ni zrno pirinča“?
Na tihoj vatri
Do formiranja ANN i pojave Sadlera – čoveka koji inače živi u Beogradu, sa svojom suprugom, ranijom koleginicom sa CNN-a – došlo je nakon predigre od punih godinu dana.
Investicioni fond BC Partners, većinski vlasnik Junajted grupe, najpre je iz uprave potisnuo manjinskog vlasnika Dragana Šolaka. Potom je češko-arapskom konzorcijumu prodao kablovsku mrežu SBB, a srpskom državnom Telekomu sva prava na sportske prenose.
Vlasnici Junajted grupe su iz dilova izašli teži za oko 1,5 milijardi evra, a njihovi mediji u Beogradu od tada ocenjuju da su na vetrometini. Posebno pošto je isplivao snimak telefonskog razgovora tada svežeg prvog čoveka Junajted grupe Stena Milera i direktora srpskog Telekoma Vladimira Lučića u kojem kuju zajedničke planove.
U međuvremenu, Telekom finansira veliki broj televizija bliskih vlastima i najveći je oglašivač u tabloidima. Istim novcem finansiran je sistem Tanjuga na čijem čelu je (bila) Manja Grčić, novoizabrana generalna direktorka RTS-a.
U kritičkoj javnosti stoga se iščekuje neka vrsta finalnog udarca – pacifikacija televizija N1 i Nove S, kao najvećih i najimućnijih medija među onima koji se uopšte usuđuju na kritiku.
„Razočaraću te, ali baš nikakvu novost nemam“, kaže novinaru DW jedna od novinarki s tih televizija. Zaposleni rade kao i do sada. „Inače, nema neke posebne panike, niko ne hita da traži drugi posao. Ali jesmo na tihoj vatri.“
Vodeći urednici televizija i novina Junajted grupe javno govore da su spremni na saradnju sa novim uredničkim odborom i bordom direktora, premda se iz njihovih izjava vidi nepoverljivost.
„Čuli smo od nove uprave da garantuje uređivačku nezavisnost i to je najmanje što očekujemo svi koji radimo na TV Novoj“, kaže Slobodan Georgiev, direktor vesti na toj televiziji.
Osim toga, dodaje za DW, očekuje da nova uprava pokaže sposobnost da ih zaštiti od „neprestanih napada iz vrha vlasti u Srbiji, koji posledično dovode do kampanja na televizijama pod kontrolom vlasti i na društvenim mrežama“.
A idu izbori…
Više sagovornika DW iz ovih medija teško može da poveruje da se baš ništa neće menjati. Cela operacija je, kažu, trajala predugo i koštala previše da bi sve ostalo isto.
Slično misli i Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, koji ima i bogato iskustvo u radu na medijskim zakonima.
„Bilo bi naivno misliti da će se potegnuti toliki mehanizmi moći iz naše vlasti i iz jedne velike medijske kompanije, a da se onda ništa ne promeni. Čini mi se da se sprema konačni obračun u kojem bi vlast potpuno suzbila mogućnost nezavisnog novinarstva“, kaže on za DW.
Foto: Marko Dragoslavić/FoNetStudentski protest i blokada RTS-a tokom marta 2025. godine
To se sve, dodaje, dešava bez formalnih zabrana i „pseudolegitimno“. Privatni vlasnik, uostalom, ima pravo da uredi svoje medije kako hoće.
Drugde, ljudi bliski vlasti kupili su ili osnovali info-portale u svim sredinama gde se ove godine održavaju lokalni izbori. Najavljuju se dva nova nedeljna lista koja bi isto mogla bita bliska vlastima. Već su okončane čistke na Juronjuzu koji je, pod okriljem Telekoma.
Šlag na toj torti kontrole medija moglo bi biti nekakvo upodobljavanje N1, Nove S i ostalih. „Posebno jer vlastima, zbog masovnih protesta, okolnosti u Srbiji ne idu na ruku. Ne žele da, u susret narednim parlamentarnim izborima, kad god da budu, postoje mediji koji će i dalje biti kritički“, dodaje Veljanovski.
Sužen prostor
Niko od sagovornika DW ne očekuje gromopucatelno zatvaranje kritičkih televizija, niti da one preko noći počnu da liče na televizije Informer i Pink. Pre lagani stisak i promene u koracima.
„Ne verujem da će biti ekstremnih stvari“, kaže jedna novinarka. „Očekujemo da možda postave nekog da uređuje program, kao neku vrstu spone između ovog sad uredničkog odbora i nas.“
Foto: Rudiger Rossig/DWProstor za kritiku se sužava: Kiosk sa srpskim tabloidima
Kako god bilo, situacija po slobodu medija u Srbiji deluje sumorno, ocenjuje Dragana Bjelica iz Udruženja novinara Srbije. „Prostor se sužava, a mediji bi trebalo da služe otvaranju prostora – za kritiku, za probleme građana. Kome će se javiti ljudi kojima je vlast ili neki moćnik učine nešto nažao?“
Bjelica nabraja nekoliko medija koji još ostaju, a časno su se nosili poslednjih godina i decenija.
No, za razliku od medija Junajted grupe koji su (za sada) solidno finansirani, ti manji su osuđeni na preživljavanje. Tržište oglasa je dirigovano, budžetsko sufinansiranje izvrnuto ruglu, donatorski programi iz inostranstva sve su ređi…
„Vrlo je teško preživeti“, kaže Bjelica za DW. „Ovo što mi radimo je profesija koja treba društvu. Ako se svede na lični entuzijazam i pojedinačnu odbranu profesije, onda je društvo u kanalu.“
Kad su okolnosti rđave, kaže profesor Veljanovski, ostaje jedino da se osloni na sopstvene snage – to jest na publiku.
„Ali naše su snage jako skučene“, kaže. „Neverovatno je to da na proteste dođe 20.000 ili 300.000 građana, a da list Danas nikad nije mogao da proda više od 15.000 primeraka.“
Srbija nema široku i moćnu srednju klasu, dodaje Veljanovski, ali bi građani morali da se sete da mediji i novinari postoje radi društva. „Deo društva je demokratski orijentisan, proevropski, hoće kiseonik slobode… e on bi morao da ima potrebu za nezavisnim medijima i da nađe način da ih finansijski podrži.“
Inače će, kažu naši sagovornici, sve ostati u rukama vlasti i korporacija. Ili u haosu društvenih mreža.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Aleksandar Vučić deli šakom i kapom poslednjih nedelja. Ali, on je strog tata, pa prvo smiruje sopstvenu „decu“. Naravno, njegova je poslednja i on ostaje neprikosnoveni neokrnjeni autoritet. Ovakvo ponašanje ima i psihološko objašnjenje
Rita Flores, čije je pravo ime Margarita Konovalova, tvrdi da je godinama bila pod pritiskom ruske službe bezbednosti i da je morala da prikuplja informacije
Visoki funkcioner SNS-a i ministar za javna ulaganja Darko Glišić optužio je „blokadere" za požare u Srbiji, ali nije izneo konkretne dokaze za tu tvrdnju
I ove nedelje izvorna postava podkasta „Ova situacija“ – Sloba Georgijev, Željko Bodrožić i Filip Švarm – analizira, komentariše i, kao i uvek, postavlja nezgodna pitanja
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Petnaest godina ove vlasti se ogledaju u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
