Kao sada u Srbiji, godine 2013. na lokalnim izborima u Makedoniji su otkrivene „migracije birača“. Nakon nekoliko godina tenzija, protesta i opozicionog bojkota parlamenta, pod pokroviteljstvom i pritiskom EU i SAD u Pržinu su održani pregovori na kojima je 2015. godine postignut istoimeni sporazum. Neke stavke tog sporazuma mogle bi da se primene i u Srbiji
Nakon što je Evropski parlament usvojio neobavezujuću rezoluciju kojom, između ostalog, zahteva međunarodnu istragu o neregularnostima na decembarskim izborima u Srbiji, razgovarali smo sa novinarom iz Skoplja Vaskom Maglešovim.
Pokušali smo da dođemo do odgovora kako je Severna Makedonija uz pomoć međunarodne zajednice uspela da izađe iz političke krize i poboljša uslove za vanredne izbore.
Migracije birača kao povod
Kao sada u Srbiji, godine 2013. na lokalnim izborima u Makedoniji su otkrivene „migracije birača“. Tako je samo jednom stanu bilo je prijavljeno više desetina birača iz Male Prespe u Albaniji, koji su autobusima bili dovezeni u Skoplje da glasaju, a potom automobiliman premeštani po gradu.
“Posmatrači i mediji su javili da je samo u skopskoj opštini Centar bilo na stotine birača iz ovog regiona Albanije koji imaju makedonske lične karte. Kasnije smo saznali da su za lokalne izbore u Skoplju izdavane lične karte i ljudima iz drugih makedonskih gradova”, priča Maglešov.
Prisluškivani razgovori, takozvane „bombe“, koje je počela da objavljuje opozicija, pokazali su da je sistem bio dobro razrađen i da su u njega bili uključeni najviši državni funkcioneri, te oni odgovorni za biračke spiskove i izdavanje ličnih karata.
Pržinski sporazum
Nakon nekoliko godina tenzija, protesta i opozicionog bojkota parlamenta, pod pokroviteljstvom Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država u Pržinski su održani pregovori na kojima je postignut istoimeni sporazum 2015. godine.
“Tim političkim dogovorom je bilo predviđeno da se 100 dana pre održavanja izbora formira tehnička vlada u kojoj će biti i predstavnici vlasti i opozicione stranke. Na taj način se cela tadašnja vlada povukla”, kaže za “Vreme” Maglešov i naglašava da je model mešovitog učešća vlasti i opozicije u organizovanju izbora tipičan za zemlje u kojima građani nemaju poverenja u sprovođenje izbora.
Dodaje da su ministar unutrašnjih poslova i ministar socijalne politike bili iz redova opozicije.
Najvećim strankama je, prema rečima Maglešova, data mogućnost da imaju svoje predstavnike i aktivno učestvuju u organizovanju izbora tako da nijedna stranka nema sumnje u kredibilitet izbornog procesa.
Osnovano je novo Specijalno javno tužilaštvo koje je trebalo da ispita skandal sa prisluškivanim telefonskim razgovorima, a na predlog opozicije je imenovan glavni urednik javnog servisa, Makedonske radio-televizije.
Za praćenje izbora u Agenciji za medije (AVMU) osnovano je ad hok telo za izveštavanje koje je imalo pet čalnova – dva iz opozicije, dva iz vlasti i jednog nezavisnog člana, pojašnjava Maglešov.
“Od 2016. godine izborni zakon je menjan još desetak puta kako bi se rešila i zatvorila druga otvorena pitanja”, kaže sagovornik “Vremena” i dodaje da je ključni problem ranije bio taj što nije bilo popisa stanovništva. Međutim, prema popisu iz 2021. ispalo je da zemlja koja ima 1, 8 miliona stanovnika ima isti toliki broj birača.
Od izbora u 2021. godine u Severnoj Makedoniji uz ličnu kartu se za verifikaciju birača koristi i elektronski sistem za otiske prstiju.
“Generalno, makedonski politički sistem favorizuje velike političke stranke. Oni dobijaju više vremena za izbornu kampanju na televiziji i to treba da se promeni. Nažalost, izborni model je i dalje isti, ali sve više se priča o uvođenje takozvane otvorene liste, odnosno neposrednog izbora predloženih kandidata. To bi omogućilo manje povezivanje izabranih poslanika sa političkim strankama, i umesto toga, snažnije povezivanje sa građanima”, kaže Maglešov.
Šta Srbija može da nauči?
Na pitanje da li je nešto iz iskustva Severne Makedonije primenjivo na situaciju u Srbiji, Maglešov odgovara da postoje odredbe koje bi to mogle da se primene.
“Na primer, prečišćavanje biračkog spiska unakrsnom proverom podataka iz više institucija. Kod nas je bilo uključeno nekoliko institucija, kao što su Ministarstvo unutrašnjih poslova, Fond zdravstvenog osiguranja, Zavod za zapošljavanje, Agencija za katastar, Uprava za vođenje matičnih knjiga… Najvažnije je da se obezbedi čist birački spisak uz jak domaći i međunarodni monitoring, kako bi svi imali poverenja u izborni proces”, zaključuje sagovornik „Vremena“.
Specijalno tužilaštvo optužilo je dvadesetak ljudi iz prethodnog režima za izbornu prevaru, a među njima su i bivši premijer Nikola Gruevski, koji je u bekstvu, i njegovi najbliži saradnici, ministar unutrašnjih poslova i ministar saobraćaja.
Neki su priznali krivicu i pravosnažno su osuđeni, dok je za druge sudski postupak u toku.
Magarci, zgubidani i dokoni ljudi koji pričaju gluposti – tim rečima se predsednik Srbije obratio članovima opozicije. „Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, prelaznu vladu nećete imati“, rekao je Vučić
„Sumanuto je da se uđe u parlament i da se održi sednica kao da je sve u redu, a ništa nije u redu. Ako se blokira, dajte sve da blokiramo. To je pitanje doslednosti i efikasnosti“, kaže lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Dok prosvetni radnici ove nedelje odlučuju šta će dalje, ministarka prosvete Slavica Đukić-Dejanović ispovedila je na televiziji da je predsednik Aleksandar Vučić s pravom bio ljut na nju
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
