Kao sada u Srbiji, godine 2013. na lokalnim izborima u Makedoniji su otkrivene „migracije birača“. Nakon nekoliko godina tenzija, protesta i opozicionog bojkota parlamenta, pod pokroviteljstvom i pritiskom EU i SAD u Pržinu su održani pregovori na kojima je 2015. godine postignut istoimeni sporazum. Neke stavke tog sporazuma mogle bi da se primene i u Srbiji
Nakon što je Evropski parlament usvojio neobavezujuću rezoluciju kojom, između ostalog, zahteva međunarodnu istragu o neregularnostima na decembarskim izborima u Srbiji, razgovarali smo sa novinarom iz Skoplja Vaskom Maglešovim.
Pokušali smo da dođemo do odgovora kako je Severna Makedonija uz pomoć međunarodne zajednice uspela da izađe iz političke krize i poboljša uslove za vanredne izbore.
Migracije birača kao povod
Kao sada u Srbiji, godine 2013. na lokalnim izborima u Makedoniji su otkrivene „migracije birača“. Tako je samo jednom stanu bilo je prijavljeno više desetina birača iz Male Prespe u Albaniji, koji su autobusima bili dovezeni u Skoplje da glasaju, a potom automobiliman premeštani po gradu.
“Posmatrači i mediji su javili da je samo u skopskoj opštini Centar bilo na stotine birača iz ovog regiona Albanije koji imaju makedonske lične karte. Kasnije smo saznali da su za lokalne izbore u Skoplju izdavane lične karte i ljudima iz drugih makedonskih gradova”, priča Maglešov.
Prisluškivani razgovori, takozvane „bombe“, koje je počela da objavljuje opozicija, pokazali su da je sistem bio dobro razrađen i da su u njega bili uključeni najviši državni funkcioneri, te oni odgovorni za biračke spiskove i izdavanje ličnih karata.
Pržinski sporazum
Nakon nekoliko godina tenzija, protesta i opozicionog bojkota parlamenta, pod pokroviteljstvom Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država u Pržinski su održani pregovori na kojima je postignut istoimeni sporazum 2015. godine.
“Tim političkim dogovorom je bilo predviđeno da se 100 dana pre održavanja izbora formira tehnička vlada u kojoj će biti i predstavnici vlasti i opozicione stranke. Na taj način se cela tadašnja vlada povukla”, kaže za “Vreme” Maglešov i naglašava da je model mešovitog učešća vlasti i opozicije u organizovanju izbora tipičan za zemlje u kojima građani nemaju poverenja u sprovođenje izbora.
Dodaje da su ministar unutrašnjih poslova i ministar socijalne politike bili iz redova opozicije.
Najvećim strankama je, prema rečima Maglešova, data mogućnost da imaju svoje predstavnike i aktivno učestvuju u organizovanju izbora tako da nijedna stranka nema sumnje u kredibilitet izbornog procesa.
Osnovano je novo Specijalno javno tužilaštvo koje je trebalo da ispita skandal sa prisluškivanim telefonskim razgovorima, a na predlog opozicije je imenovan glavni urednik javnog servisa, Makedonske radio-televizije.
Za praćenje izbora u Agenciji za medije (AVMU) osnovano je ad hok telo za izveštavanje koje je imalo pet čalnova – dva iz opozicije, dva iz vlasti i jednog nezavisnog člana, pojašnjava Maglešov.
“Od 2016. godine izborni zakon je menjan još desetak puta kako bi se rešila i zatvorila druga otvorena pitanja”, kaže sagovornik “Vremena” i dodaje da je ključni problem ranije bio taj što nije bilo popisa stanovništva. Međutim, prema popisu iz 2021. ispalo je da zemlja koja ima 1, 8 miliona stanovnika ima isti toliki broj birača.
Od izbora u 2021. godine u Severnoj Makedoniji uz ličnu kartu se za verifikaciju birača koristi i elektronski sistem za otiske prstiju.
“Generalno, makedonski politički sistem favorizuje velike političke stranke. Oni dobijaju više vremena za izbornu kampanju na televiziji i to treba da se promeni. Nažalost, izborni model je i dalje isti, ali sve više se priča o uvođenje takozvane otvorene liste, odnosno neposrednog izbora predloženih kandidata. To bi omogućilo manje povezivanje izabranih poslanika sa političkim strankama, i umesto toga, snažnije povezivanje sa građanima”, kaže Maglešov.
Šta Srbija može da nauči?
Na pitanje da li je nešto iz iskustva Severne Makedonije primenjivo na situaciju u Srbiji, Maglešov odgovara da postoje odredbe koje bi to mogle da se primene.
“Na primer, prečišćavanje biračkog spiska unakrsnom proverom podataka iz više institucija. Kod nas je bilo uključeno nekoliko institucija, kao što su Ministarstvo unutrašnjih poslova, Fond zdravstvenog osiguranja, Zavod za zapošljavanje, Agencija za katastar, Uprava za vođenje matičnih knjiga… Najvažnije je da se obezbedi čist birački spisak uz jak domaći i međunarodni monitoring, kako bi svi imali poverenja u izborni proces”, zaključuje sagovornik „Vremena“.
Specijalno tužilaštvo optužilo je dvadesetak ljudi iz prethodnog režima za izbornu prevaru, a među njima su i bivši premijer Nikola Gruevski, koji je u bekstvu, i njegovi najbliži saradnici, ministar unutrašnjih poslova i ministar saobraćaja.
Neki su priznali krivicu i pravosnažno su osuđeni, dok je za druge sudski postupak u toku.
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
