Foto: Ilistracija/AP/Karolina Sobel
Strahuje se da je više od 60 ljudi poginulo nakon što je čamac sa migrantima pronađen kod Zelenortskih Ostrva u Atlantskom okeanu
Više od 60 ljudi najverovatnije je poginulo nakon što je brod kojim su putovali iz Senegala pronađen kod Zelenortskih ostrva, saopštila je u sredu Međunarodna organizacija za migracije (IOM).
Preživelo je 38 osoba, među kojima su četvoro dece između 12 i 16 godina.
Policija je saopštila da je dugački drveni ribarski brod primećen u ponedeljak u Atlantskom okeanu kod zapadne Afrike, oko 277 kilometara od ostrva Sal na Zelenortskim Ostrvima.
Čamac potonuo zbog preopterećenosti
Prema prvim izveštajima, brod je potonuo, ali je kasnije razjašnjeno da je pronađen kako pluta. Plovilo je locirao španski ribarski brod, koji je upozorio vlasti Zelenortskih ostrva.
Nije jasno kada se incident dogodio, ali prema rečima preživelih, brod je napustio Senegal 10. jula sa oko 100 putnika.
Za većinom žrtava se još uvek traga
Hitne službe su pronašle posmrtne ostatke sedam osoba, rekao je portparol IOM-a AFP-u, dok se još 56 osoba smatra nestalima.
„Generalno, kada se ljudi prijave kao nestali nakon brodoloma, pretpostavlja se da su mrtvi“, rekao je portparol.
Najsmrtonosnija ruta
Zelenortska ostrva se nalaze na pomorskom putu ka španskim Kanarskim ostrvima.
Atlantska migracijska ruta iz zapadne Afrike do Kanarskih ostrva jedna je od najsmrtonosnijih na svetu.
Hiljade ljudi koji bježe od siromaštva i rata svake godine rizikuju svoje živote da bi prešli opasan prelaz.
U januaru su spasilački timovi na Zelenortskim Ostrvima spasili oko 90 migranata i izbeglica koji su plutali u kanuu, dok su još dva na brodu poginula.
Migranti su bili iz Senegala, Gambije, Gvineje Bisao i Sijera Leonea.
Z.S/RTS/RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dva puta u roku od deset dana nepoznati vandali su oštetili nadgrobni spomenik ubijenom premijeru Zoranu Đinđiću, koji je sahranjen na Novom groblju u Beogradu. DS traži da se počinioci hitno pronađu
Srbijagas u međunarodnoj arbitraži traži odštetu od države Litvanije za pokušaj privatizacije od pre 25 godina
Profesorki Vesni Bjegović Mikanović je odbijena kandidatura, ali zato nije profesorki Milici Bajčetić koja je postala dekanka te ustanove. Mesta prodekanki daleko su zanimljivija
Odnos Evropske unije prema izborima u Srbiji zavisiće od sprovođenja preporuka za poboljšanje izbornih uslova. U krajnjem slučaju postoji i „nuklearna opcija“ - da EU ne prizna rezultate izbora zbog mešetarenja režima Aleksandra Vučića
Viši sud u Beogradu produžio je pritvor bivšem načelniku beogradske policije Veselinu Miliću za još 30 dana
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Tivatska avantura Aleksandra Vučića, uzroci i posledice
Kako su Hari i Coje osvajali Crnu Goru Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Ribarski brodić koji je prevozio migrante iz Libije ka Italiji, prevrnuo se u sredu i potonuo 75 kilometara od grčkog poluostrva Peloponez. Obalska straža je objavila da je iz mora izvukla 79 tela i spasla oko 100 osoba
U brodolomu barke od dvadesetak metara na kojoj je zbijeno bilo oko 200 migranata život je izgubilo najmanje 59. Strahuje se da je broj mrtvih veći
U nizu njihovih problema su pristup teritoriji, izloženost krijumčarenju i trgovini ljudima, ponekad i ropskom radu, arbitrarno lišavanje slobode, problemi sa regulisanjem statusa, nedostatna konzularna pomoć i diplomatska zaštita. Aktuelan je i problem ostvarivanja i priznavanja stečenih prava, poput regulisanja radnog staža, sticanja uslova za penziju... Na sve to dodaje se i izloženost diskriminaciji, govoru mržnje i zločinima mržnje
