Međunarodni dan migranata: Sa malo ili nimalo prava, a svima neophodni

Osamnaesti decembar već dugi niz godina se obeležava kao Međunarodni dan migranata. Ustanovljen je 2000. godine rezolucijom Generalne skupštine UN i posvećen je svim migrantima kojih danas ima nekoliko stotina miliona, a taj broj iz godine u godinu raste. Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije (IOM), u svetu se u 2020. godini nalazio 281 milion migranata. Ako se tome doda i broj od 103 miliona prisilno raseljenih ljudi, kojih je, prema zvaničnim podacima Visokog komesara Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) bilo polovinom 2022. godine, jasno je da je ovaj trend alarmantan i da je reč o izuzetno velikom broju ljudi u pokretu.

U pogledu migranata ne postoji “krovni” međunarodni ugovor kojim se štite ljudska prava. Istina, 1990. godine je usvojena Međunarodna konvencija o pravima svih radnika migranata i članova njihovih porodica, koja je stupila na snagu trinaest godina kasnije. Međutim, ona se odnosi samo na “radnike migrante i članove njihovih porodica”, ali je primetno da je njome obavezano svega 58 država, što predstavlja samo nešto više od četvrtine država sveta. Među njima nisu mnoge države koje primaju veliki broj radnika migranata, poput država članica EU, SAD i drugih zemalja razvijenog Severa.

Na primenu ove konvencije obavezale su se nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju, odakle i dolaze radnici migranti. Srbija je pristupila navedenoj konvenciji, ali je nije ratifikovala, te se odredbe ove konvencije ne primenjuju na njenoj teritoriji. To za posledicu ima da se radnici migranti ne mogu pozivati na odredbe ove konvencije niti mogu da pokreću pojedinačne sporove pred Komitetom za prava migranata – ekspertskim telom koje je oformljeno radi nadzora nad primenom Konvencije.

Ceo tekst možete pročitati na adresi https://www.vreme.com/vreme/sa-malo-ili-nimalo-prava-a-svima-neophodni/

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com