Britanski i američki vojni vrh se na slažu se sasvim po pitanju predstojećih akcija ruske vojske u Ukrajini. Britansko Ministarstvo odbrane je u utorak uveče saopštilo da je opkoljavanje Kijeva propalo. Najava Rusije da će „bitno redukovati“ vojni pritisak na Kijev, kao i povlačenje dela trupa iz tog regiona, tumači se kao gubitak inicijative na kijevskom frontu.
Britanski vojni stručnjaci smatraju da je „veoma verovatno“ da će Rusija borbene trupe sa severa prebaciti na jugoistok Ukrajine i započeti ofanzivu u regionu Donjecka i Luganska.
Ministarstvo odbrane SAD izveštava o manjem broju ruskih trupa koje su napustile položaje oko Kijeva. „Mi verujemo da se radi o pregrupisavanju, a ne o pravom povlašenju“, saopštio je portparol Pentagona Džon Kirbi.
I Amerikanci smatraju da će Rusi na drugom kraju Ukrajine započeti ofanzivu, ali ne veruju da je opasnost po Kijev prošla.
Pregovori u Istanbulu
Iako i ukrajinska i ruska strana rezultate druge runde mirovnih pregovora u Istanbulu ocenjuju pozitivno, oni su manje značajni nego što se čini na prvi pogled. Rusija je i ranije najavila da će smanjiti napade na neke gradove, a predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski danima u prvi plan stavlja međunarodne garancije kao uslov pristanka Ukrajine na neutralni status, što je proces koji ne može brzo da se završi.
Ostalo je nejasno da li ukrajinska ponuda da se o statusu Krima pregovara narednih 15 godina zadovoljava Rusiju. To bi trebalo da znači da Ukrajina u tom periodu neće silom pokušati da povrati Krim, što je i do sada bilo malo verovatno. Rusija je kao jedan od uslova za povlačenje trupa bila navela da Kijev prizna Krim kao sastavni deo Ruske Federacije.
I dalje: Ukrajina zahteva da Rusija pre pristanka na garantovanu neutralnost prestane sa ratnim dejstvima, dok Rusija obustavu ofanzive uslovljava proglašavanjem neutralnosti i obavezom da u Ukrajini ne bude nikakvih nukleranih vojnih postrojenja.
Predstavnici ruske vlasti izbacili su „denacifikaciju“ iz svog vokabulara.
Bitka za Mikolajiv
Ruski projektil je u ponedelak pogodio upravnu zgradu Mikolajiva 100 km istočno od Odese, pri čemu je poginulo najmenje 7 osoba. Strateški važan grad se nalazi na reci Bug koja je toliko široka da deluje kao zaliv Crnog Mora i od vremena carice Katarine je bio centar ruske brodogradnje.
Na popisu iz 2001. 57 odsto stanovnika navelo je da im je ruski maternji jezik, a 42 odsto ukrajinski. Do 1941. oko 20 odsto stanovnika činili su Jevreji, za vreme nemačke okupacije gotovo su svi istrebljeni.
Nedobrodošli zvaničnici Rusije i Belorusije
Memorijalni centar Buhenvald u Vajmaru je obavestio konzulate Rusije i Belorusije da zvanični predstavnici njenih zemalja ne treba da se pojave na proslavi 77. godišnjice oslobođenja istoimenog koncentracionog logora. Do sada je bio običaj da se u ime vlada država iz kojih je bilo zatvorenika polože venci, a preživeli bivši logoraši cveće stave pored državnih venaca. Malo je verovatno da će bivši logoraši iz Rusije, Belorusije i Ukrajine moći da dođu ovog aprila u Vajmar.
Zavisnost od Rusije
Stručnjaci univerziteta iz Kelna i Bona su ocenili da bi u slučaju potpunog obustavljanja uvoza energenata iz Rusije nemačka privreda opala za 0,5 do 3 procenata, manje nego pre 2 godine kada je zbog haosa na početku Pandemije opala za 5 procenata.
U vreme krize zbog odluke Opeka da obustavi isporuku naftinih derivata 1973. odlukom kancelara Vilija Branta maksimalna dozvoljena brzina na autoputevima određena je na 100 km na sat, korišćenje motornih vozila bilo je zabranjeno nedeljom. Tada se nije ni pomišljalo na mogućnost da se, kao sada, vozači zbog poskupljenja benzina obeštete sa 300 evra.
Nekim zemljama bi odricanje od naftinih derivata i druge ruske robe bilo praktično nemoguće. Turska 80 odsto žita, a Indija i Vijetnam presudne količine žita i đubriva uvoze iz Rusije.
Zemlje istočne i jugoistočne Azije kao i latinske Amerike nisu izrekle nikakve sankcije Rusiji, iako su na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija glasale za osudu ruske agresije na Ukrajinu.
J.H./CNN/Financiel Times/Al Jazeera/RTL/Standard
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
