Foto: Miloš Milivojević/Tanjug
Rok za definisanje minimalne zarade je 15. septembar, a ni jedna od tri zainteresovane strane ne želi da odustane od svog predloga. Ako se ne dogovore, minimalac će odrediti Vlada. Uz potrošačku korpu od 100.000 dinara, porodica sa 40.000 dinara može da preživi najviše pola meseca
Vlada Srbije je predložila da od 1. januara minimalna zarada bude za 14 posto viša nego sada, da umesto 35. 000 iznosi 40.000 dinara. Ekonomisti tvrde da je to udaljavanje od sve skuplje, čak i minimalne minimalne potrošačke korpe.
Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i UGS „Nezavisnost“ smatraju da minimalna zarada treba da se poveća u dva koraka kako bi se izjednačila sa vrednošću minimalne potrošačke korpe od 43.000 dinara.
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata ASNS zahteva da minimalna zarada iznosi najmanje 50.000 dinara neto i da se primenjuje odmah, sa isplatom septembarskih plata. Ako se iznos određuje sada, a primenjuje tek za četiri meseca, obezvrediće da inflacija koja na mesečnom novou prevazilazi 10 odsto.
Na poslednjem sastanku Tima za pregovore o povećanju minimalne zarade u Srbiji za 2023. godinu, koji je održan 1. septembra na kolegijumu socijalno-ekonomskog saveta, svi zainteresovani su ostali pri svojim zahtevima – i poslodavci i sindikati i država.
Zakonski rok da se definiše minimalna zarada je 15. septembar. Ako ne bude postignut dogovor, visinu povećanja minimalne zarade utvrdiće Vlada Srbije.
Računica Siniše Malog i kontra računica sindikata
U odbranu računice da minimalac treba da bude 40.000 dinara, ministar Siniša Mali podseća da će od 1. januara rast plata u javnom sektoru biti 12,5 odsto, pri tom za one koji su u vojsci povećanje plata biće 25 odsto, a penzije će već od 1. novembra biti povećane za 9 odsto i od 1. januara dodatnih 11,2 ili 11,3 odsto, „tako da ćemo kumulativno za 20,2 – 20,3 odsto povećati penzije”.
Povećanje minimalne zarade sa 35.000 na 40.000 je saopštio predsednik Srbije Aleksandar Vučić još pre oko dva meseca.
Sindikat ASNS pita šta u stvarnom životu radnicima donosi nova minimalna zarada kada su cene povrća povećane za 30 odsto, mesa za 17 odsto, mleka 18 odsto i samo čekaju odmrzavanje cena pa da nastave da „divljaju“, kada za grejanje stana od 60 kvadrata za sledeću zimu treba izdvojiti najmanje 100.000 dinara ako se greje isključivo na jeftinu struju, 140.000 za lož ulje, o ceni peleta i uglja da ne govorimo pošto ih i nema u prodaji.
„Projektovana potrošačka korpa približava se iznosu od 100.000 dinara, pa sa 40.000 dinara porodica može da preživi, uz rigoroznu štednju, najviše pola meseca“, ukazuje ovaj sindikat i napominje da će gotovo polovina građana Srbije živeti u siromaštvu.
Udaljavanje od potrošačke korpe
Pojedini ekonomisti objašnjavaju da se minimalac određuje sabiranjem inflacije, rasta produktivnosti i rasta BDP-a, pa da je to više od 14 posto koliko predlaže država.
Kažu i da radnici na minimalcu, a uz njih i većina penzionera, neće dostići minimalnu potrošačku korpu 2023. godine, kako je to, govoreći o petogodišnjem planu „Srbija 2025“ predvideo Siniša Mali.
Ako država ne popusti pred zahtevima sindikata i poslodavaca, minimalna zarada će od 1. januara iznositi oko 40.000 dinara, čime će, uz nastavak rasta cena, radnici na minimalcu samo nastaviti da se udaljavaju od minimalne potrošačke korpe.
S.Ć./N1/Politika
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Godišnjica studentskih blokada u Beogradu obeležena je protestnom šetnjom, odavanjem pošte stradalima i simboličnim zaustavljanjima na mestima koja su obeležila proteklu godinu studentskog otpora
Službena beleška tužiteljke Prvog osnovnog javnog tužilaštva otkriva da joj je 5. novembra onemogućeno da izvrši uviđaj na prostoru Ćacilenda, iako je postojala prijava o teškom krivičnom delu. Dokument baca novo svetlo na postupanje policije tokom protesta
Korisnici Orion telekoma ponovo su izgubili N1. Da li je ovo trajno isključenje i ima li veze sa time što je pretplatnike ove firme preuzela firma koju treba da kupi Telekom - pre samo nedelju dana
Prema najnovijem izveštaju platforme CIVICUS Monitor, Srbija je u 2025. godini pala iz kategorije „opstruiranog” u status države „pod represijom”, što podrazumeva ozbiljna ograničenja slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja
Vlada je pokrenula izradu plana koji obuhvata prostor Avala Filma, Kinoteke i RTS-a. Iz inicijative Beograd ostaje upozoravaju da je reč o pokušaju legalizacije investitorske gradnje u jednom od ključnih zelenih pojaseva Beograda
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
