Foto:Promo
Nakon početka rata u Ukrajini u Beograd su se doselili mnogi ruski umetnici sa izuzetnim biografijama da sa srpskim kolegama nastave ono što su radili u svojoj zemlji
„DrugDrugu“ je društvenokulturna platforma koju su u Beogradu pokrenuli Rusi nakon rata, sa svojim ovdašnjim prijateljima i kolegama.
Cilj im je saradnja, „dodir, koji će doneti nov kvalitet“, kako objašnjava Miloš Đukelić , jedan od članova Saveta ove platforme, inače reditelj, producent i direktor kompanije „Red Production“.
Za portal „Vremena“ kaže da su se tokom poslednje dve godine u Beograd doselili mnogi umetnici „vrh ruske scene, i da su, normalno, hteli da i ovde nastave ono što su radili u svojoj državi“, i dodaje da ga to „podseća na početak prošlog veka kad su bežeći od revolucije ovde došle mnoge ruske arhitekte, glumci, reditelji, umetnici, pa mi i danas živimo u zgradama koje su oni projektovali, ili volimo strip s kojim su nas oni upoznali.“
Platforma je nastala, kaže Đukelić, iz „njihove želje da nam se predstave, a i da upoznaju nas. Mnogi od njih su u svojoj zemlji bili velike zvezde, a mi ne znamo za njih, isto kao što oni ne znaju za nas. Smatraju da su saradnja i upoznavanje, jedini način da živimo zajedno.“
„Oni jesu protiv rata, zato su i otišli iz Rusije, ali u platformi nema politike. Insistira se na čoveku, zajedničkom radu, toleranciji, pravu na nezavisni stav, i samoostvarenju.“
Platforma „DrugDrugu“ je već realizovala nekoliko urbanih i kulturnih događaja. Koncert gruzijske džez dive Nino Kanamadze u MTS dvorani prošlog decembra bio je izuzetno primećen u ovdašnjoj javnosti. Početkom juna je održan fudbalski turnir, četiri srpska tima i četiri ruska, a za iduću godinu se planira u znatno većem obimu.
Prošlog meseca je pokrenut projekat “DrugDrugu KINO”, filmski klub koji redovno organizuje projekcije značajnih filmova na srpskom i ruskom jeziku u Jugoslovenskoj kinoteci. Počeo je filmom ruske režiserke Ljube Mulmenko “Dunav” koji je snimljen u Beogradu 2021, i koji je za dve nedelje odgledalo e preko 600 ljudi.
U pripremi su „DrugDrugu FEST“, novi međunarodni filmski festival posvećen mladima od 13 do 18 godina, i pozorišni deo platforme, “DrugDrugu SCENA”.
Miloš Đukelić objašnjava da „Festival za mlade organizuje Aleksej Agranović koji je na čelu platforme, a koji je u svojoj zemlji bio glavni producent Međunarodnog filmskog festivala na Sahalinu ’Kraj sveta. Istok’ i isto takvog festivala u Kalinjingradu ’Kraj sveta. Zapad’. Tog festivala više nema, i on sada hoće da ga prenese u Srbiju. Ovo je najbolji primer te njihove potrebe da u Beogradu nastave ono čime su se bavili u Rusiji“.
Aleksej Agranović je, osim što je osnovao pomenuti festival, glumio u preko 30 filmova i serija, bio je umetnički direktor jednog od najpoznatijih ruskih pozorišta, Gogolj Centra u Moskvi koji je nakon predstave “Ne učestvujem u ratu. Povodom 100 godina od rođenja Jurija Levitanskog” premijerno odigrane u februaru 2022, već u junu zatvoren.
U oktobru Gogolj Centar će nastaviti rad, ali sad u Beogradu.
Najavljena je premijera prve predstave, „Obična priča“ Ivana Gončareva u režiji Kirila Serebrenikova, osnivača tog pozorišta, kao koprodukcija “DrugDrugu” i fonda “Kirill&Friends”.
Kiril Serebrenikov je Gogolj Centar definisao kao “generaciju ljudi. To je jedno pleme. Ti ljudi nastavljaju svoje profesionalno delovanje vezano za pozorište gde god se nalazili, da li u Moskvi, u Beogradu, u Berlinu ili u Hamburgu”.
“Obična priča”, prva srpska premijera Gogolj Centra, biće prikazana 31. oktobra, 1. i 2. novembra u Centru za kulturu “Vlada Divljan”.
Serebrenikov je imao zadivljujuću karijeru. Njegove postavke se daju u pozorištima u Štutgartu, Cirihu, Beču, Amstardamu i Bavarskoj, a filmovi koje je režirao učestvovali su u glavnom takmičarskom programu festivalâ u Kanu i Veneciji.
Glavnu ulogu u „Običnoj priči“ igra Filip Avdejev. On je u Gogolj Centru tumačio 20 glavnih uloga, glumio je u preko 30 filmova i serija, a trenutno glumi u tri predstave Thalia Theater-a u Hamburgu. Prošlog juna otvorio je Pozorišni festival u Avinjonu.
Oni i ostali članovi platforme „DrugDrugu“ sličnih karijera, sada žive u Beogradu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Profesor novosadskog univerziteta i bivši vojvođanski premijer Bojan Pajtić izjavio je da pripadnici Srpske napredne stranke (SNS) u Novom Sadu dele navijačima bejzbol palice, uoči večerašnjeg protesta zakazanog ispred Železničke stanice
U Novom Sadu će u utorak, 5. novembra, u 18 časova biti održan protest zbog nesreće u kojoj je u petak na železničkoj stanici poginulo 14 ljudi. U međuvremenu, nekoliko novosadskih podružnica SNS-a je demolirano
„Dali smo Informer TV beogradsku dozvolu, jer je svih osam članova REM-a glasalo za to, zato što je Informer TV bio najbolji i nisu imali konkurenciju", rekla je za „Vreme“ dosadašnja predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije Olivera Zekić
Jedan broj škola u Srbiji je drugi dan zaredom u štrajku. Za svakih 15 minuta, za koliko su skraćeni časovi, nastavnicma će biti umanjene plate. Predsednica Unije sindikata škola Beograda Snežana Romandić Petrović kaže za „Vreme” da niko nije spreman da osustane, kao i da tragedije kroz koje prolazimo kao društvo dokazuju da sistem ne funkcioniše
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naučio je lekcije iz prošlogodišnjih građanskih protesta nakon masovnih ubistava. Nakon novosadske tragedije delimično je promenio odbrambenu taktiku da bi u startu obuzdao preteći talas nezadovoljstva
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
