Foto:Promo
Nakon početka rata u Ukrajini u Beograd su se doselili mnogi ruski umetnici sa izuzetnim biografijama da sa srpskim kolegama nastave ono što su radili u svojoj zemlji
„DrugDrugu“ je društvenokulturna platforma koju su u Beogradu pokrenuli Rusi nakon rata, sa svojim ovdašnjim prijateljima i kolegama.
Cilj im je saradnja, „dodir, koji će doneti nov kvalitet“, kako objašnjava Miloš Đukelić , jedan od članova Saveta ove platforme, inače reditelj, producent i direktor kompanije „Red Production“.
Za portal „Vremena“ kaže da su se tokom poslednje dve godine u Beograd doselili mnogi umetnici „vrh ruske scene, i da su, normalno, hteli da i ovde nastave ono što su radili u svojoj državi“, i dodaje da ga to „podseća na početak prošlog veka kad su bežeći od revolucije ovde došle mnoge ruske arhitekte, glumci, reditelji, umetnici, pa mi i danas živimo u zgradama koje su oni projektovali, ili volimo strip s kojim su nas oni upoznali.“
Platforma je nastala, kaže Đukelić, iz „njihove želje da nam se predstave, a i da upoznaju nas. Mnogi od njih su u svojoj zemlji bili velike zvezde, a mi ne znamo za njih, isto kao što oni ne znaju za nas. Smatraju da su saradnja i upoznavanje, jedini način da živimo zajedno.“
„Oni jesu protiv rata, zato su i otišli iz Rusije, ali u platformi nema politike. Insistira se na čoveku, zajedničkom radu, toleranciji, pravu na nezavisni stav, i samoostvarenju.“
Platforma „DrugDrugu“ je već realizovala nekoliko urbanih i kulturnih događaja. Koncert gruzijske džez dive Nino Kanamadze u MTS dvorani prošlog decembra bio je izuzetno primećen u ovdašnjoj javnosti. Početkom juna je održan fudbalski turnir, četiri srpska tima i četiri ruska, a za iduću godinu se planira u znatno većem obimu.
Prošlog meseca je pokrenut projekat “DrugDrugu KINO”, filmski klub koji redovno organizuje projekcije značajnih filmova na srpskom i ruskom jeziku u Jugoslovenskoj kinoteci. Počeo je filmom ruske režiserke Ljube Mulmenko “Dunav” koji je snimljen u Beogradu 2021, i koji je za dve nedelje odgledalo e preko 600 ljudi.
U pripremi su „DrugDrugu FEST“, novi međunarodni filmski festival posvećen mladima od 13 do 18 godina, i pozorišni deo platforme, “DrugDrugu SCENA”.
Miloš Đukelić objašnjava da „Festival za mlade organizuje Aleksej Agranović koji je na čelu platforme, a koji je u svojoj zemlji bio glavni producent Međunarodnog filmskog festivala na Sahalinu ’Kraj sveta. Istok’ i isto takvog festivala u Kalinjingradu ’Kraj sveta. Zapad’. Tog festivala više nema, i on sada hoće da ga prenese u Srbiju. Ovo je najbolji primer te njihove potrebe da u Beogradu nastave ono čime su se bavili u Rusiji“.
Aleksej Agranović je, osim što je osnovao pomenuti festival, glumio u preko 30 filmova i serija, bio je umetnički direktor jednog od najpoznatijih ruskih pozorišta, Gogolj Centra u Moskvi koji je nakon predstave “Ne učestvujem u ratu. Povodom 100 godina od rođenja Jurija Levitanskog” premijerno odigrane u februaru 2022, već u junu zatvoren.
U oktobru Gogolj Centar će nastaviti rad, ali sad u Beogradu.
Najavljena je premijera prve predstave, „Obična priča“ Ivana Gončareva u režiji Kirila Serebrenikova, osnivača tog pozorišta, kao koprodukcija “DrugDrugu” i fonda “Kirill&Friends”.
Kiril Serebrenikov je Gogolj Centar definisao kao “generaciju ljudi. To je jedno pleme. Ti ljudi nastavljaju svoje profesionalno delovanje vezano za pozorište gde god se nalazili, da li u Moskvi, u Beogradu, u Berlinu ili u Hamburgu”.
“Obična priča”, prva srpska premijera Gogolj Centra, biće prikazana 31. oktobra, 1. i 2. novembra u Centru za kulturu “Vlada Divljan”.
Serebrenikov je imao zadivljujuću karijeru. Njegove postavke se daju u pozorištima u Štutgartu, Cirihu, Beču, Amstardamu i Bavarskoj, a filmovi koje je režirao učestvovali su u glavnom takmičarskom programu festivalâ u Kanu i Veneciji.
Glavnu ulogu u „Običnoj priči“ igra Filip Avdejev. On je u Gogolj Centru tumačio 20 glavnih uloga, glumio je u preko 30 filmova i serija, a trenutno glumi u tri predstave Thalia Theater-a u Hamburgu. Prošlog juna otvorio je Pozorišni festival u Avinjonu.
Oni i ostali članovi platforme „DrugDrugu“ sličnih karijera, sada žive u Beogradu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
O „najvećoj krizi od 2008. godine“ Aleksandar Vučić je rekao da Srbija neće priznati presudu protiv Milorada Dodika i to bi, manje više, bilo to. Ostalo je bio uobičajan slap reči i skandalizovanja o neidentifikovanim strancima koji su sve zakuvali i zamesili i tome da ih se on nimalo ne plaši
Apelacioni sud Bosne i Hercegovine pravosnažno je osudio predsednika Republike Srpske Milorada Dodika na godinu dana zatvora i šest godina zabrane bavljenja politikom. Dodik presudu ne priznaje, Evropska unija traži da se odmah povinuje. A šta će da uradi Aleksandar Vučić
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koja je angažovana, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
