U pismu stotinak javnih ličnosti sa postjugoslovenskih prostora stoji da je ruska agresija na Ukrajinu temeljno promenila evropski bezbednosni kontekst i pokrenula niz pitanja o budućnosti evroatlantskih integracija Zapadnog Balkana, koji je samo delimično integrisan u evroatlantske političke i bezbednosne strukture.
Ističe se u pismu koje su potpisale visokoprofilisane osobe da je nedefinisana politika EU tokom poslednje decenije doprinela nazadovanju regiona i njegovom okretanju ka drugim partnerima.
I dalje: infiltracija Rusije u procese i dešavanja u regionu i njen uticaj na Srbiju i deo Bosne i Hercegovine otvorila je pitanje gde Zapadni Balkan zapravo pripada, a uprkos brojnim izjavama i inicijativama koje se odnose na Zapadni Balkan do sada Zapad, a pre svega EU, nije ponudio stvarnu podršku, zaštitu i konkretnu perspektivu za budućnost regiona.
Navodi se u pismu da efikasnija politika EU nije moguća sve dok njene članice balansiraju između principa vrednosti na kojima EU počiva i jedinstva, odnosno konsenzualnog principa prilikom donošenja odluka, te da su, imajući u vidu veoma fluidnu situaciju na Zapadnom Balkanu, kao i brojne špekulacije o mogućnosti Putinovog otvaranja “drugog fronta” na Balkanu, opravdane bojazni i strah građana ovih zemalja da može doći do dramatičnog pogoršanja situacije u regionu.
Srbija kao faktor destabilizacije
Potpisnici pisma očekuju od EU i SAD da vode doslednu politiku nepromenjivosti granica na Balkanu, a traže i da budućnost i funkcionalnost Bosne i Hercegovine ne zavisi od politike Beograda, koji „neometano dve decenije integriše/pripaja Republiku Srpsku na svim nivoima“.
Tvrde potpisnici pisma i da Srbija zbog oslanjanja na Rusiju održava Kosovo u stanju zamrznitog konflikta i da bez međusobnog priznanja Srbije i Kosova region nema evropsku perspektivu, te da Kosovo odmah treba da dobije viznu liberalizaciju za koju su davno stvoreni uslovi.
Kada je u pitanju Crna Gora, kaže se da bi trebalo sprečiti mešanje u unutrašnje stvari koje potiču prvenstveno od vladajućih struktura u Srbiji, uz veliku pomoć Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, medija i bezbednosnih službi Srbije, ali zapravo posredno i neposredno Rusije.
Podrška Albaniji i Severnoj Makedoniji
Traži se i deboklada pristupnih pregovora Severne Makedonije i pomoć Albaniji, koja zaslužuje status kandidata, kao i jasno stavljanje do znanja da inicijativa Otvoreni Balkan ne može biti alternativa članstvu u EU.
Imajući sve ovo u vidu, potpisnici traže da Evropa i Sjedinjene Države povećaju svoj vojni, politički i ekonomski angažman u regionu u cilju sprečavanja daljnjeg malignog uticaja vanbalkanskih i neevropskih faktora.
Potpisnici
Apel su, između ostalih, potpisali Ivo Komšić, Vesna Pusić, Edina Bećirević, Momčilo Radulović, Žarko Korać, Sonja Biserko, Azem Vlasi, Tamara Nikčević, Boris Varga, Husnija Kamberović, Dubravka Stojanović, Dinko Gruhonjić, Milivoj Bešlin, Miodrag Vlahović, Nikola Samardžić, Dragan Banjac, Boško Jakšić, Adil Kulenović, Senad Pećanin, Ejup Ganić, Izabela Kisić, Škeljzen Malići, Rade Radovanović
Među potpisnicima su i Srećko Djukić, Aleksandra Jerkov, Dino Mustafić, Daliborka Uljarević, Duško Radosavljević, Zlatko Lagumdžija, Zoran Vuletić, Tanja Šuković, Darko Šuković, Davor Đenero, Andrej Nikolaidis, Draško Đuranović, Boro Kontić, Danilo Burzan, Raif Dizdarević, Nevenka Tromp, Nebojša Kaluđerović, Amila Buturović, Slobodan Beljanski, Jakob Finci, Nenad Prokić, Šerbo Rastoder.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
