Foto: AP Photo/Evan Vucci
Stotinak javnih ličnosti sa postjugoslovenskih prostora uputilo je danas apel vladama država članica Evropske unije, američkoj vladi i NATO-u, u kojem objašnjavaju zašto je u novonastalim okolnostima u svetu pridruživanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji geopolitička i geostrateška neminovnost. Posebno se ističe destabilizujuća uloga Srbije podlegle ruskom uticaju
U pismu stotinak javnih ličnosti sa postjugoslovenskih prostora stoji da je ruska agresija na Ukrajinu temeljno promenila evropski bezbednosni kontekst i pokrenula niz pitanja o budućnosti evroatlantskih integracija Zapadnog Balkana, koji je samo delimično integrisan u evroatlantske političke i bezbednosne strukture.
Ističe se u pismu koje su potpisale visokoprofilisane osobe da je nedefinisana politika EU tokom poslednje decenije doprinela nazadovanju regiona i njegovom okretanju ka drugim partnerima.
I dalje: infiltracija Rusije u procese i dešavanja u regionu i njen uticaj na Srbiju i deo Bosne i Hercegovine otvorila je pitanje gde Zapadni Balkan zapravo pripada, a uprkos brojnim izjavama i inicijativama koje se odnose na Zapadni Balkan do sada Zapad, a pre svega EU, nije ponudio stvarnu podršku, zaštitu i konkretnu perspektivu za budućnost regiona.
Navodi se u pismu da efikasnija politika EU nije moguća sve dok njene članice balansiraju između principa vrednosti na kojima EU počiva i jedinstva, odnosno konsenzualnog principa prilikom donošenja odluka, te da su, imajući u vidu veoma fluidnu situaciju na Zapadnom Balkanu, kao i brojne špekulacije o mogućnosti Putinovog otvaranja “drugog fronta” na Balkanu, opravdane bojazni i strah građana ovih zemalja da može doći do dramatičnog pogoršanja situacije u regionu.
Srbija kao faktor destabilizacije
Potpisnici pisma očekuju od EU i SAD da vode doslednu politiku nepromenjivosti granica na Balkanu, a traže i da budućnost i funkcionalnost Bosne i Hercegovine ne zavisi od politike Beograda, koji „neometano dve decenije integriše/pripaja Republiku Srpsku na svim nivoima“.
Tvrde potpisnici pisma i da Srbija zbog oslanjanja na Rusiju održava Kosovo u stanju zamrznitog konflikta i da bez međusobnog priznanja Srbije i Kosova region nema evropsku perspektivu, te da Kosovo odmah treba da dobije viznu liberalizaciju za koju su davno stvoreni uslovi.
Kada je u pitanju Crna Gora, kaže se da bi trebalo sprečiti mešanje u unutrašnje stvari koje potiču prvenstveno od vladajućih struktura u Srbiji, uz veliku pomoć Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, medija i bezbednosnih službi Srbije, ali zapravo posredno i neposredno Rusije.
Podrška Albaniji i Severnoj Makedoniji
Traži se i deboklada pristupnih pregovora Severne Makedonije i pomoć Albaniji, koja zaslužuje status kandidata, kao i jasno stavljanje do znanja da inicijativa Otvoreni Balkan ne može biti alternativa članstvu u EU.
Imajući sve ovo u vidu, potpisnici traže da Evropa i Sjedinjene Države povećaju svoj vojni, politički i ekonomski angažman u regionu u cilju sprečavanja daljnjeg malignog uticaja vanbalkanskih i neevropskih faktora.
Potpisnici
Apel su, između ostalih, potpisali Ivo Komšić, Vesna Pusić, Edina Bećirević, Momčilo Radulović, Žarko Korać, Sonja Biserko, Azem Vlasi, Tamara Nikčević, Boris Varga, Husnija Kamberović, Dubravka Stojanović, Dinko Gruhonjić, Milivoj Bešlin, Miodrag Vlahović, Nikola Samardžić, Dragan Banjac, Boško Jakšić, Adil Kulenović, Senad Pećanin, Ejup Ganić, Izabela Kisić, Škeljzen Malići, Rade Radovanović
Među potpisnicima su i Srećko Djukić, Aleksandra Jerkov, Dino Mustafić, Daliborka Uljarević, Duško Radosavljević, Zlatko Lagumdžija, Zoran Vuletić, Tanja Šuković, Darko Šuković, Davor Đenero, Andrej Nikolaidis, Draško Đuranović, Boro Kontić, Danilo Burzan, Raif Dizdarević, Nevenka Tromp, Nebojša Kaluđerović, Amila Buturović, Slobodan Beljanski, Jakob Finci, Nenad Prokić, Šerbo Rastoder.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Marinika Tepić izjavila je na sednici Odbora za odbranu i unutrašnje poslove da su dan nakon ubistva u restoranu „27” u isti objekat na ručak došli premijer Đuro Macut, a potom i Miloš Vučević, što je, prema njenim rečima, dodatno kontaminiralo lice mesta
Predsednik Narodnog pokreta Srbije i narodni poslanik Miroslav Aleksić izjavio je danas na sednici Odbora za odbranu i unutrašnje poslove da se slučaj „Senjak“ ne može posmatrati kao izolovan incident
Pre nekoliko dana srušio se helikopter SAJ-a, potvrdio je direktor policije Dragan Vasiljević. Šteta je 450 hiljada evra, tvrdi Zdravko Ponoš, lider stranke Srbija Centar
Građani sa bakljama i barjacima priredili su doček za predsednika Aleksandra Vučića pri povratku iz državne posete Kini
Dvojica osumnjičenih za saučestvovanje u ubistvu Aleksandra Nešovića Baje svedočila su o tome da ih je policija tukla prilikom privođenja. Jedan od njih, vlasnik restorana, prepoznao je Marka Krička. Šta tužilaštvo kaže o tome
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Svi koje ja poznajem kažu da ne znaju nikoga ko glasa za SNS. E pa ja od 23. maja znam, a imam i dokaz za to. Videla sam komšiju u Ćacilendu
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
