Foto: FoNet
U prva tri meseca ove godine prodato je 5,7 odsto manje polovnjaka nego u istom period prošle godine. Prosečna cena u januaru bila je 8.582, a u martu 8.634 evra
Prodaja polovnih vozila u prvom krvartalu pala je za 5,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je istovremeno u prva tri meseca zabebeležen blagi rast cena, pokazuju najnoviji podaci sajta Polovni automobili.
“Konkretno, u prva tri meseca prvi put su registrovana 30.363 polovnjaka iz uvoza, dok je 2022. godine taj broj iznosio 32.215. Ovi rezultati pokazuju nastavak trenda pada prodaje polovnih automobila. Prošle godine prodato za 15 odsto manje polovnjaka u odnosu na 2021. godinu”, kaže PR sajta Polovni automobili Petar Veličković za portal “Vremena”.
I u ovoj godini cene polovnih automobila nastavile su da rastu.
“Cene su u blagom porastu. Prosečna cena putničkih automobila sa domaćim tablicama oglašenih na sajtu Polovni automobili u januaru ove godine iznosila je 8.582 evra, dok je u martu cena porasla na 8.634 evra”, kaže Veličković.
On podseća da rast cena traje već gotovo tri godine. Pa je tako prosečna cena polovnih automobila oglašenih na ovom sajtu tokom 2022. godine bila veća za 24 odsto od prosečne cene u 2021. i čak 38 odsto u odnosu na 2020. godinu.
“Skok cena u prošloj godini najviše je bio primetan za polovnjake koji su proizvedeni posle 2010. godine. U prvom kvartalu ove godine raspon cena je minimalan, pa je prosečna cena za vozila proizvedena između 2010. i 2023. godine u martu u odnosu na januar gotovo identična”, napominje Veličković.
Šta se najviše kupuje?
Sa sajt Polovni automovili ističu da još jedan podatak ukazuje da se ponašanje kupaca neće bitnije menjati u ovoj godini u odnosu na prethodnu.
“Naime, iako je najavljena zabrana uvoza polovnjaka sa Euro 3 i Euro 4 standardom, upravo su vozila sa Euro 4 motorima najtraženija. Najviše su se, prema podacima sajta Polovni automobili, u prvom kvartalu prodavali automobili proizvedeni 2007. i 2008. godine, a identična je situacija bila u 2022”, kaže Petar Veličković.
Podaci iz prvog kvartala pokazuju da su vozači i dalje okrenuti automobilima sa dizel motorima. Takođe, nema bitnijih promena i kad je reč o modelima koji su popoularni među našim vozačima. I u ovom kvartalu ubedljivo su najtraženiji Folksvagenovi modeli golf, pasat i polo, a zatim fiat punto i audi a4. Osim Folksvagena i u ovoj godini kupci se najčešće opredeljuju za modele nemačkih proizvođača Audija i Opela, a prate ih „Francuzi“, odnosno Pežo i Reno.
Novi automobili skuplji u Srbiji
Prema analizi koju je uradio N1, većina novih automobili u Srbiji skuplji su nego u Sloveniji i Hrvatskoj.
Razlika u ceni uočljiva je već u kategoriji malih gradskih automobila, pa je tako cena osnovne verzije „dačije sandero“ u Srbiji skoro dve hiljade evra viša nego u Sloveniji, dok je „reno klio“ najskuplji je u Hrvatskoj, a najjeftiniji ponovo u Sloveniji.
Kad je reč o segmentu gradskih kompakt automobila, „škoda oktavija“ je najjeftinija u Srbiji. Taj model u Hrvatskoj je skupji za 1.600 evra, a u Sloveniji skoro 2.400 evra.
Novi „opel croslend“ u Srbiji košta čak pet hiljada evra više nego u Sloveniji, dok je isti model u Hrvatskoj jeftiniji tri hiljade evra nego u Srbiji.
B.G./N1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Deo vranjske opozicije poziva na bojktot izbora za mesne zajednice u Vranju, Vranjskoj Banji i Dimitrovgradu jer su prekršeni brojni propisi. To u praksi znači da bi bez borbe bile prepuštene SNS-u u čije su mesne odbore pretvorene
Pod sloganom „Hoćemo izbore”, u Beogradu je održan protest studenata u blokadi i građana, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić iz Zaječara poručio da vanrednih parlamentarnih izbora neće biti dok se ne završe pripreme za Ekspo
U sklopu kampanje pred lokalne izbore, predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je Zaječar i naveo da su građani „siti zaustavljanja Srbije“ i da će raspisati izbore kada se završe pripreme za Ekspo
Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje usvojio je u petak (30. maj), bez poslanika opozicije, izveštaj o listi kandidata i predlagača za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM)
Kosjerić se nalazi pod opsadom vlasti. Tenzije rastu iz dana u dan. Nakon napada na novinara, usledio je i napad na opozicionog aktivistu. Obe žrtve tvrde da je napadač bivši policajac koji je član SNS-a
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
