Jedna subota uveče. U krcatom kafiću na Trgu Republike sedi možda i najpoznatiji „privatni detektiv“ u zemlji i u hvalospevima govori o srpskim vlastima.
„Moji poligrafi su tako popularni jer oni svakog dana govore u medijima o ovoj temi. To je stvarno reklama na vrhunskom nivou“, kaže Nikola Novak koji vodi Poligraf centar.
Novak je televizijska zvezda. Na portalu njegove agencije piše da rade 24 sata dnevno, preporučuju ljudima da se jave ako sumnjaju da ih partner vara ili ako imaju probleme na poslu.
Poligraf rešava gotovo sve.
Detektor laži zapravo meri reakcije tela osobe koja se testira, prati disanje, puls, krvni pritisak… Naučna pretpostavka iza toga je da će ispitanik osetiti barem blago uzbuđenje ukoliko laže ili nešto skriva.
Dačić odgovarao na Pinku
Novak živi od otkrivanja tajni i u razgovoru za „Vreme“ se hvali da mu baš dobro ide. „Mogao bih sutra da zatvorim firmu i živim kao car do kraja života.“
Kaže da za preduzeća testira kandidate za posao, ispituje patološke kockare i navodno neverne muževe ili žene. Usluge su tražene i u dijaspori.
Na televiziji Pink je izvodio na poligraf i lidera SPS-a Ivicu Dačića i nekadašnju pobednicu Eurosonga Mariju Šerifović. Naravno da pitanja nisu bila bogzna kako škakljiva.
Recimo, voditelj je pitao Dačića da li je, otkako je oženjen, poljubio drugu ženu. A šeret Dačić je rekao da jeste u obraz.
„Poligrafi su stoprocentno precizni, ali nisu pogodni za sve situacije“, kaže Novak.
Drugi stručnjaci pak kažu da postoje dobri razlozi što se detektor laži na sudu ne uzima za valjan dokaz premda u policijama širom sveta ima svoju upotrebu.
Kako je poligraf uzdignut na pijedesetal
Ali, u Srbiji ipak poligraf ima status božanstva. I predsednik Aleksandar Vučić se više puta nudio da ga priključe na poligraf, navodno je jednom i bio kako bi 2015. dokazao da nije vršio pritisak na bivšeg vlasnika tabloida Kurir.
Poslednji put, Vučić je nudio da ide na poligraf ove srede (3. jul). Pozvao je lidere protesta „Ne damo Jadar“, koji se protive iskopavanju litijuma, da idu zajedno na poligraf, da se „vidi ko je plaćen“.
Režimski mediji su ranije slavodobitno objavljivali da su neki od mutnih likova bliski vlastima „prošli poligraf“, recimo svojevremeno Zvonko Veselinović ili Milan Radoičić posle ubistva Olivera Ivanovića.
„Tako je poligraf nezasluženo dobio status relevantnog načina da odvoji istinu od laži“, kaže nam Miloš Jovanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
U jednom izveštaju te organizacije iz 2019. godine navodi se da je detektor lažu „promovisan u glavnog heroja borbe protiv organizovanog kriminala“.
Jovanović čak misli da se poligraf ciljano promoviše u medijima poput Pinka, jer će kasnije biti iskorišćen da promoviše „verziju istine“ koja odgovara vladajućim političarima.
„Iako rezultati poligrafa ne mogu biti priznati na sudu, građani na osnovu toga i medijskih napisa mogu zaključivati da li je neko kriv“, pojašnjava ovaj istraživač.
Kako dodaje, poligraf je i sredstvo da političari utiču na procese ili označe „krivce“ još i pre nego što tužilaštva stignu do optužnice.
*tekst je prvobitno objavljen u martu 2024, a u julu dopunjen novim informacijama