Poligrafista Nikola Novak za „Vreme“ kaže da je zaradio brdo para jer vlasti u Srbiji reklamiraju poligraf. Tako Novaka angažuju privatne firme ili ljubomorni muževi i žene. Ali, ima dobrih razloga što poligraf nije dokaz na sudu
Jedna subota uveče. U krcatom kafiću na Trgu Republike sedi možda i najpoznatiji „privatni detektiv“ u zemlji i u hvalospevima govori o srpskim vlastima.
„Moji poligrafi su tako popularni jer oni svakog dana govore u medijima o ovoj temi. To je stvarno reklama na vrhunskom nivou“, kaže Nikola Novak koji vodi Poligraf centar.
Novak je televizijska zvezda. Na portalu njegove agencije piše da rade 24 sata dnevno, preporučuju ljudima da se jave ako sumnjaju da ih partner vara ili ako imaju probleme na poslu.
Poligraf rešava gotovo sve.
Detektor laži zapravo meri reakcije tela osobe koja se testira, prati disanje, puls, krvni pritisak… Naučna pretpostavka iza toga je da će ispitanik osetiti barem blago uzbuđenje ukoliko laže ili nešto skriva.
Dačić odgovarao na Pinku
Novak živi od otkrivanja tajni i u razgovoru za „Vreme“ se hvali da mu baš dobro ide. „Mogao bih sutra da zatvorim firmu i živim kao car do kraja života.“
Kaže da za preduzeća testira kandidate za posao, ispituje patološke kockare i navodno neverne muževe ili žene. Usluge su tražene i u dijaspori.
Na televiziji Pink je izvodio na poligraf i lidera SPS-a Ivicu Dačića i nekadašnju pobednicu Eurosonga Mariju Šerifović. Naravno da pitanja nisu bila bogzna kako škakljiva.
Recimo, voditelj je pitao Dačića da li je, otkako je oženjen, poljubio drugu ženu. A šeret Dačić je rekao da jeste u obraz.
„Poligrafi su stoprocentno precizni, ali nisu pogodni za sve situacije“, kaže Novak.
Drugi stručnjaci pak kažu da postoje dobri razlozi što se detektor laži na sudu ne uzima za valjan dokaz premda u policijama širom sveta ima svoju upotrebu.
Kako je poligraf uzdignut na pijedesetal
Ali, u Srbiji ipak poligraf ima status božanstva. I predsednik Aleksandar Vučić se više puta nudio da ga priključe na poligraf, navodno je jednom i bio kako bi 2015. dokazao da nije vršio pritisak na bivšeg vlasnika tabloida Kurir.
Poslednji put, Vučić je nudio da ide na poligraf ove srede (3. jul). Pozvao je lidere protesta „Ne damo Jadar“, koji se protive iskopavanju litijuma, da idu zajedno na poligraf, da se „vidi ko je plaćen“.
Režimski mediji su ranije slavodobitno objavljivali da su neki od mutnih likova bliski vlastima „prošli poligraf“, recimo svojevremeno Zvonko Veselinović ili Milan Radoičić posle ubistva Olivera Ivanovića.
„Tako je poligraf nezasluženo dobio status relevantnog načina da odvoji istinu od laži“, kaže nam Miloš Jovanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
U jednom izveštaju te organizacije iz 2019. godine navodi se da je detektor lažu „promovisan u glavnog heroja borbe protiv organizovanog kriminala“.
Jovanović čak misli da se poligraf ciljano promoviše u medijima poput Pinka, jer će kasnije biti iskorišćen da promoviše „verziju istine“ koja odgovara vladajućim političarima.
„Iako rezultati poligrafa ne mogu biti priznati na sudu, građani na osnovu toga i medijskih napisa mogu zaključivati da li je neko kriv“, pojašnjava ovaj istraživač.
Kako dodaje, poligraf je i sredstvo da političari utiču na procese ili označe „krivce“ još i pre nego što tužilaštva stignu do optužnice.
*tekst je prvobitno objavljen u martu 2024, a u julu dopunjen novim informacijama
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
