Većina zemalja glasala je „za", jedan glas je bio „protiv", a 14 drugih zemalja je bilo suzdržano, na sednici Skupštine koja se održava u Sofiji u Bugarskoj
Parlamentarna skupština NATO odobrila je u ponedeljak preporuku za unapređenje statusa Kosova iz članice promatrača u pridruženu članicu.
Većina zemalja glasala je „za“, jedan glas je bio „protiv“, a 14 drugih zemalja je bilo suzdržano, na sednici Skupštine koja se održava u Sofiji u Bugarskoj, piše portal „Radio Slobodna Evropa„.
Delegacija Skupštine Srbije je pre neki dan pismom zatražila da se status Kosova ne unapredi.
Kako funkcioniše Parlamentarna skupština NATO?
Parlamentarna skupština NATO je institucionalno odvojena od Alijanse, ali služi kao važna poveznica između tog vojnog saveza i parlamenata zemalja članica.
Sastoji se od 281 delegata iz sve 32 zemlje članice NATO.
Pored njih, u njegovim aktivnostima učestvuju i delegati iz devet pridruženih zemalja, četiri pridružene mediteranske zemlje, kao i osam parlamentarnih posmatračkih delegacija.
Pridruženi članovi – ono što Kosovo želi da postigne – mogu predstaviti rezolucije i podnositi amandmane na rezolucije. Takođe, oni mogu služiti kao specijalni izvestioci udruženi u komitete, kako bi predstavili svoje perspektive u izveštajima Parlamentarne skupštine NATO.
Međutim, oni nemaju pravo glasanja o izveštajima, rezolucijama ili rukovodstvu Parlamentarne skupštine, niti doprinose njenom budžetu.
Trenutno je devet pridruženih članova, među kojima su Srbija i Bosna i Hercegovina.
Skupština Kosova je već godinama posmatračka delegacija sa dva mesta u Parlamentarnoj skupštini NATO. Sa unapređenjem statusa povećala bi se i kosovska delegacija.
Na sastanku u Sofiji učesnike će primiti generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg i drugi visoki zvaničnici Alijanse i zemlje domaćina – Bugarske.
Razgovaraće se o temama koje se odnose na evroatlantsku odbranu i bezbednost, sa fokusom na podršku Ukrajini i prioritete ovogodišnjeg samita NATO, koji će se održati u julu u Vašingtonu.
„Očekuje se da će Skupština tokom sednice učvrstiti svoj nepokolebljiv stav o neopravdanom, ničim izazvanom i brutalnom ratu Rusije protiv Ukrajine, razgovarati o pružanju trenutne i dugoročne pomoći Ukrajini i usvojiti deklaraciju podrške Ukrajini do njene pobede“, saopšteno je iz Parlamentarne skupštine NATO.
Kosovo i NATO
Nakon što je Rusija pokrenula invaziju punog obima na Ukrajinu u februaru 2022. godine, kosovske vlasti su zatražile ubrzano članstvo u NATO.
„Ubrzano članstvo Kosova u NATO i uspostavljanje stalne baze američkih snaga su neposredna potreba za garantovanje mira, bezbednosti i stabilnosti na Zapadnom Balkanu i šire“, rekao je tadašnji ministar odbrane Kosova, Armend Mehaj.
NATO nije komentarisao ovaj zahtev Kosova, ali je uverio da njegova mirovna misija u zemlji (KFOR) „omogućava hitno rešavanje bilo kakvog razvoja događaja koji može uticati na bezbednosnu situaciju“.
NATO snage su na Kosovu prisutne od juna 1999. godine, nakon završetka rata i povlačenja srpskih snaga.
Kosovo graniči sa tri države članice NATO: Albanijom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom.
U redovima NATO su četiri zemlje koje još ne priznaju nezavisnost Kosova: Grčka, Španija, Rumunija i Slovačka.
„U reprezentativnom timu biće maksimalno uvažavane različitosti u pogledu vere i religije svih njegovih članova“, kaže predsednik Srpskog bokserskog saveza Nenad Borovčanin
Kamera je zabeležila i trenutak kada je jedan od muškaraca uzeo stolicu i potom je bacio na Stevana Filipovića koji je ležao na zemlji
Protivnici projekta „Novi Sad na vodi“ traže da građani odluče o njegovoj sudbini. Građanska platforma „100% Sad“ najavila je pokretanje narodne inicijative za raspisivanje obavezujućeg lokalnog referenduma o Planu generalne regulacije
Od kraja rata most na Ibru bio je pod nadzorom Kfora jer je bio poznat po etničkim sukobima.
Novinar „Frankfurter algemajne cajtung“ Mihael Martens je u Beogradu pitao Zelenskog kako da Evropa pomogne da se „ubije više Rusa“, to jest „ruskih vojnika“. Redakcija se u dopisu „Vremenu“ ograđuje od „ubijanja Rusa“, ali preti pravnim merama svima koji kleveću i prete Martensu
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
