Većina zemalja glasala je „za", jedan glas je bio „protiv", a 14 drugih zemalja je bilo suzdržano, na sednici Skupštine koja se održava u Sofiji u Bugarskoj
Parlamentarna skupština NATO odobrila je u ponedeljak preporuku za unapređenje statusa Kosova iz članice promatrača u pridruženu članicu.
Većina zemalja glasala je „za“, jedan glas je bio „protiv“, a 14 drugih zemalja je bilo suzdržano, na sednici Skupštine koja se održava u Sofiji u Bugarskoj, piše portal „Radio Slobodna Evropa„.
Delegacija Skupštine Srbije je pre neki dan pismom zatražila da se status Kosova ne unapredi.
Kako funkcioniše Parlamentarna skupština NATO?
Parlamentarna skupština NATO je institucionalno odvojena od Alijanse, ali služi kao važna poveznica između tog vojnog saveza i parlamenata zemalja članica.
Sastoji se od 281 delegata iz sve 32 zemlje članice NATO.
Pored njih, u njegovim aktivnostima učestvuju i delegati iz devet pridruženih zemalja, četiri pridružene mediteranske zemlje, kao i osam parlamentarnih posmatračkih delegacija.
Pridruženi članovi – ono što Kosovo želi da postigne – mogu predstaviti rezolucije i podnositi amandmane na rezolucije. Takođe, oni mogu služiti kao specijalni izvestioci udruženi u komitete, kako bi predstavili svoje perspektive u izveštajima Parlamentarne skupštine NATO.
Međutim, oni nemaju pravo glasanja o izveštajima, rezolucijama ili rukovodstvu Parlamentarne skupštine, niti doprinose njenom budžetu.
Trenutno je devet pridruženih članova, među kojima su Srbija i Bosna i Hercegovina.
Skupština Kosova je već godinama posmatračka delegacija sa dva mesta u Parlamentarnoj skupštini NATO. Sa unapređenjem statusa povećala bi se i kosovska delegacija.
Na sastanku u Sofiji učesnike će primiti generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg i drugi visoki zvaničnici Alijanse i zemlje domaćina – Bugarske.
Razgovaraće se o temama koje se odnose na evroatlantsku odbranu i bezbednost, sa fokusom na podršku Ukrajini i prioritete ovogodišnjeg samita NATO, koji će se održati u julu u Vašingtonu.
„Očekuje se da će Skupština tokom sednice učvrstiti svoj nepokolebljiv stav o neopravdanom, ničim izazvanom i brutalnom ratu Rusije protiv Ukrajine, razgovarati o pružanju trenutne i dugoročne pomoći Ukrajini i usvojiti deklaraciju podrške Ukrajini do njene pobede“, saopšteno je iz Parlamentarne skupštine NATO.
Kosovo i NATO
Nakon što je Rusija pokrenula invaziju punog obima na Ukrajinu u februaru 2022. godine, kosovske vlasti su zatražile ubrzano članstvo u NATO.
„Ubrzano članstvo Kosova u NATO i uspostavljanje stalne baze američkih snaga su neposredna potreba za garantovanje mira, bezbednosti i stabilnosti na Zapadnom Balkanu i šire“, rekao je tadašnji ministar odbrane Kosova, Armend Mehaj.
NATO nije komentarisao ovaj zahtev Kosova, ali je uverio da njegova mirovna misija u zemlji (KFOR) „omogućava hitno rešavanje bilo kakvog razvoja događaja koji može uticati na bezbednosnu situaciju“.
NATO snage su na Kosovu prisutne od juna 1999. godine, nakon završetka rata i povlačenja srpskih snaga.
Kosovo graniči sa tri države članice NATO: Albanijom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom.
U redovima NATO su četiri zemlje koje još ne priznaju nezavisnost Kosova: Grčka, Španija, Rumunija i Slovačka.
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Premijer Srbije Đuro Macut nalazi opravdanje za izjave ministara Glišića i Bratine. Prvi je upozorio roditelje da ne upisuju decu na “blokaderske“ fakultete da im se ne bi „vratila u kovčezima“, a drugi studente da policija ima pravo da „bije i ubije”
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
