Većina zemalja glasala je „za", jedan glas je bio „protiv", a 14 drugih zemalja je bilo suzdržano, na sednici Skupštine koja se održava u Sofiji u Bugarskoj
Parlamentarna skupština NATO odobrila je u ponedeljak preporuku za unapređenje statusa Kosova iz članice promatrača u pridruženu članicu.
Većina zemalja glasala je „za“, jedan glas je bio „protiv“, a 14 drugih zemalja je bilo suzdržano, na sednici Skupštine koja se održava u Sofiji u Bugarskoj, piše portal „Radio Slobodna Evropa„.
Delegacija Skupštine Srbije je pre neki dan pismom zatražila da se status Kosova ne unapredi.
Kako funkcioniše Parlamentarna skupština NATO?
Parlamentarna skupština NATO je institucionalno odvojena od Alijanse, ali služi kao važna poveznica između tog vojnog saveza i parlamenata zemalja članica.
Sastoji se od 281 delegata iz sve 32 zemlje članice NATO.
Pored njih, u njegovim aktivnostima učestvuju i delegati iz devet pridruženih zemalja, četiri pridružene mediteranske zemlje, kao i osam parlamentarnih posmatračkih delegacija.
Pridruženi članovi – ono što Kosovo želi da postigne – mogu predstaviti rezolucije i podnositi amandmane na rezolucije. Takođe, oni mogu služiti kao specijalni izvestioci udruženi u komitete, kako bi predstavili svoje perspektive u izveštajima Parlamentarne skupštine NATO.
Međutim, oni nemaju pravo glasanja o izveštajima, rezolucijama ili rukovodstvu Parlamentarne skupštine, niti doprinose njenom budžetu.
Trenutno je devet pridruženih članova, među kojima su Srbija i Bosna i Hercegovina.
Skupština Kosova je već godinama posmatračka delegacija sa dva mesta u Parlamentarnoj skupštini NATO. Sa unapređenjem statusa povećala bi se i kosovska delegacija.
Na sastanku u Sofiji učesnike će primiti generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg i drugi visoki zvaničnici Alijanse i zemlje domaćina – Bugarske.
Razgovaraće se o temama koje se odnose na evroatlantsku odbranu i bezbednost, sa fokusom na podršku Ukrajini i prioritete ovogodišnjeg samita NATO, koji će se održati u julu u Vašingtonu.
„Očekuje se da će Skupština tokom sednice učvrstiti svoj nepokolebljiv stav o neopravdanom, ničim izazvanom i brutalnom ratu Rusije protiv Ukrajine, razgovarati o pružanju trenutne i dugoročne pomoći Ukrajini i usvojiti deklaraciju podrške Ukrajini do njene pobede“, saopšteno je iz Parlamentarne skupštine NATO.
Kosovo i NATO
Nakon što je Rusija pokrenula invaziju punog obima na Ukrajinu u februaru 2022. godine, kosovske vlasti su zatražile ubrzano članstvo u NATO.
„Ubrzano članstvo Kosova u NATO i uspostavljanje stalne baze američkih snaga su neposredna potreba za garantovanje mira, bezbednosti i stabilnosti na Zapadnom Balkanu i šire“, rekao je tadašnji ministar odbrane Kosova, Armend Mehaj.
NATO nije komentarisao ovaj zahtev Kosova, ali je uverio da njegova mirovna misija u zemlji (KFOR) „omogućava hitno rešavanje bilo kakvog razvoja događaja koji može uticati na bezbednosnu situaciju“.
NATO snage su na Kosovu prisutne od juna 1999. godine, nakon završetka rata i povlačenja srpskih snaga.
Kosovo graniči sa tri države članice NATO: Albanijom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom.
U redovima NATO su četiri zemlje koje još ne priznaju nezavisnost Kosova: Grčka, Španija, Rumunija i Slovačka.
Dok prosvetni radnici ove nedelje odlučuju šta će dalje, ministarka prosvete Slavica Đukić-Dejanović ispovedila je na televiziji da je predsednik Aleksandar Vučić s pravom bio ljut na nju
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Inicijativa za opstanak poljoprivrednika organizovala je kuvanje gulaša za studente u blokadi novosadskih fakulteta
Kada se dogodilo masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ „cela Hrvatska je bila uz nas“ i „mi moramo biti uz Hrvatsku, porodicu ubijenog dečaka, porodice povređenih i njihove učiteljice“, navedno je u pozivu
„Ja sam rodonačlenik ovog projekta“, bio je poslovično skroman predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
