U uređenim demokratskim društvima rok trajanja političara je vezan za uspeh ili neuspeh, iz politike se političari povlače, ili silaze sa vlasti, ako se dovedu u vezu sa nekakvim aferama, zbog preuzimanja odgovornosti, iz moralnih razloga. Srpskim političarima ništa od navedenog nije svojstveno.
Od 18 izbornih lista, koliko ih je učestvovalo na parlamentarnim izborima, cenzus je prešlo njih sedam, od kojih su tri manjinske liste.
Za sada je poznat jedan nagoveštaj moguće ostavke i jedna najava potpunog povlačenje iz politike.
„Zbog neuspeha desnice da se ujedini Narodna stranka je surovo kažnjena, a rezultat od 0,9 odsto je jasan dokaz da vas ljudi neće“, izjavila je Sanda Rašković Ivić, doskorašnja poslanica i funkcionerka Narodne stranke. Ona je tom prilikom dodala da će se zbog lošeg rezultata povući iz politike.
Lider ove stranke Vuk Jeremić se za sada ne oglašava, niti o najavi partijske koleginice, niti o tom da li će on ostati na čelu stranke.
O tome da li ostaju na čelu svojih stranaka i pored toga što su doživeli izborni debakl za sada se ne oglašavaju ni drugi dugo godina prisutni politički akteri poput Borisa Tadić, Saše Radulovića, ali ni Čedomir Jovanović čija je lista osvojila čak manje glasova nego što je potrebno potpisa za kandidaturu.
„SPS-u treba novi lider“, rečenica je lidera socijalista Ivice Dačića koju je izgovorio u izbornoj noći nakon što su obajavljeni preliminarni rezultati. Dačić nije decidirano rekao da će se povući sa čela stranke i, za razliku od Sande Raškovć Ivić, nije pominjao političku penziju.
Česte najve, retka realizacija
Međutim, najave odlazaka sa čela stranaka nisu retkost u srpkoj politici, kao i ne ispunajvanje tog obećanja. Vojislav Šešelj je nakon prošlih izbora, zbog slabog rezultata Srpske radikalne stranke, najavio ostavku na mesto predsednika, ali od toga nije bilo ništa. Vodio je radikale i na ovim izborima, na kojima takođe nije prešao cenzus, ali od ostavke ni sada nema ništa.
I aktuleni predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je sklon najavama da će se povući iz politike, ali to nikada nije realizovao.
Među retkim liderima stranaka koji su zbog loših izbornih rezultata podneli ostavu je nekadašnji premijer i predsednik DSS-a Vojislav Koštunica.
On je neopozivu ostavku na stranačku funkciju podneo posle izbora 2014. kad je stranka ostala ispod cenzusa.
„Ovo je trenutak kada stranka prvi put u svojoj istoriji ne ulazi u Skupštinu Srbije. Zato je moja obaveza da se povučem i podnesem neopozivu ostavku na funkciju predsednika Demokratske stranke Srbije. Za Srbiju sam učinio sve što sam mogao i što mi je dužnost nalagala“, naveo je tada u pisanoj izjavi Koštunica. U politiku se više nije vraćao.
Ostavke zbog izbrnog neuspehara ranije su nije još podneli su Zoran Živković, kao i njegov naslednik na mesto predsednik Nove stranke Aris Movsesijan.