Foto: AP Photo/Laszlo Balogh
Mađarski premijer Viktor Orban pohvalio se da je Mađarska već na neki način izvezla postupak za azil tako što migrante proverava najpre u Srbiji. Tako se u Srbiji gomilaju migranti koje Mađarska neće
Mađarski premijer Viktor Orban hvali planove nemačke vlade koja ispituje mogućnost da se procedure za odobravanje azila obavljaju u zemljama koje nisu članice Evropske unije, piše Dojče vele (DW).
Orban je medijsku grupu Funke rekao da pozdravlja to što kancelar Olaf Šolc (SPD) namerava da pronađe rešenje.
Mađarska je, kaže, u vidu „spoljnih hot-spotova“ u stvari već formirala centre van zemlje u kojima se razmatraju zahtevi za azil.
Kako izgleda mađarska procedura
„Prihvatamo potražioce azila ako poštuju pravila u Mađarskoj“, naglasio je Orban u intervjuu.
„Ako migranti žele da dođu u Mađarsku, oni najpre moraju da kontaktiraju mađarsku ambasadu, na primer u glavnom gradu Srbije, Beogradu. Tu im se proveravaju sva dokumenta. Migranti mogu da uđu u zemlju samo ako mađarske vlasti daju zeleno svetlo. U suprotnom ne“, objasnio je Orban.
Devet godina nakon izbegličke krize 2015. pokazalo se da su njegova tadašnja upozorenja bila tačna, ocenio je Orban.
„Ljudi, možete da radite šta god hoćete, to je vaša nacionalna odluka. Ali zapamtite da preuzimate ogroman rizik ako otvorite svoje granice za ilegalnu migraciju“, rekao je tada Orban.
„Sačekajmo da vidimo kako će izgledati nemačko ili francusko društvo za 10, 15 ili 20 godina. Ako se to pokaže kao pozitivno, onda o tome mogu da razmišljaju i Mađari“.
U Nemačkoj 330.000 zahteva, u Mađarskoj 30
Mađarska od 1. jula preuzima predsedavanje Savetu EU i to pod sloganom „Učinimo Evropu ponovo velikom“.
Orban je zato u petak (21. jun) i boravio u Berlinu gde se sastao s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom. Njih dvojica videli su se i dva dana ranije, u sredu 19. juna u Štutgartu, na utakmici Nemačka-Mađarska (2:0) na Evropskom prvenstvu u fudbalu.
Kancelar Šolc je, nakon sastanka s pokrajinskim premijerima prošlog četvrtka (20. jun) obećao da će nemačka vlada nastaviti da ispituje mogućnost da se procedure odobravanja azila obavljaju u zemljama van EU i da će konkretne rezultate predstaviti do decembra.
Jedanaest hiljada puta više zahteva nego u Mađarskoj
Prema podacima evropske statističke službe Eurostat, prošle godine je u Mađarskoj podneto samo 30 prvih zahteva za dobijanje azila. Istovremeno, prema statistici Savezne kancelarije za migracije i izbeglice, u Nemačkoj je prošle godine podneto oko 330.000 prvih zahteva.
Evropski sud pravde osudio je 13. juna Mađarsku na novčanu kaznu od 200 miliona evra, jer se ta zemlja nije pridržavala važećeg zakona EU o azilu.
Mađarska je, između ostalog, ograničila pristup procesu međunarodne zaštite i nezakonito pritvarala tražioce azila u tranzitnim zonama.
Mađarska tako, kako su obrazložile sudije, namerno zaobilazi zajedničku politiku Unije o azilu, što ozbiljno ugrožava jedinstvo pravnih normi EU i solidarnost među državama-članicama.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
