Foto: Lenka Pavlović, Tanjug/Vladimir Šporčić, Rade Prelić/TanjugKolike su šanse Miroslava Aleksića, Dragana Đilasa i Miloša Jovanovića da na vanrednim parlamentarnim izborima ostvare dobar rezultat
Etablirane opozicione partije na vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra izlaze u tri kolone. Ko ne bude prešao cenzus, odradio je posao za Aleksandra Vučića
Opozicione partije nisu uspele da se ujedine pred vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra, uprkos upozorenjima istraživača javnog mnjenja da bi u borbi protiv autokratskog srpskog režima ukrupnjavanje bilo najdelotvornije.
U sudaru dva dominantna takmaca za promenu, odnosno očuvanje postojećeg stanja, studentskog pokreta koji nastupa pod imenom „Studentska lista – Studenti pobeđuju“ i koalicije „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, deo opozicionih partija je zbog toga, u interesu smene naprednjačke vlasti, odlučio da ne izađe na izbore i aktivno pruži podršku Studentskoj listi.
Foto: Nenad Mihajlović/Nova.rs„Studentska lista – Studenti pobeđuju“: Prvi skup u Novom Sadu nakon raspisivanja izbora
Koje opozicione koalicije izlaze na izbore
Koalicija „Evropska Srbija – Marinika Tepić – Zdravko Ponoš“ – Stranka slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa, Ponošev Srbija centar (SRCE) i Građanski pokret solidarnost Gorana Ješića – procenila je, međutim, da u biračkom telu ima prostora za etablirane političke partije koje u prvi plan stavljaju članstvo Srbije u Evropskoj uniji.
Nasuprot ovoj opciji stoji „Autentična desnica“- što je zapravo Srpska koalicija NADA koju čine Novi DSS Miloša Jovanovića i Pokret za Kraljevinu Srbiju (POKS) na čijem je čelu Vladimir Jelić – kod koje se sve uglavnom vrti oko Kosova i Metohije.
Negde u desni centar mogla bi da se svrsta koalicija „Narodna Srbija“ – Narodni pokret Srbije (NPS) Miroslava Aleksića, Ekološki ustanak Aleksandra Jovanovića Ćute i Novo lice Srbije (NLS) Miloša Parandilovića – partije koje se bore za smenu režima i koje su očigledno takođe procenile da zajedno mogu da pređu cenzus od 3 odsto.
To, međutim, neće biti nimalo lako.
Koliko će glasova biti potrebno da se pređe cenzus
Sudeći po referendumskoj atmosferi koja bukti u društvu za i protiv vlasti Aleksandra Vučića, po turbo-pogonu naprednjačke izborne mašinerije i nepokolebljivom poletu koji pokazuju pristalice Studentske liste, može se poći od toga da će izlaznost biti znatno veća nego inače.
Na parlamentarnim izborima održanim u decembru 2023. godine, koalicija okupljena oko Novog DSS-a osvojila je 191.431 glas, a koalicija „Srbija protiv nasilja“ (9 partija: SSP, SRCE, NPS, ZLF, DS, PSG, Ekološki ustanak, Zajedno, Novo lice Srbije) 902.450 glasova. Izlaznost je tada bila 58,77 odsto, a na biračkom spisku se, zvanično, nalazilo 6.500.666 glasača.
Aktuelni Jedinstveni birački spisak, čiju ispravnost opozicija osporava, narastao je od tada na oko 6,75 miliona upisanih birača. Ako se ne bude menjao, a izlaznost, recimo, bude 65 odsto, za prelazak cenzusa od 3 odsto biće potrebno oko 132.000 glasova.
To znači da bi tri opozicione koalicije morale zajedno da osvoje najmanje 396.000 glasova i podele ih na ravne časti da bi sve prešle cenzus.
Sa manjom izlaznošću opada, naravno, i broj glasova potrebnih za prelazak cenzusa.
S obzirom da je broj glasača, dakle punoletnih građana, veći od ukupnog broja stanovnika koji je na Popisu 2022. iznosio 6.647.003, realna izlaznost je zapravo svaki put daleko veća od zvanične.
Dosadašnja istraživanja javnog mnjenja dostupna javnosti su pokazala da će Studentska lista, nova organizacija na srpskoj političkoj sceni, pokupiti ogroman broj glasova ljudi koji žele da vide leđa režimu Aleksandra Vučića, neka joj čak daju znatnu prednost u odnosu na Vučićevu „Ujedinjenu Srbiju“.
Beogradski bojkotaši u pohodu na Skupštinu
Koalicija „Srbija protiv nasilja“ se nakon dobrih rezultata na opštim izborima 17. decembra 2023, uprkos svim mahinacijama režima i uvozu glasača iz Republike Srpske, raspala na dilemi da li pod tako lošim uslovima treba ili ne treba bojkotovati drugi deo lokalnih izbora, a pre svega ponovljene beogradske izbore 2. juna 2024. do kojih je došlo zbog pat pozicije u Skupštini Grada.
Stranke Dragana Đilasa, Zdravka Ponoša i Miloša Jovanovića tada su pozvale na bojkot i bez borbe predale glavni grad režimu Aleksandra Vučića.
Od tada izborni uslovi ne da se nisu popravili, nego su još gori. Bojkot ovog puta za njih nije bio opcija, ali su se, nakon neuspelih pokušaja ozbiljnijeg ukrupnjavanja opozicionih partija, između mogućnosti podrške Studentskoj listi i izlaska na izbore odlučile za ovu drugu opciju.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Član 103. Zakona o izboru narodnih poslanika predviđa da je važeći svaki listić na kojem je jasno izražena izborna volja građanina, bez obzira na to da li je popunjen na uobičajen način
Vanredni parlamentarni izbori održavaju se u nedelju, 25. oktobra. Pravo glasa ima 6.451.292 birača, a glasaće se na 8.392 biračka mesta. Izborna tišina traje do zatvaranja biračkih mesta u 20 časova
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
