Foto: AP/Evgeniy Maloletka
Ukrajinci već neko vreme preko specijalno obučenih devojaka pokušavaju da putem dejting aplikacija i sajtova namame ruske vojnike da im se otvore. Proces sticanja poverenja traje po nekoliko meseci, ali rezultata na kraju ima
Kraj rata u Ukrajini se ne nazire. Koliko će trajati znaju samo oni koji su ga započeli. A da se obe strane dovijaju kako znaju i umeju da prevare i neutrališu neprijatelja, to se iz meseca u mesec sve više vidi.
Andrij Jusov iz obaveštajne službe ukrajinskog Ministarstva odbrane naglasio je da je ovo prvi onlajn rat u svetu.
A on se vodi svim sredstvima, pa čak i na platformama za upoznavanje srodnih duša.
Kada su ruski vojnici pre godinu dana napali i okupirali Herson na jugu Ukrajine, kada su razarali, pljačkali i ubijali, Katja je želela da pomogne. Ova osamnaestogodišnjakinja, koja se zapravo ne zove tako, rešila je da zajedno sa svojim drugaricama sakuplja informacije o ruskim vojnicima, piše Dojče vele.
Upotrebljavala je takozvane „dejting platforme“ i aplikacije poput Telegrama kako bi uspostavila kontakt sa 100 ruskih vojnika. Navela je da je Ruskinja kojoj se sviđaju vojnici. Ponekad je mesecima sticala poverenje tih vojnika u elektronskom dopisivanju kako bi iz njih izvukla informacije.
Katja je te informacije davala ukrajinskim tajnim službama, koje su ih sa zadovoljstvom primale.
„Rat Rusije protiv Ukrajine se označava kao prvi onlajn rat“, kaže Jusov. U to spadaju i portali za upoznavanje. On kaže da bi “bilo čudno kada Ukrajina ne bi koristila sve instrumente da se zaštiti od genocidnog rata Rusa“. On objašnjava da hiljade Ukrajinki i Ukrajinaca šalju vlastima fotografije i snimke.
Radi se o velikoj količini podataka, pa je Ministarstvo za digitalnu transfiormaciju prošle godine napravilo softver za analizu tih informacija.
Taj softver je integrisan u zvaničnu aplikaciju vlade „Diia“. Tu je registrovano skoro 19 miliona korisnika. Aplikacija je u upotrebi od 2020. i omogućava građanima da koriste elektronske umesto fizičkih dokumenata pomoću svojih pametnih telefona.
Nakon početka ruske invazije vlada je aplikaciji dodala tu softversku komponentu: „Ljudi tako mogu da na lak način dostave informacije o kretanju neprijatelja, o njihovim avionima, pozicioniranju opreme i drugim stvarima“, kaže Mstislav Banik iz ukrajinskog Ministarstva za digitalnu transformaciju.
Prema sopstvenim podacima Ministarstvo je na osnovu tako dobijenih informacija sastavilo 500 000 izveštaja o mogućim vojnim ciljevima. To pomaže ukrajinskoj vojsci da planira svoje operacije.
„Potrebe oružanih snaga Ukrajine su konstantne. Stalno traže da aktuelizujemo informacije“, kaže on i dodaje da postoje upiti i o konkretnim mestima i ciljevima, kao što su ruski radarski uređaji.
I Viktorija ukrajinskim vlastima dostavlja informacije o ruskim vojnicima. Ona je novinarka u Nikolajevu na jugu Ukrajine. Sakupljala je informacije od sugrađana kada je bila na samoj liniji fronta:
„U principu, mi smo bili jedina veza između ljudi pod okupacijom i tajnih službi kojima smo prosleđivali te podatke“, kaže ona.
Civili se stalno izlažu opasnosti sakupljajući takve informacije, naročito na okupiranim područjima. Ruski vojnici i plaćenici važe kao brutalni. U međuvremenu su otkrivene brojne sobe za mučenje, verovatno za ukrajinske civile. Uz to, kako kaže Viktorija, niko nije znao kome može da veruje.
„U Nikolajevu je bilo mnogo saradnika okupatora i špijuna. Bilo je zastrašujuće“, kaže ona. Uprkos tome smatrala je da je dužna da pomogne i da upotrebi svoje novinarske istraživačke veštine.
I.Đ./DW/ARD
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Posle izbora za nove članove Visokog saveta tužilaštva, tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković kaže za „Vreme“ da su javni tužioci svojim glasovima poslali jasnu poruku u prilog samostalnosti tužilaštva
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Gruzijci su uspešno izvršili pritisak na vlast da povuče zakon koji je ugrožavao civilno društvo i medije. To je velika pobeda za protivnike vladajuće partije, na čijem čelu je proruski orijentisan milijarder koji je na vlasti više od decenije
Nemačka ministarka spoljnih poslova zalaže se za osnivanje specijalnog, međunarodnog krivičnog suda koji bi krivično gonio odgovorne za invaziju Rusije na Ukrajinu i ratne zločine koje su Rusi navodno počinili
