Foto: AP/Evgeniy Maloletka
Ukrajinci već neko vreme preko specijalno obučenih devojaka pokušavaju da putem dejting aplikacija i sajtova namame ruske vojnike da im se otvore. Proces sticanja poverenja traje po nekoliko meseci, ali rezultata na kraju ima
Kraj rata u Ukrajini se ne nazire. Koliko će trajati znaju samo oni koji su ga započeli. A da se obe strane dovijaju kako znaju i umeju da prevare i neutrališu neprijatelja, to se iz meseca u mesec sve više vidi.
Andrij Jusov iz obaveštajne službe ukrajinskog Ministarstva odbrane naglasio je da je ovo prvi onlajn rat u svetu.
A on se vodi svim sredstvima, pa čak i na platformama za upoznavanje srodnih duša.
Kada su ruski vojnici pre godinu dana napali i okupirali Herson na jugu Ukrajine, kada su razarali, pljačkali i ubijali, Katja je želela da pomogne. Ova osamnaestogodišnjakinja, koja se zapravo ne zove tako, rešila je da zajedno sa svojim drugaricama sakuplja informacije o ruskim vojnicima, piše Dojče vele.
Upotrebljavala je takozvane „dejting platforme“ i aplikacije poput Telegrama kako bi uspostavila kontakt sa 100 ruskih vojnika. Navela je da je Ruskinja kojoj se sviđaju vojnici. Ponekad je mesecima sticala poverenje tih vojnika u elektronskom dopisivanju kako bi iz njih izvukla informacije.
Katja je te informacije davala ukrajinskim tajnim službama, koje su ih sa zadovoljstvom primale.
„Rat Rusije protiv Ukrajine se označava kao prvi onlajn rat“, kaže Jusov. U to spadaju i portali za upoznavanje. On kaže da bi “bilo čudno kada Ukrajina ne bi koristila sve instrumente da se zaštiti od genocidnog rata Rusa“. On objašnjava da hiljade Ukrajinki i Ukrajinaca šalju vlastima fotografije i snimke.
Radi se o velikoj količini podataka, pa je Ministarstvo za digitalnu transfiormaciju prošle godine napravilo softver za analizu tih informacija.
Taj softver je integrisan u zvaničnu aplikaciju vlade „Diia“. Tu je registrovano skoro 19 miliona korisnika. Aplikacija je u upotrebi od 2020. i omogućava građanima da koriste elektronske umesto fizičkih dokumenata pomoću svojih pametnih telefona.
Nakon početka ruske invazije vlada je aplikaciji dodala tu softversku komponentu: „Ljudi tako mogu da na lak način dostave informacije o kretanju neprijatelja, o njihovim avionima, pozicioniranju opreme i drugim stvarima“, kaže Mstislav Banik iz ukrajinskog Ministarstva za digitalnu transformaciju.
Prema sopstvenim podacima Ministarstvo je na osnovu tako dobijenih informacija sastavilo 500 000 izveštaja o mogućim vojnim ciljevima. To pomaže ukrajinskoj vojsci da planira svoje operacije.
„Potrebe oružanih snaga Ukrajine su konstantne. Stalno traže da aktuelizujemo informacije“, kaže on i dodaje da postoje upiti i o konkretnim mestima i ciljevima, kao što su ruski radarski uređaji.
I Viktorija ukrajinskim vlastima dostavlja informacije o ruskim vojnicima. Ona je novinarka u Nikolajevu na jugu Ukrajine. Sakupljala je informacije od sugrađana kada je bila na samoj liniji fronta:
„U principu, mi smo bili jedina veza između ljudi pod okupacijom i tajnih službi kojima smo prosleđivali te podatke“, kaže ona.
Civili se stalno izlažu opasnosti sakupljajući takve informacije, naročito na okupiranim područjima. Ruski vojnici i plaćenici važe kao brutalni. U međuvremenu su otkrivene brojne sobe za mučenje, verovatno za ukrajinske civile. Uz to, kako kaže Viktorija, niko nije znao kome može da veruje.
„U Nikolajevu je bilo mnogo saradnika okupatora i špijuna. Bilo je zastrašujuće“, kaže ona. Uprkos tome smatrala je da je dužna da pomogne i da upotrebi svoje novinarske istraživačke veštine.
I.Đ./DW/ARD
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) uputio je poziv nadležnim institucijama da ispitaju da li javni nastupi predsednika Ustavnog suda Vladana Petrova predstavljaju kampanju za njegovu eventualnu kandidaturu za predsednika Srbije
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Gruzijci su uspešno izvršili pritisak na vlast da povuče zakon koji je ugrožavao civilno društvo i medije. To je velika pobeda za protivnike vladajuće partije, na čijem čelu je proruski orijentisan milijarder koji je na vlasti više od decenije
Nemačka ministarka spoljnih poslova zalaže se za osnivanje specijalnog, međunarodnog krivičnog suda koji bi krivično gonio odgovorne za invaziju Rusije na Ukrajinu i ratne zločine koje su Rusi navodno počinili
