Prvi napad na Odesu bio je noću, na civilne kuće koje su sravnjene sa zemljom. Ljudi se pripremaju za odbranu od Rusa uz It’s my life Bon Džovija. Dok deca u Harkovu i Mariupolju ginu od ruskih bombi, žene u Moskvi plaču zato što im je ukinut Instagram. Osim granatiranja i sirena, u Odesi skoro da je mirno. Sklapaju se brakovi, pa onda svako ide na svoj ratni zadatak
Olena Koncevič je novinar i DJ Prvog TV kanala Odese i prevodilac sa balkanskih jezika. Odesa je na Crnom moru, strateški najbitniji lučki grad tog dela Ukrajine. Nedavno je objavljeno da je za Vladimira Putina Odesa „sveti grad“. Zauzimanjem Odese Rusija bi Ukrajini odsekla izlaz na Crno more.
Foto: Iz privatne arhiveOlena Koncevič
Pre dve nedelje Odesa se pripremala za ruski napad, ali je bilo mirno. Dve nedelje kasnije ruske snage su granatirale stambene zgrade na periferiji grada.
„Pre nekoliko dana Rusi su prvi put pucali na Odesu sa broda. Noću su napali civilne kuće“, kaže Olena Koncevič.
„Sve se desilo kao u lošem filmu: uveče su ljudi zaspali u svojim krevetima, a ujutru osvanuli bez doma jer je Rusija odlučila da ih ‘spase’. Kao novinar bila sam na licu mesta, slika je bila jeziva. Kuće su potpuno srušene, a na višespratnicama su izleteli prozori.“
It’s my life
Istog tog jutra, „naši momci su otišli na plažu da skupljaju pesak za teritorijalnu odbranu. Tada je nastao i snimak sa plaže Odese koji je podelio Bon Džovi i koji je postao viralan“.
Podelila ga je i Olena Kocovič: nekoliko desetina mladih jedan drugom dodaju vreće sa peskom i utovaruju ih na kamion uz hit Bon Džovija It’s my life i bubnjeve. „Ovo je za one koji su ostali na svom… Odesa, Ukrajina“, naveo je američki pevač. Snimak je prvi objavio bivši ambasador Ukrajine u Austriji Oleksander Šerba. „Odesa se sprema za borbu“, napisao je.
Život teče
Izuzev granatiranja koje pominje, Olena kaže da je „u Odesi skoro pa mirno“. Smatra da je saobraćaj čak i povećan u odnosu na vreme pre rata, navodi da „ljudi idu na posao, radi pošta, na čuvenoj pijaci Privoz građani razmenjuju vesti, šale se.“
Ljudi jesu zabrinuti, ali ne paniče „jer znaju da je Rusija ovaj rat izgubila onog momenta kad je odlučila da pređe granicu suverene evropske države. Ukrajinci su slobodoljubiv narod i ruske pretnje ne mogu da nam začepe usta.“
Priča da su njeni otišli na zapad zemlje, gde je trenutno bezbedno. „Ja nisam htela da odem, živim u centralnom delu grada, u staroj petospratnici koja ima podrum, ali tamo nijednom nisam bila. Odesanci gotovo da ne koriste skloništa, svi su se navikli na vazdušnu uzbunu nekoliko puta dnevno.“
Spremni na sve
Odesa je star i lep grad, ima mnogo kulturnih spomenika, podseća Olena Koncevič.
„Trudimo se da sve to bude zbrinuto, prekrili smo vrećama peska čak i spomenik jednom od osnivača Odese, vojvode de Rišeljea, iako znamo da u slučaju bombardovanja iz vazduha to neće pomoći. Međutim, Odesa je doživela mnogo revolucija i ratova, navikli smo. I zato, kad pitate građane o tome oni kažu – sve ćemo ponovo da izgradimo, čim proteramo okupatore!“
„Vidimo šta su Putinove trupe uradile drugim gradovima, i u odnosu na njih mogu samo da kažem da Odesa ima sreće. Bar za sad. Oni ne gađaju samo vojne ciljeve. Oni uništavaju sve redom: muzeje, istorijske zgrade, škole, streljaju civile. Zastrašujuće je i odvratno gledati žene u Rusiji koje plaču zato što nemaju pristup Instagramu dok u ukrajinskom Harkovu i Mariupolju deca ginu pod ruskim bnombama.“
Ratna venčanja
Rat je, kaže, ušao i u ukrajinski jezik, uveo je vojničke žargone, a doneo je i nove idole. „Nekada su nam to bili Tom Kruz i Bred Pit, a danas to su vojni posmatrač Oleksij Arestovič i Vitalij Kim, gradonačelnik Nikolajeva, grada udaljenog oko 100 kilometara od Odese i koji je danonoćno štiti“.
Važno joj je da prenese da se život u Odesi jeste okrenuo naglavačke pa „običan odlazak na kafu ili na plažu predstavlja luksuz“, ali grad živi svoj život „uprkos opasnosti koja nam preti sa kopna, mora i vazduha. Ljudi se druže, šetaju, „čak organizuju književne večeri i venčavaju se.“
Objašnjava da se „po ratnom pravu brak može zaključiti bez ikakvih formalnosti“ i naglašava da se „mlada i mladoženja ćesto obučeni u kamuflažna odela“.
„Evo, baš prošle nedelje oženio se moj prijatelj. On je odmah nakon venčanja otišao na stražu, a njegova žena da plete mreže za vojsku. Cveće i šampanjac dobiću posle pobede – rekla je.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Reprezentativni prosvetni sindikati saopštili su da zbog nametnutog, prevremenog školskog raspusta nije moguće zaključiti ocene i da će zaposleni u prosveti nakon 20. Januara glasati o potpunoj obustavi rada
„U Srbiji može da se čuje – svi nas mrze, niko nas ne voli. Jedino nas sada Mađari vole. Ne vole nas muslimani, Bugari, ovi, oni. I na kraju, uvek se nađe – ne voli nas Vatikan. Uvek se nađe neki razlog“, kaže kardinal Ladislav Nemet
Da se nešto menja u Srbiji na svojoj koži su osetili ministar policije Ivica Dačić i ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović. Došli su u Sava centar na proslavu rođendana hora „Čarolija“ da im aplaudiraju, a doživeli salvu zvižduka
Da bi umirila srednjoškolce, koji su se studentima pridružili na ulicama, vlast im je produžila zimski raspust. Mera, ipak, nije urodila plodom, so obzirom na to da đaci Jovine gimnazije već najavljuju da u školi ostaju i tokom raspusta
Ogromno okupljanje na Slaviji simbol je sve većeg nezadovoljstva među građanima. Dok vlasti umanjuju broj učesnika, protesti dobijaju na značaju, otvarajući pitanja o političkoj artikulaciji i daljoj sudbini pokreta, ocenjuje DW
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!